Енглеска: Форин офис финансирао извјештавање Ројтерса и Би-Би-Си-ја усмјерено на „слабљење Русије“

Материјали показују да Задужбина Томсон Ројтерс и Медијска акција Би-Би-Си-ја учествују у тајном медијском рату против Русије

Илустрација: Грејзон

(Сива зона/The Gray Zone, 20. 2. 2021)

Процурјели документи показују да су у тајном програму енглеског МСП-а усмјереном на „промјену става према Русији“ и „слабљење утицаја руске државе“ поред обавјештајних служби и Белингкета учествовали и Ројтерс и Би-Би-Си.

Министарство спољних послова Енглеске финансирало је Ројтерс и Би-Би-Си ради прављења низа тајних програма усмјерених на поспјешивање свргавања режима у Русији и подривање руског утицаја у источној Европи и Средњој Азији, показују процурјели документи.

Материјали показују да Задужбина Томсон Ројтерс (Thomson Reuters Foundation) и Медијска акција Би-Би-Си-ја (BBC Media Action) учествују у тајном медијском рату против Русије. Дјелујући посредством полутајног одјељења енглеског МСП-а под називом Развој медија и супротстављање дезинформацијама (CDMD), ове двије медијске организације дјеловале су под руку с обавјештајним агенцијама у оквиру тајног тијела званог Конзорцијум.

Програмима обуке руских новинара под надзором Ројтерса, британско Министарство спољних послова настојало је да произведе „промјену става учесника“, подстичући „позитиван утицај“ на њихово „поимање Уједињеног Краљевства“.

Гај Фолконбриџ: Британска влада тајно финансирала Ројтерс током 1960-их и 1970-их година

„Ова открића показују да су, упоредо с нападима на Русију у парламенту, британски агенти користили Би-Би-Си и Ројтерс за примјену управо оне тактике за коју су политичари и коментатори оптуживали Русију“, рекао нам је Крис Вилијамсон, некадашњи члан Парламента који је покушао да упозна јавност с тајним дјелатностима МСП-а, али су му одговори на питања ускраћени позивајући се на разлоге националне безбједности.

Би-Би-Си и Ројтерс се представљају као недодирљиви, непристрасни и мјеродавни извори вијести из свијета“, каже Вилијамсон, „али су овим документима и једни и други компромитовани у великој мјери. Овакви двоструки аршини додатно нарушавају углед политичара естаблишмента и назови-новинара медијских корпорација.“

Представница за штампу Задужбине Томсон Ројтерс Џени Верекер посредно је потврдила вјеродостојност процурјелих докумената у одговору на питања која смо поставили електронском поштом, додавши да је „закључак, пак, да је Задужбина Томсон Ројтерс била укључена у ,тајне дјелатностиʻ непрецизан и погрешно представља наш рад за јавно добро. Деценијама отворено подржавамо слободу штампе и помажемо новинарима широм свијета да развију вјештине потребне за независно извјештавање.“

Процурјели документи веома су слични документима повезаним с МСП-ом Уједињеног Краљевства које је између 2018. и 2020. објавила хакерска скупина Безимени (Anonymous), која тврди да је заслужна и за објављивање ових докумената.

Октобра 2020. писали смо о процурјелим материјалима које су објавили Безимени, у којима се открива широка  пропагандна кампања за свргавање режима у Сирији коју је финансирало енглеско Министарство спољних послова. Убрзо потом МСП је устврдио да је дошло до провале у њихов рачунарски систем, потврђујући тиме вјеродостојност докумената.

Нова документа подробно показују како су Ројтерс и Би-Би-Си – медијске организације које спадају у највеће и најпознатије у свијету – покушале да изађу у сусрет позиву Форин офиса за помоћ у „ширењу наше поруке у Русији“ и „супротстављању званичној верзији руске владе“. Према ријечима директора CDMD-a, међу главним циљевима МСП-а било је „слабљење руског утицаја у непосредном сусједству“.

Ројтерс и Би-Би-Си наметљиво су тражили вишемилионске уговоре у сврху подстицања британских државних интервенционистичких циљева, обећавајући да ће култивисати руске новинаре на течајевима и обиласцима Енглеске које би финансирао МСП, успоставити мреже утицаја у Русији и око Русије, и рекламирати натовску причу у областима у којима се говори руски језик.

У неколико предлога поднесених британском МСП-у, Ројтерс се хвалио мрежом утицаја широм свијета састављеном од 15.000 новинара и чланова особља, од којих 400 у Русији.

Пројекти енглеског МСП-а извођени су прикривено, у ортаклуку с наводно независним, извиканим медијским испоставама попут Белингкета (Bellingcat), Медузе (Meduza), и Медијазоне (Mediazona) коју је финансирао Пуси рајот (Pussy riot). Белингкет је учествовао и у интервенцији енглеског МСП-а у изборима у Сјеверној Македонији 2019. на страни натовског кандидата.

Обавјештајне агенције које су надгледале операцију, Цинк нетворк (The Zinc Network), хвалиле су се успостављањем „мреже јутјубера у Русији и Средњој Азији“, и „пружањем подршке учесницима за међународни платни промет а да при том не буду регистровани као да примају новац из иностранства“. Фирма је истицала и своју способност пружања „широког спектра“ подршке противвладиним демонстрацијама у Русији.

Нови документи пружају и битне разлоге о утицају чланица НATO попут Уједињеног Краљевства на протесте по шаблону обојених револуција у Бјелорусији 2020. године, и покрећу узнемиравајућа питања о сплеткама и немирима везаним за притвореног руског опозиционара Алексеја Наваљног.

Стеван Гајић: Невоље с Наваљним и борба за наратив

Осим тога, материјали озбиљно доводе у питање независност двију медијских организација које спадају у највеће и најпрестижније на свијету, раскринкавајући Ројтерс и Би-Би-Си као обавјештајне испоставе на јаслама британске безбједносне државне структуре, без икаквих скрупула у својим информативним операцијама.

Низ званичних докумената с којих је у јануару 2020. скинута ознака открио је да је Ројтерс током шездесетих и седамдесетих година ХХ вијека тајно добијао новац од британске владе ради помагања антисовјетској пропагандној организацији под вођством енглеске спољне обавјештајне службе МИ6 (MI6). Енглеска влада користила је Би-Би-Си као параван за прикривање уплата тој медијској групи.

Објављивање ових докумената навело је представника за штампу Ројтерса да изјави да „договор из 1969. [са МИ6] није био у складу с нашим Начелима повјерења. Данас то не бисмо учинили.“

У Начелима повјерења наводи се да је мисија Ројтерса „очување независности, интегритета и непристрасности у информисању“.

У свом систему вриједности, Би-Би-Си тврди да је „повјерење темељ Би-Би-Си-ја. Ми смо независни, непристрасни и поштени.“

Нови документи, пак, очигледно показују да су и Ројтерс и Би-Би-Си поново ангажовани у јавности недоступној вези с енглеским МСП-ом на супротстављању и подривању Русије.

Године 2017. непрофитни огранак медијске империје Ројтерса, Задужбина Томсон Ројтерс (Thomson Reuters Foundation, TRF), званично је конкурисала да „ступи у уговорни однос с Министром спољних послова, ког представља Британска амбасада у Москви, на пројекту ,Проширење капацитета руских медијаʻ.“ Писмо је 31. јула 2017. потписала директорица Ројтерса Моник Виј.

Факсимил: Грејзон

Ројтерсова пријава била је одговор на позив за давање понуда МСП-а, који је тражио помоћ у примјени „програма тематских посјета руских новинара и медијски утицајних особа Уједињеном Краљевству“.

У сарадњи с Британском амбасадом у Москви, МСП је настојао да произведе „промјену у ставу учесника“, подстичући „позитивну слику“ њиховог „виђења Уједињеног Краљевства“.

Године 2019, МСП је изашао са сличном иницијативом, овај пут саставивши агресивнији план о „супротстављању званичној верзији руске владе и њеној надмоћи у медијима и информационом простору“. Практично, британска влада настојала је да се инфилтрира у руске медије и врши своју пропаганду преко мреже утицаја руских новинара обучаваних у Енглеској.

На оба позива МСП-а Ројтерс је одговорио подробним понудама. У првој, медијски џин хвалио се успостављањем мреже од 15.000 новинара и блогера широм свијета путем „интервенција на изградњи капацитета“, тврдећи да је у Русији бар 400 новинара култивисано програмима обуке.

Ројтерс је тврдио да је по налогу Британске амбасаде у Москви већ организовао десет посјета Енглеској у сврху обуке за укупно осамдесет руских новинара, предложивши додатних осам, обећавајући „промоцију културних и политичких вриједности Уједињеног Краљевства“ и „стварање мреже новинара широм Русије“ којима ће спона бити „корист за Британију“.

Ројтерсова понуда истицала је институционалне предрасуде и интервенционистичке намјере које су карактерисале његове програме обуке. Дајући подробности о низу програма финансираних од стране енглеског МСП-а посвећених „супротстављању руској државној пропаганди“, Ројтерс је званичну причу руске владе изједначио с екстремизмом. Иронија је да је своја настојања да је ослаби назвао „непристрасним новинарством“.

Истовремено, чинило се да Ројтерс признаје да је његова прикривена сарадња с Британском амбасадом у Москви крајње провокативна и да може разорно дјеловати на дипломатске односе. Помињући посјету руских новинара финансирану од стране МСП-а организовану у сред афере Скрипаљ, пошто је британска влада оптужила Москву за тровање пребјеглог руског обавјештајца који је шпијунирао за Британију, Ројтерс у пријави наводи да је „[Задужбина Томсон Ројтерс] у сталној вези с Британском амбасадом у Москви ради процјене ризика, укључујући ризик по углед Амбасаде.“

Упадљиво је било Ројтерсово помињање бјелоруске ТВ станице Белсат и њеног нарочитог значаја „за капацитет стратегије Владе Уједињеног Краљевства за откривање и супротстављање ширењу руских информација“. Описујући себе као „прву независну телевизију у Бјелорусији“, Белсат је, јасно је из Ројтерсове понуде, орган утицаја НАТО-а.

Са сједиштем у Пољској и финансиран од стране пољског МСП-а и других влада ЕУ, Белсат је имао утицајну улогу промовишући по шаблону обојених револуција протесте који су избили маја 2020, са захтјевом за оставком бјелоруског предсједника Александра Лукашенка.

На крају приче, изгледа да је Ројтерсова пријава прошла, пошто је јула 2019. Ројтерс склопио уговор с Фондом за конфликте, стабилност и безбједност енглеског МСП-а (Conflict, Stability & Security Fund, CSSF). Али изгледа да ни једна ни друга страна нису хтјеле да јавност зна за њихову сарадњу на пројекту супротстављања Русији. Уговор је носио ознаку „повјерљиво“.

„Ослабити утицај руске државе“

Програми откривени најновијим цурењем докумената одвијали су се под окриљем полутајног одјељења МСП-а под називом Развој медија и супротстављање дезинформацијама (Counter Disinformation & Media Development, CDMD). Под вођством обавјештајног оперативца Ендија Прајса (Andy Pryce), програм је био обавијен велом тајности.

Британска влада одбила је захтјев за слободним приступом информацијама у погледу буџета овог одјељења, одбацивши захтјев чланова парламента попут Криса Вилијамсона да се објаве подаци о буџету и плану рада одјељења, позивајући се на разлоге националне безбједности.

Током састанка уприличеног у Лондону 26. јуна 2018. Прајс је изложио нови програм енглеског МСП-а „за слабљење утицаја руске државе у блиском окружењу, заложивши се за стварање конзорцијума фирми које би помагале британској држави при успостављању нових и наизглед независних медија ради супротстављања руским државним медијима у непосредној сфери утицаја Москве, као и на појачавању порука влада у служби НАТО-а.

Правдајући све претпостављаном руском намјером да „сије раздор и подрива демократске процесе“, кампања коју је изложио Прајс била је агресивнија и далекосежнија од било чега у чему је Русија ухваћена да чини на Западу.

Прајс је истакао да је тајност од суштинског значаја, упозоравајући да „неки од прималаца новца не желе да их повезују с МСП-ом“.

Годину потом, исто одјељење МСП-а изложило је програм до 2022. године који би био финансиран с 8,3 милиона долара новца британских пореских обвезника, с циљем успостављања нових информативних медија и подршке постојећим медијским операцијама „ради супротстављања руским покушајима сијања раздора“ и „јачања отпора непријатељској руској пропаганди у балтичким државама“.

Британска влада стога је окупила низ обавјештајних агенција ради организовања премоћи натовске пропаганде у медијима на Балтику.

Како се види на доњем документу, Би-Би-Си је очито успјешно конкурисао за учешће у тајном програму на Балтику посредством своје непрофитне фирме Медијска акција Би-Би-Си-ја (BBC Media Action).

Би-Би-Си је понудио да учествује и у посебним медијским пропагандним програмима МСП-а у Украјини, Молдавији и Грузији. Као кључне савезнике у конзорцијуму навео је Ројтерс и сада угашену обавјештајну агенцију Актис стратеџи (Aktis Strategy), која је учествовала у претходним програмима британског МСП-а.

За локалног партнера Би-Би-Си је узео Хромадске, медијску мрежу из Кијева насталу током такозване мајданске „Револуције достојанства“ из 2014, којом је уз помоћ ултранационалиста свргнут изабрани предсједник и инсталиран натовски режим. Хромадским се учешће исплатило скоро преко ноћи, добивши први новац и логистичку подршку од УСАИД-а и милијардера и медијског могула Пјера Омидјара.

Медијска акција Би-Би-Си-ја предложила је да се преко Арктиса ради на успостављању и ширењу натовских медија у областима сукоба, попут Донбаса у источној Украјини. Био је то школски примјер информационог рата.

Пропаганда МСП-а Уједињеног Краљевства упозоравала је да би „структуре блиске Кремљу“ могле подрити пројекат уколико за њега дознају. За медијску организацију која тврди да јој је повјерење кључна ставка у систему вриједности, Би-Би-Си је свакако дјеловао уз висок степен тајности.

Конзорцијум

Међу обавјештајним агенцијама које су конкурисале за учешће у Конзорцијуму финансираном од стране енглеског МСП-а биле су Цинк нетворк и Албани комјуникејшнс (Albany Communications). Како је новинар Кит Кларенберг навео у извјештају о процурјелим документима објављеном 18. фебруара, ове фирме „имају безбједносно провјерено особље, појединце који су раније службовали на највишим разинама политичких, војних и безбједносних власти. Осим тога, имају велико искуство у операцијама информационог ратовања по налогу Лондона широм свијета.“

Раније познат под именом Брејктру (Breakthrough), Цинк је по уговору радио за енглеско Министарство унутрашњих послова на тајном спровођењу пропагандних медијских пројеката међу британским муслиманима, под фирмом иницијативе за дерадикализацију. У Аустралији, Цинк је ухваћен да ради на тајном програму промоције званичне владине политике међу муслиманима.

Бен Нортон је писао о учешћу Албанија у медијској пропаганди с циљем свргавања режима у Сирији према плановима Запада, истовремено пружајући пропагандне услуге по налогу сиријских екстремиста финансираних од стране чланица НАТО-а и монархија из Голфског залива ради дестабилизације земље.

Конкуришући за учешће у програму МСП-а Уједињеног Краљевства на Балтику, Албани је предлагао сатиричне „интерактивне игре“ попут „Путинове томболе“ ради подршке руској опозицији.

Албани је рекламирао медиј са сједиштем у Летонији под називом Медуза као „водећег заступника ових игара“. Као један од најпопуларнијих интернет сајтова међу руском опозицијом, Медуза је добила финансијску подршку шведске владе и неколико натовских задужбина које финансирају милијардери.

Радећи по уговору за енглески МСП, Цинк нетворк је тврдио да „пружа подршку“ не само Медузи, већ и Медијазони, наводно независном медију који су основала два члана антикремаљске извођачке скупине Пуси рајот (Pussy riot).

Један од оснивача Медијазоне, Нађа Толоконикова, била је за говорницом с бившим америчким предсједником Билом Клинтоном током Конференције Клинтонове задужбине 2015. године. Сљедеће године Толоконикова је за оснивача Викиликса, Џулијана Асанжа, који је тренутно у затвору, тврдила да „је у вези с руским властима, и мислим да је поносан на то“.

Осим „подршке“ „независним“ медијима који су били на линији по питању Кремља, Цинк је био изричит у жељи да се смањи видљивост руског државног медија RT.com у претрагама на интернету.

Уједињено краљевство је тајно финансирало и руководило мрежом руских јутјубера и „активирало“ садржаје протеста против власти

У документу под ознаком „приватно и повјерљиво“, Цинк је открио улогу Конзорцијума у успостављању „мреже јутјубера“ у Русији и Средњој Азији са сврхом пропаганде Уједињеног Краљевства и његових савезника из НАТО-а.

Према Цинку, Конзорцијум је „пружао подршку учесницима на слању и примању новца у и из других земаља тако да се при том не морају регистровати да се финансирају из иностранства“, ради заобилажења руских прописа којима се захтијева регистрација свих организација финансираних из иностранства.

Цјелокупан програм прикривене пропаганде Цинк је спроводио у име „промовисања интегритета медија и демократских вриједности“.

Можда најпознатији руски јутјубер је Алексеј Наваљни, некадашња маргинална фигура националистичке опозиције, номинован за Нобелову награду пошто је био мета покушаја тровања који је односе Русије и Запада свео на разину оних из доба Хладног рата.

Конкуришући за уговор с МСП-ом, Цинк је открио да је играо закулисну улогу у „активирању спектра садржаја у року од 12 часова од почетка протеста“. Остаје нејасно јесу ли ове дјелатности укључивале Наваљног или његово непосредно окружење, али је Цинково откривање докумената очигледно потврдило улогу британске обавјештајне службе у подстицању протеста 2018.

Руска обавјештајна служба објавила је тајно снимљени састанак одржан 2013. године између Владимира Ашуркова, извршног директора Наваљнијеве организације за борбу против корупције, и Џејмса Вилијама Томаса Форда, за ког се сумња да је агент британског МИ6, који је дјеловао преко британске амбасаде у Москви. Током састанка чује се како Ашурков тражи 10-20 милиона долара да би се створила „знатно друкчија слика“ политичког окружја.

Фото: Грејзон

Ашурковљево име појавило се 2018. у процурјелим документима који су разоткрили тајну мрежу утицаја енглеског МСП-а под називом Иницијатива за интегритет (Integrity Initiative). Вођена од стране скупине официра војне безбједносне службе, тајна пропагандна група дјеловала је преко гроздова медијског и политичког утицаја на распиривању варница између Запада и Русије. Ашурковљево име било је на списку антируског грозда из Лондона.

Војни директори Иницијативе за интегритет недвосмислено су зацртали свој план. Како показује ниже приказани документ, циљ им је био коришћење медија, трустова мозгова и њихове мреже утицаја ради подстицања највеће могуће хистерије о наводном злоћудном руском утицају. Откад су покренули своју тајну кампању, скоро све жеље су им се оствариле.

Белингкет се удружује с Цинком, уплитање у изборе у Сјеверној Македонији

Послије тровања, Наваљни је сарађивао с организацијом за „отворено“ новинарство Белингкет, са сједиштем у Енглеској, у сврху приписивања злочина руској безбједносној служби ФСБ. Иако је добро познато да се Белингкет финансира од стране америчког НЕД-а (National Endowment for Democracy, NED), организације америчке владе намијењене операцијама збацивања режима широм свијета, та чињеница никад се није појавила у безбројним текстовима које су медији, укључујући Ројтерс, објавили о овој организацији.

Белингкетова улога као партнера Цинку у Конзорцијуму финансираном од стране енглеског МСП-а можда ће додати још један слој сумње у њене тврдње о својој независности.

Белингкет је у документима објављеним 2018. наведен као кључни члан Цинкове „мреже невладиних организација“. Као члан мреже наведен је и Институт за државне послове (Institute for Statecraft), истурена фирма Иницијативе за интегритет.

 

Оснивач Белингкета Елиот Хигинс категорички је демантовао да је примао новац од стране МСП-а или да је сарађивао с њим. Кад су, међутим, 2019. године процурјели неки Цинкови документи, Хигинс је признао да је одређена верзија Цинковог предлога добила зелено свјетло МСП-а.

Кристијан Триберт (Christian Triebbert), припадник Белингкета наведен као могући инструктор у Цинковим документима, тренутно један од руководилаца у Њујорк тајмсу, тврдио је да је обука предвиђала најобичније радионице о „вјештинама дигиталног истраживања и провјере“.

Оно што ни он ни Хигинс не помињу је да је Цинк задужио Белингкет да „одговори“ на изборе за скупштину у Сјеверној Македонији 2019. године. Улог је био велики, јер се одлучивало хоће ли та државица ући у НАТО и ЕУ. Побиједио је натовски кандидат, не без мале помоћи британског МСП-а и његових савезника.

Према Цинковој понуди, Белингкет је обезбиједио обуку за мрежу Мост, македонску медијску организацију. Белингкету се касније придружио и ДФЛ Лaб (DFL Lab), пројекат Атлантског савјета из Вашингтона, финансираног од стране НАТО-а и америчке владе.

Пошто је учествовао у тајној интервенцији у Сјеверној Македонији финансираној од стране енглеског МСП-а, Белингкет је уочи скупштинских избора у Сјеверној Македонији 2020. објавио чланак под насловом Руско мешетарење у Сјеверној Македонији.

Посљедњих година Би-Би-Си и Ројтерс играју све агресивнију улогу у демонизовању влада у земљама широм свијета у којима Лондон и Вашингтон настоје да свргну владајуће режиме. У помоћ им прискачу развикане интернет истраживачке организације попут Белингкета, које као да су никле преко ноћи.

Објављивањем горенаведених докумената мора се поставити питање јесу ли ове цијењене медијске организације заиста посвећене независном и етичком новинарству као што тврде. Иако на сва звона разглашавају вијести о „ауторитарним“ државама и злоћудним дјелатностима Русије, не говоре скоро ништа о сплеткама моћних западних влада које су им у непосредном окружењу. А можда само неће да уједају руку која их храни.

Макс Блументал, уредник Сиве зоне

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , , ,

1 reply

  1. Hokej i politika u Rusiji.

    Artemij Panarin, trenutno najbolji ruski hokejas (Kucerov nece igrati celu sezonu zbog povrede, Oveckin je legenda NHL, van konkurencije, ali i jedna od dijagnoza savremenog sporta, a to je da cak i takva hokejaska sila kakva je Rusija svedena na koloniju za proizvodnju „mesa’ za kanadsko-americku NHL, tako da je ucinak Oveckina u ruskoj reprezentaciji minoran (tri olimpijade bez medalje (nekada je ostati bez zlata bilo katastrofa, a u trenutku kada su Oveckin, Malkin, Datsjuk, Kovaljcuk, najvece zvezde NHL-a Rusija nije mogla da dodje do medalje cak i u Sociju).Tek kada je NHL odlucila da ne igra na olimpijadi 2018. Rusija sa igracima iz svoje lige osvaja zlato u neocekivanom i jos neocekivanije uzbudljivom finula sa Nemackom, gde su imali hokejasa manje, ali su morali da napadaju, jer su gubili, pa su izvadili golmana, pa se igralo 5 na 5, ali Rusi sa praznim golom, ‘mal’ umro nisam :))))

    Elem, NHL je ta koja odredjuje da li ce ruski hokejasi igradi za Rusiju.Na zadnjoj olipmpijadi NHL nije zelela da nastupi zbog novcanog gubitka i igrali su drugi timovi, dok na svetskim prvenstvima izgraju oni koji ispadnu u plej ofu, ako hoce.Ovo je vazno i za nas, zbog negativnog stava NBA prema evropskim i svetskim prvenstvima, tako da ostaju jos samo OI, zbog cega je sasvim moguce da Jokuc bude zvezda NBA, a beznacajan za srpsku kosarku.Ili, imate paradoks da je ruski hokejas Kuznjecov uhvacen u koriscenju kokaina koji NHL ne tretira kao sredstvo koje povecava igracke sposobnosti, pa on slobodno igra u NHL, ali za reprezentaciju ima zabranu do cini mi se 2023-e.

    Ovo je bilo o kapitaizmu i sportu, a sada o Rusiji.Pomenuti Panarin je na svom fejsbuku dao podrsku Navaljnom.Par nedelja kasnije, jedan od njegovih bivsih trenera ga je optuzio za nasilje nad devojkom 2011-e godine koje je njegov klub morao da prikrije.Time je stvoren uzasan utisak, da se vlast u Rusiji sveti koristeci zapadnu MeeToo ideologiju, jednom vrhunskom sportisti, samo zato sto je dao podrsku (nije jedini) jednoj politickoj opciiji.Sve ovo je donelo do jos vece kritike vlasti.Rusija se pokzala da joj takve banalnosti prave probleme.Ne treba zaboraviti da cerka Dmitrija Peskova, pretrajalog i prebogatog, takodje iz Pariza salje poruke protiv putinske vlasti.Suvise osetljive drzave na unutrasnju kritiku, upravo su drzave kod kojih je lako predvidivo kako zaostravati unutrasnje sukobe.

    BBC je svojevremeno pravio dokumentarac o Rusiji, nepoliticki, pa ipak se zavrsilo sa tim da je Vladivostok daleko od Moskve i da bi mozda trebalo drzavu reorganizovati u dve velike celine. Pocetna faza delljenja teritorija je deljenje ljudi.

    4
    1

Оставите коментар