Карни је припадник високог свештенства новог империјалног поретка огрнутог у зелено: надзорник империје која је послије Другог рата само попримила технократску форму

Краљ Енглеске Чарлс Трећи говори с трона у канадском парламенту приликом инаугурације новог сазива; лијево нови канадски премијер Марк Карни (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

(Блог Метјуа Ерета, 1. 6. 2025)

Чудан догађај десио се у Отави 27. маја 2025. Краљ Чарлс Трећи је француским Ербасом ЦЦ330 прелетјео преко океана, а потом у колони од двадесет седам возила одвезен у скупштину Канаде да са трона одржи говор поводом инаугурације њеног новог састава с новим премијером Марком Карнијем.

На почетку иронично потврдивши да постоји земљиште које није у власништву државе, краљ Чарлс (власник осамдесет девет одсто површине Канаде у државном власништву, назване „Крунским земљиштем“) потом је подучио посланике да се обавежу на декарбонизацију, наоружавање на Арктику и подршку плану наоружавања Европе против Русије.

Карнијев империјални педигре

Марк Карни обзнанио је да намјерава да Канаду још дубље увуче у енглески империјални систем и међу њихове европске сатрапе који су упали у замку с евром коју им је Лондон поставио прије тридесет година.

Некадашњи гувернер Канадске банке, па Енглеске банке, потом Специјални изасланик УН за финансирање борбе против климатских промјена, Карни је сад у средишту политичке будућности Канаде.

Био је један од кључних архитеката труста мозгова Канада 2020 – истог оног који је одабрао Џастина Трудоа и водио његову политичку каријеру – да би сад био предсједник владе Канаде. Био је члан управног одбора моћне Групе Билдерберг и предсједник моћног енглеског Четам хауса, који надзире свог млађег брата у САД, Савјет за иностране односе.

Пол Киденек: Лондонски „Четам хаус“ или Империјална мафија англоамеричког естаблишмента

Као повјереник Свјетског економског форума и архитекта приче о зеленим технологијама, Марк Карни блиско је сарађивао с краљем Чарлсом у најави Великог ресета и Савјетом за укључиви капитализам Лин Форестер де Ротшилд (у савезу с Ватиканом од 2021), и био један од организатора краљеве Иницијативе за одржива тржишта покренуте 2020. ради стављања међународних финансијских институција у функцију новог „зеленог“ етоса о одстрањивању угљеника.

Као премијер Канаде, Марк Карни назначио је власницима Канаде да не жели припајање Сједињеним Америчким Државама.

Обзнанио је и да жели да краљ Чарлс преузме активнију улогу у обликовању канадског идентитета, чак га позивајући да на конститутивној сједници канадске скупштине одржи говор, што је први пут у скоро педесет година да владајући монарх говори у канадском парламенту.

Али, ко је заиста Марк Карни? И коме служи? Ко су власници Канаде којима се обраћа – народ, или неке друге силе?

Сесил Роудс и Црква Британске империје

Карни није обични банкар. Он је припадник високог свештенства новог империјалног поретка огрнутог у зелено. Мисија му је технократска управа, под кринком старања о моралу. Он не дјелује у служби јавности, већ као надзорник у служби империје – оне која није нестала послије Другог свјетског рата, како је многима говорено, већ је само промијенила форму.

Да бисмо схватили ко је Карни, морамо се вратити визији која га је обликовала – рођену не у Отави, већ у Лондону, 1877. Те године Сесил Роудс написао је манифест у ком позива на проширење енглеске владавине широм свијета, и „враћање Сједињених Америчких Држава у састав Британске империје“.

Џошуа Стилман: Инжењеринг над стварношћу

Инструмент којим би се то постигло, према Роудсу, не би било војно освајање, већ елитна менаџерска класа обучавана у британским институцијама, финансирана посредством Роудсове задужбине, и делегирана по кугли земаљској као идеолошки мисионари.

