Велико искуство британских обавештајаца стечено у операцији Гладио отвара и питања колико МИ6 примењује тада научено на тренутне тајне операције на поприштима сукоба
Документи енглеског министарства спољних послова о учешћу Енглеске у операцији Гладио (Извор: Грејзон)
Досијеи британског министарства иностраних послова са којих је недавно скинута ознака тајности открили су узнемирујуће детаље операције Гладио током које су ЦИА, МИ6 и НАТО обучавали и управљали армијом фашистичких паравојних јединица широм Европе с циљем подривања политичких противника.
Документи, како пише амерички портал Грејзон, не само да бацају ново светло на заверу, већ и сугеришу да су и Британци знали много више него што су јавно признали о невиђеним злочинима попут, на пример, покушаја свргавања савезничке италијанске владе и киднаповања и убиства њеног вође.
Исто тако, открива се и какве је везе са тим имао недавно преминули италијански председник Силвио Берлускони.
Гладио се, наиме, састојао од констелације прикривених антикомунистичких партизанских армија чија је тобожња мисија била да се одбране од Црвене армије у случају совјетске инвазије.
„У стварности, ове снаге су починиле небројена насилна и криминална дела као део стратегије стварања напетости осмишљене да дискредитује левицу и оправда поступке апарата државне безбедности на укидању грађанских слобода“, пише Грејзон.
Политика: Велика Британија није у рату, али енглески специјалци јесу
Винћенцо Винчигера, оперативац Гладија 1984. године осуђен на доживотни затвор због експлозије аутомобила-бомбе у Италији у којој су убијена три полицајца, а двојица су рањена, открио је како је то функционисало.
„Требало је нападати цивиле, жене, децу, невине људе ван политичке арене. Разлог је био једноставан – натерати јавност да се обрати држави и затражи већу сигурност… Људи би своју слободу радо мењали за сигурност да могу ходати улицама, путовати возом или ући у банку. То је била политичка логика иза подметања бомби, која остају некажњена јер држава не може да осуди саму себе“, навео је он.
Грејзон наводи, позивајући се на документе с којих је скинута ознака тајности, и како су тајне операције деловале да би спречиле Италијане да изаберу „погрешне“ владе, попут владе левичара Алда Мороа (који је настојао да изгради коалицију са социјалистима и демократским социјалистима) да преузме дужност.
Специјалиста за ове мрачне операције Вилијам Харви, познат као „амерички Џејмс Бонд“, послао је оперативце Гладија да покушају атентат на Мороа (за који је предвиђено да намерно пропадне) а да нападачи тврде да су наредбодавац били комунисти.
Од плана се на крају одустало, а Моро је постао премијер без инцидената и владао до јуна 1968.
Новообјављени детаљи откривају да је у све био умешан и Лондон, будући да меморандум Министарства иностраних послова из фебруара 1991. о скандалу, односно упит тадашњег италијанског председника Франческа Косиге, сугерише да је он био и те како свестан да су баш Британци били умешани у ову заверу.
Мороа су 16. марта 1978. киднаповале левичарске милитантне Црвене бригаде, убивши притом његових пет телохранитеља.
„После скоро два месеца у заточеништву, када је постало јасно да влада неће ни преговарати са Црвеним бригадама ни ослободити неког од затвореника у замену за Мороа, отмичари су погубили бившег италијанског премијера. Његов леш изрешетан мецима остављен је у гепеку аутомобила да иструне, а власти да га пронађу“, пише Грејзон.
Кит Кларенберг (Извор: Твитер)
Без обзира на то јесу ли тачне тадашње спекулације да је у све био умешан Гладио, овај портал наводи да меморандум Форин офиса из 1990. године с ког је скинута ознака тајности јасно показује да је Лондон и о овом случају знао много више него што је то икада јавно обелоданио било који званичник.
„Постоје посредни докази да је један или више Мороових киднапера у тајности био у контакту са безбедносним апаратом у то време, и да је овај намерно занемарио да прати трагове који су могли да доведу до отмичара и да спасу Моров живот“, написао је тадашњи амбасадор Британије у Италији Џон Ештон у меморандуму са кога је скинута тајност.