У свом манифесту Роудс даје обрисе основа програма Роудсове стипендије који ће убрзо бити покренут:

„Направимо такву врсту друштва, цркву, за ширење Британске империје. Друштво које би требало да има чланове у свим дијеловима Британске империје, с једним циљем и једном идејом – његове чланове требало би да поставимо на универзитете и школе, да им енглеска омладина пролази кроз руке, при чему би можда тек један од хиљаду имао ум и осјећај за тај циљ. Њега би требало провјеравати на сваки начин – посједује ли издржљивост, елоквенцију, без обзира на ситнице из његовог живота, и ако се испостави да је такав, требало би га изабрати и обавезати да положи заклетву да до краја живота служи у свом округу. Уколико нема средстава, Друштво би требало да га подржи и пошаље у онај дио Империје гдје се сматра да је потребан.“

Из биљешке о Сесилу Роудсу на Википедији: „Ушао је у трговину дијамантима у Кимберлију 1871, као осамнаестогодишњак, и финансиран од стране Ротшилда и компаније почео навелико куповати и обнављати руднике дијаманата“

Тако је настао Покрет Округли сто. Покренуо га је Роудс, а преузели лорд Алфред Милнер, Филип Кер, Џорџ Паркин, Лео Ејмери и Лајонел Кертис – социопате с Оксфорда школоване надзирући енглеске концентрационе логоре у ратовима с Бурима, које ће деценијама потом усвојити Адолф Хитлер. Ова невидљива империја настојала је да утврди енглеску надмоћ користећи образовање, трустове мозгова и финансијску моћ.

Мрежа лорда Милнера покренула је двије институције које спадају у најмоћније за управљање свијетом: Краљевски институт за међународне односе у Лондону (познат и као Четам хаус), и његовог америчког парњака, Савјет за иностране односе, који ће Хилари Клинтон својевремено назвати „матицом“.

Обучен на Оксфорду, некадашњи предсједник Краљевског института за међународне односе Марк Карни њихов је духовни потомак.

Његов језик зрачи хитношћу: клима, криза, угљеник. Али иза фасаде крије се опаснија визија. У Карнијевом свијету, владе извршавају наређења централних банака. Угљеник постаје средство плаћања. Употреба енергије постаје понашање. А понашање се прати, оцјењује и опорезује.

Овај систем није ништа ново.

Године 1933. група Технократија предложила је да се од Сјеверне Америке направи „технат“, којим ће руководити инжењери, а не изабрани службеници.

У њиховој визији новац би био замијењен „енергетским кредитом“, не би било избора за органе власти, и сваки људски поступак био би под надзором централне базе података. Руководилац канадског огранка овог покрета био је Џошуа Халдеман, дјед Елона Маска.

Предлог да се од Сјеверне Америке образује „технат“ (Кликните на слику за увећање; извор)

Прије руковођења Технократијом у Канади (1936-1941) Масков дјед водио је огранак Фабијанског друштва за Саскачеван (1933-1936) чији је циљ био наметање „научног управљања друштвом“ читавом свијету. Канадски огранак Фабијанског друштва из Лондона основало је 1931. шест Роудсових стипендиста, од којих ће један (Ескот Рид) касније бити иницијатор стварања НАТО (1947).

Цвијет љевичарског фашизма у Канади: Лига за друштвену реконструкцију – оснивачи канадског Фабијанског друштва из Роудсове задужбине (слијева на десно): Јуџин Форси, Џејмс Вудсворт, Френсис Скот, Френк Андерхил, Ескот Рид. Ови оснивачи Лиге за друштвену реконструкцију потом су основали Комонвелт савез за сарадњу (данашња Нова демократска странка. Док је био на функцији руководиоца Комонвелт савеза са сарадњу, са сједиштем у Квебеку, Ф. Скот био је задужен за менторство над младим Пјером Елиотом Трудоом, оцем доскорашњег премијера Канаде) (Извор: Блог М. Ерета)

Други (Ф. Скот) ће бити ментор Пјеру Елиоту Трудоу (оцу доскорашњег премијера Канаде) у Отави током педесетих… Самог Трудоа обучавали су Роудсови стипендисти попут Вилијама Јандела Елиота, а у Фабијанско друштво уведен је под туторством Харолда Ласкија из Лондонске школе за економију.

Роудсов стипендиста Вилијам Јандел Елиот (у средини) и неколико његових најпознатијих студената: Збигњев Бжежински (доле лијево), Хенри Кисинџер (горе лијево), Семјуел Хантингтон (горе десно) и Пјер Трудо (доле десно)

Шездесетих година Тихом револуцијом хришћанство је у Квебеку замијењено новим секуларним поретком изграђеном на системској контроли и новој технократској елити – понекад с француским именима, али увијек лојалној енглеском империјалном утицају.

Пошто је постављен на положај премијера Канаде, Пјер Елиот Трудо покренуо је свеобухватно кибернетичко реструктурисање савезне владе. Ту је спадало и стварање канадске испоставе Римског клуба 1970. године, која је припремила терен за реформисање цјелокупног административног система у Канади на начелу „прилагођавања границама“. У саосниваче ове агенције поред Трудоа спадају Роудсов стипендиста Ролан Мишне (генерални гувернер Канаде), Морис Стронг, Роудсов стипендиста Алистер Гилеспи и на Оксфорду обучавани Марк Лалонд.

Под окриљем Римског клуба (финансираног од стране Давида Рокфелера и принца Бернхарда) постављена је као законитост строг дуализам између цивилизованог човјечанства ком је својствена промјена и „непромјењиве чисте равнотеже“ природе, и на основу те претпоставке никла је нова зелена религија, маскирајући своје фашистичке намјере „новим канадским национализмом“, у чијем средишту није љубав према слободи или развоју, већ страх од руског и америчког агресора и несрећно дивљење Енглеској.

Валентин Катасонов: Поводом пола века постојања Римског клуба

Ваља примијетити да иако је Трудо са заносом учествовао на састанцима Римског клуба, чак и спонзоришући конференцију 1971. у Монтебелу у Квебеку, послије које је (идуће године) настало дјело Границе раста, није постао званични члан док год је био на функцији премијера. Трудо је био познат као представник Римског клуба до те мјере да му је по смрти Аурелија Печеија (дотадашњег предсједника, нап. СтСт) тражено да га замијени, што је одбио из политичких разлога.

Врли нови свијет Џорџа Гранта

Роудсов стипендиста Џорџ Грант (унук Џорџа Паркина, организационог секретара Роудсове задужбине приликом оснивања), отац канадског „новог национализма“ (успостављеног 1963. током расправа о новој државној застави), видјео га је у стварању „универзалне и хомогене државе“ – система у ком владају технократе, а идентитет се брише у име глобализма.

Већ у свом Ламенту над нацијом (1965) Грант је показујући приврженост техникама контроле ума из Врлог новог свијета Олдоса Хакслија, као обрасца за Нови свјетски поредак, писао:

„Тежње ка напретку учиниле су Канаду сувишном. Универзална и хомогена држава врхунац је политичких стремљења. ʼУниверзалнаʻ подразумијева једну свјетску државу, која би елиминисала проклетство рата међу народима; ʼхомогенаʻ значи да би сви људи били једнаки, и рат међу класама био би елиминисан. И масе и филозофи сложили су се да је универзално друштво једнаких циљ историјских тежњи. Оно даје садржину реторици и комуниста и капиталиста. Та држава биће постигнута помоћу модерне науке – науке која води освајању природе.“

Ваљало би примијетити и да је Грантов унук, гроф Мајкл Грант Игњатијев, постао предсједник канадске Либералне странке од 2008. до 2011, док су Марк Карни и званичници савјета Канада 2020 још припремали Џастина Трудоа за тај положај.

Џорџ Сорос и Мајкл Игњатијев на инаугурацији универзитетског круга Средњоевропског универзитета у Бечу, 15. новембра 2019. (Фото: Блог Метјуа Ерета)

Игњатијев је блиско сарађивао с Роудсовим стипендистом Бобом Рејом (некадашњим премијером Онтарија), који је преузео вођење Либералне странке од 2011. до 2013. и био предсједник Соросовог Универзитета Отворено друштво у Мађарској, гдје се посветио свргавању Виктора Орбана.

У то вријеме Боб Реј уступио је своје мјесто у парламенту још једном Роудсовом стипендисти званом Кристија Фриланд, постављеној да надзире Џастина Трудоа, кога су у то вријеме спремали за премијера, истовремено припремајући и наоружавајући Канаду за рат с Русијом.

Марк Карни и Кристија Фриланд (данас министарка у његовој влади) поступају у истој традицији.

Карнијева супруга, Дијана Фокс Карни, чланица је труста мозгова Канада 2020, који је припремио Трудоа и спроводи план о интеграцији Сјеверне Америке. Његови саоснивачи били су чланови секретаријата канадске владе Џон Менли и Томас Ексворти, који су учествовали у састављању специјалног извјештаја из 2005, који је позивао на Сјеверноамеричку унију: усвајање заједничке валуте по моделу евра, усклађивање правног система и неизабрана менаџерска класа на власти.

Ти циљеви нису напуштени – само су одложени, да би се данас јављали с новом снагом.

Исте фигуре које сада говоре о климатској отпорности залажу се и за наоружавање ради одбране сјеверноамеричког континента.

Такозвана Златна купола, систем за противракетну одбрану чију изградњу подржавају и Карни и Трамп, предвиђа интегрисану војну контролу над Сјеверном Америком.

Доналд Трамп и министар одбране САД Хегсет представљају Златну куполу (Фото: Блог Метјуа Ерета)

Пројекат Икс Елона Маска, покренут 1998, има за циљ замјену традиционалног банкарског пословања глобалном дигиталном валутом, везаном не за злато или производњу, већ за понашање. Што је даље везано за Маскову промоцију универзалног основног дохотка ради управљања бескорисним изјелицама, наметање биометријских личних исправа, спајање човјека и машине итд.

Сан о сјеверноамеричком технату, дуго одбациван као нереалан и екстремистички, промовише се под новом фирмом у XXI вијеку.

Док се Канада све дубље уплиће у управљачку мрежу Енглеске и њене круне, предсједник Трамп је чак назначио и отвореност за прихватање понуде краља Чарлса да САД поново постану дио британског Комонвелта као „придружени члан“, рекавши: „Добро звучи! Волим краља Чарлса.“

Разумије ли Трамп да је постављена замка, која не значи претварање Канаде у републику или њено припајање САД, већ да ризикује да САД поново допадну у шаке Британске империје?

Зна ли он за програм Римског клуба из 1973. о подјели свијета на „десет краљевстава“?

Подјела свијета на „десет краљевстава“ према плану Римског клуба из 1973. (Фото: Блог Метјуа Ерета)

Трампова подршка Карнијевим либералима у предизборној кампањи 2025. свакако је била спорна, док његова склоност да размишља о енглеској круни као одвојеној од енглеске подземне државе која је учинила све да саботира његов први мандат указује на неке потенцијално кобне слијепе мрље.

Уз то, и Трампова склоност да вјерује трансхуманистима попут Елона Маска, Питера Тила, Алекса Карпа и Ларија Елисона из Оракла указује на битну слијепу мрљу у његовом разумијевању историјских сила које су тренутно у наступу.

Ниједан вид перверзне стварности поменут у овом огледу не би био могућ без озбиљног губитка памћења већине становништва и оних који осмишљавају политику. Другим ријечима, склоност прихватању званичне приче која Кину, Русију, Иран или „Јевреје“ представља као непријатеље САД – чему су многи из МАГА табора били подложни посљедњих година – показује опасно непознавање екстремног утицаја и даље екстремно активне Британске империје и њених империјалних стратега који никад нису опростили губитак својих америчких колонија и који су главни узрок патњи Америке и цијелог свијета у посљедњих 225 година.

Муџахид Камран: Елите, „Велика игра“ и Трећи светски рат (2011)

Енглези никад нису одустали од повраћаја своје империје

Године 1909. лорд Милнер упозорио је своје сараднике завјеренике да највећа опасност по енглеску моћ није канадски национализам, већ уједињење Канаде и САД. Да би то спријечили, створили су синтетички национализам – гласно „неамерички“, али потајно потчињен Лондону.

„Између три могућности будућег статуса: 1. ближа империјална унија, 2. унија са САД и 3. независност, без даљег сматрам да је број 2 истинска опасност. Мислим да је сами Канађани нису свјесни… они су чудесно незрели за политичко сагледавање великих тема, и једна да схватају размјере моћи утицаја…“

Сан премијера Вилфрида Лоријеа о сјеверноамеричкој царинској унији на основу индустријске сарадње и заштитних царина саботирале су 1911. Милнерове снаге. Уклоњен је „меким пучем“, и Канада је увучена у Први свјетски рат као пијун енглеских интереса. Од тог тренутка стисак Округлог стола над Канадом само се појачао.

У сред покоља Првог свјетског рата Лорије је писао:

„Канадом сад влада хунта са сједиштем у Лондону, позната као Округли сто, с огранцима у Торонту, Винипегу, Викторији, одакле конзервативци и либерали примају идеје из Лондона и изнутра их намећу својим странкама.“

Предједник Френклин Рузвелт је 1940. упозорио је да су његов Стејт департман инфилтрирали људи који раде „за Винстона“ – енглески агенти у америчкој власти.

По Рузвелтовој смрти, роудсовци су дјеловали брзо. Агенти Британске империје преузели су контролу над Повељом Уједињених нација (гроф Куденхове-Калерги и Савјет за иностране односе), направили нацрт НАТО пакта (Роудсов стипендиста Ескот Рид), створили УНЕСКО (предсједник Британског еугеничког друштва сер Џулијан Хаксли), успоставили Свјетску здравствену организацију (др Брок Чизхолм, обучаван на Тавистоку), створили Свјетски савез за ментално здравље (др Џон Ролингс Риз са Тавистока), преузели ОЕБС (под саоснивачем Римског клуба сер Александером Кингом).

Герхард Вишњевски: Институт Тависток из Лондона – родно мјесто зла

Институције глобалне владе никле су брзо, при чему су многе од њих створили људи с Роудсовим печатом. Ескот Рид осмислио је НАТО. Дин Раск дириговао је америчким ратовима у иностранству. Џорџ Мекги обликовао је Труманову доктрину. Џејмс Вилијам Фулбрајт поставио је основе модерне глобализације. Гдје год се дјелује технократски, ту је Роудсов стипендиста.

Марк Карни настављач је те оставштине.

Он не нуди политику обликовану демократском вољом. Он доноси оквире, алате и картице за бодовање. Његови говорни појмови су одрживост, правичност и модернизација. Но, иза свега тога је прастари циљ: власт без сагласности. Власт стручњака. Власт империје.

Говори нам се да је то прогрес. Да је зелено. Да укључује сваког. Да је паметно.

Али испод обланде врлинског језика налази се систем саграђен да са људима поступа као са сировинама – и казни свако друштво које се одупире асимилацији у јединствен свјетски поредак.

Ово није влада. Ово је освајање умотано у реторику саосјећајности.

Марк Карни не представља раскид с прошлошћу, већ њен пажљив наставак.

Његова заклетва на вјерност није била намијењена народу Канаде, већ енглеској круни и насљедницима краља Чарлса.

Карнијев брат Шон је од октобра 2023. главни старатељ домаћинства енглеског престолонасљедника принца Вилијама (Извор: Хенри Маков)

Презир према демократији и приврженост системима насљеђивања контроле су му у крви. Иако му је амбалажа промијењена – од хладног чиновника централних банака у првака слободе спрам злог „америчког империјализма“ – његов идентитет је у сржи остао исти.

Карнијева мисија јасно је изражена испуњењем сна Сесила Роудса: стварање „цркве као продужетка Британске империје“ и поновно стицање колонија Сједињених Америчких Држава.

Тај план је укључивао постепену инфилтрацију САД и Канаде генерацијама агената енглеске империје привржених збацивању суверених националних држава, анулирање експеримента из 1776, и успостављање глобалне мреже за контролу под утицајем обновљене Технократске Британске империје.

Метју Ерет је главни уредник Ревије канадских родољуба, сарадник Америчког универзитета у Москви и директор Задужбине Плима. Написао је четири тома Неиспричане историје Канаде, четири тома Сукоба двије Америке, и Наука ослобођена окова. Један је од домаћина подкаста Вишеполарна стварност и подкаста на историјске теме на Badlands media, гдје је овај текст првобитно и објављен

С енглеског посрбило, скратило, насловило и опремило: Стање ствари

Прочитајте још

• Јован Мирић: Недићево писмо Краљу Енглеске (1944) и претпостављени Краљев одговор (1999)
• Милош Шобајић: Енглеска жели да нас што пре „ували“ у ЕУ
• Енглеска банка и Англиканска црква се извињавају због учешћа у трговини робљем
• Стање ствари: Енглеска и Сребреница
• Лесли Пајн: Енглеско-јеврејско племство
• Рез Карим: Саудијски клан помогао Британској империји да удари темеље ционизма у Арабији
• Хамид Дабаши: Злочиначка улога Енглеске у иранској историји
• Вернер Зомбарт: Трговци и јунаци или Робна кућа Енглеска д.о.о.
• Шаши Тарур: Дајући Оскара филму о Черчилу, Холивуд слави масовног убицу
• Консензус на енглески начин: Лондон окупио Фејсбук, Твитер, Гугл, Јутјуб и Ројтерс због „борбе против дезинформисања“
• Стефан Каргановић: Перфидни Албион и „иконокластички“ скандал у Босни
• Енглеска: Форин офис финансирао извјештавање Ројтерса и Би-Би-Си-ја усмјерено на „слабљење Русије“
• Тајмс: Мистериозно нестао видео доказ злочина енглеских специјалаца у Авганистану
• Драган Крстић: „Арсенали демократије“ (САД и Енглеска) са „цветајућом земљом социјализма“ (СССР) довели комунисте на власт
• Шта смера Енглеска на Западном Балкану: Нови план за „обуздавање“ Русије
• Америка и Енглеска траже од Црне Горе да осуди догађаје у Сребреници као геноцид
• Тјери Мејсан: Енглеска ангажовала хрватске усташе из Боливије за збацивање Моралеса или Први рат за литијум
• Политика: Енглеске лажи о Херцеговачком устанку (2005)
• Радован Караџић пребачен у Енглеску на издржавање казне
• Политика: Судије у Стразбуру потврдиле Сноуденове оптужбе да је Енглеска гора у прислушкивању од Америке
• Смиља Аврамов: Геноцида над Србима нема у читанкама (2010)
• Александар Вучић оптужио Енглеску да стоји иза напада РОСУ на Србе на КиМ
• Приштина: Енглеска амбасада и НАТО поздравили акцију полиције тзв. Косова
• Фајненшел тајмс: Лондон покренуо тајну специјалну операцију против Москве и Пекинга
• Тимоти Лес: Енглеска хоће да увуче Србију у антикинеску коалицију
• Драган Крстић: Одржавање „Другог заседања АВНОЈ-а“ упоредо с Техеранском конференцијом као давање изговора Енглеској за легитимизовање комуниста
• Милан Гајовић: Непријатељска политика британских (енглеских) власти према Србима
• После Куртија и Енглези Србима забранили да гласају
• Милорад Додик: Енглеска је непријатељ српског народа
• Бранко Вељковић: Реалније да је Вучић у Енглеској рапортирао шефу МИ6 него да је било обратно (2020)
• Милорад Додик: Енглески план је да ме покупе и одведу на непознато мјесто
• Милорад Додик о енглеском антируском центру: Манир старих колонијалаца, не постоји легалан пут да уђу у БиХ
• Александар Растовић: Енглеска предњачи и у русофобији и у србофобији
• Енглези добили дозволу за ископавање злата на Косову и Метохији
• Велимир Гајић: „Велики мајстор“ принц Џорџ и српски пилот
• Драган Крстић: Једна слика за портрет енглеске краљице
• Мануел Саркисјанц: Енглески корени немачког фашизма (1)
• Енглези угостили Зеленског: За све су криви Руси, али још су кривљи Срби 
• Реџеп Тајип Ердоган: САД и Енглеска разрадиле десетак провокација које је требало да изазову рат између Турске и Русије
• Енглеско-америчка честитка Србима за Васкрс 1944. или Поводом годишњице једног претходног европско-америчког плана
• Политика: Велика Британија није у рату, али енглески специјалци јесу
• Кит Кларенберг: Енглеска умешана у операцију „Гладио“
• Владимир Рогов: Енглеске службе планирају напад украјинских снага на нуклеарку Запорожје
• Политика: Британска обавештајна мрежа око СПЦ и Србије
• Холандски извјештај о Сребреници: Британска влада није дозволила да саслушамо британске специјалце који су били на терену
• БИРН: Телеком Србија годину дана тајнo продаје стратешку имовину у Србији, Црној Гори и БиХ енглеској фирми „Актис“
• Мануел Саркисјанц: Енглески корени немачког фашизма (2)
• Стјуарт Лејкок: Све земље које је Енглеска икад напала, и неколико њих које (још) није стигла
• Лиз Трас: Гувернер Банке Енглеске моћнији од предсједника владе
• Енглески амбасадор Едвард Фергусон: Термин „геноцид“ не значи колективну одговорност српског народа
• Израел Шамир: Енглеска заслужила да прва добије „љешник“ с нуклеарним пуњењем
• Мирослав Свирчевић: Енглеска политика према Југославији – основни извор Устава СФРЈ из 1974.
• Милорад Додик: Не постоји ниједна лоша ствар која се догодила српском народу а да Енглези нису умијешани

Categories: Гостинска соба

Tags: Џорџ Сорос, Доналд Трамп, Енглеска, Златна купола, Канада, Марк Карни, Метју Ерет, САД