Штавише, према речима британског дипломате, председнички кризни комитет одговоран за покушај спасавања Мороа био је део озлоглашеног П2 – „субверзивне масонске ложе“ састављене од политичких елита лојалних Гладију.
Према њему, П2 је био само једна од многих „мистериозних десничарских снага“ које су настојале „тероризмом и уличним насиљем да изазову репресивну реакцију против италијанских демократских институција“ примењујући „стратегију стварања напетости“. А председник Италије Франческо Косига није био свестан да се П2 инфилтрирао у његов кризни комитет.
Априла 1981. године, судије у Милану упале су у вилу Личија Ђелија, италијанског финансијера и самозваног фашисте који је основао П2. Тамо су открили списак од 2.500 чланова који је фактички био књига „Ко је ко“ италијанских политичара, банкара, финансијера, индустријалаца… А међу најистакнутијим члановима био је тада млади Силвио Берлускони.
Британски амбасадор у Италији Ештон признао је да постоје посредни докази да су САД подржавале П2. Заправо, оснивач те организације Ђели био је толико добро повезан са вашингтонским безбедносним и обавештајним апаратом да га је римска испостава ЦИА експлицитно задужила да успостави антикомунистичку паралелну владу у Риму.
Извештаји тадашњег енглеског амбасадора у Италији Џона Ештона о учешћу Енглеске у отмици и убиству Алда Мора (Фото: Грејзон)
Каснија истраживања, подсећа Грејзон, показала су и како је Хенри Кисинџер помогао да се надгледа регрутовање 400 високих италијанских и НАТО официра за оперативце П2 1969.
САД су биле толико захвалне Ђелију за антикомунистичку чистку да су га учиниле почасним гостом на церемонији инаугурације америчких председника Џералда Форда, Џимија Картера и Роналда Регана.
Ештонова белешка завршава се закључком да истина о умешаности Вашингтона у крваве „Године олова“ у Риму “вероватно никада неће бити позната”.
И потпуни обим британског учешћа у терористичким нападима, свргавањима влада, кампањама дестабилизације и другим гнусним непочинствима под окриљем операције Гладио, не само у Италији већ и широм Европе – такође ће готово сигурно остати тајна.
Наиме, тек 1993. године јавност је сазнала како су САД и Британци поклањали муницију оперативцима Гладија ради спровођења крвавих терористичких чинова широм Италије.
Како је тадашњи представник Италије у УН Франческо Фулчи рекао својим пријатељима из НАТО-а на „строго поверљивом“ састанку 1990. године, а открили декласификовани документи, Вашингтон и Лондон снабдевали су починиоце напада, попут бомбардовања главне железничке станице у Болоњи 1980. године, у којем је убијено 85 људи, а рањено преко 200.
Одговорни за ове ужасне злочине измицали су правди у готово сваком случају.
Грејзон подсећа да је неколико главних осумњичених за масакр у Болоњи, укључујући фашисту и потврђеног агента енглеске службе МИ6 Роберта Фјореа, побегло је у Лондон. Британија је одбила да изручи њега и његове саучеснике упркос томе што су у одсуству осуђени за насиље и злочине.
Велико искуство британских обавештајаца стечено у операцији Гладио отвара и питања колико МИ6 примењује тада научено на тренутне тајне операције на поприштима сукоба.
Енглеска: Форин офис финансирао извјештавање Ројтерса и Би-Би-Си-ја усмјерено на „слабљење Русије“
Грејзон је, наиме, новембра 2022. године открио да су британски војни ветерани и обавештајци обучавали и спонзорисали тајну партизанску терористичку војску у источној Украјини за чинове саботаже на Криму и другим областима већински насељеним руским становништвом.
План је предвиђао обуку ћелија идеолошки посвећених Украјинаца да „пуцају, крећу се, комуницирају, преживљавају“.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар