Постоји оправдана сумња, коју само темељно спроведена истрага може отклонити, да се током последњих четрнаест година на највишим државним функцијама налазио заврбовани и наменски одабрани агент страног утицаја

Марк Шагал, „Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину“ (2. Мојсијева, 17:8), 1966. (Извор: epicentrumgallery.com)

Као што је била исфабрикована биографија његовог идола Броза, ни о кључним моментима из живота и политичке делатности недавно свргнутог тиранина ми немамо поузданих података. Не знамо тачно ни његово право порекло, ни ко га је изабрао и преузео у раном периоду његовог живота да би га, без искуства и видљивих квалификација, укључио у јавни живот Србије. Али морамо искористити прилику која се сада пружа да предузмемо делотворне мере да би те важне чињенице сазнали.

Одговори на ова питања су подједнако важни као и процесирање за извршење кривичних дела у вези са којима ће Амалек неизоставно пред законом одговарати. Кажњавање за почињене кривичне деликте, мада несумњиво јесте од велике важности, налази се ипак у домену појединачне ретрибутивне правде. Питања о идентитету и непријатељском коришћењу особе која је већ четврт века на политичкој сцени Србије, а четрнаест година на највишим политичким функцијама у држави, не односе се само на појединца. То постају системска питања која се налазе у неупоредиво важнијем домену националне безбедности.

Српски народ је у личности Јосипа Броза у недавној прошлости већ имао једно катастрофално искуство са лажним царом Шћепаном Малим, кога су му наметнуле стране обавештајне службе и закулисни интереси. Постоји оправдана сумња, коју само темељно спроведена истрага може отклонити, да се током последњих четрнаест година на највишим државним функцијама налазио заврбовани и наменски одабрани агент страног утицаја који је свесно и по задатку деловао против интереса Србије.

Истрага поводом ових сумњи може и треба да тече паралелно са вођењем кривичног поступка против те исте личности. Таква истрага је од неупоредиво већег значаја од утврђивања одговорности за појединачна кривична дела у вези са корупцијом, па чак и убиствима. Механизам издаје мора бити разоткривен и изложен увиду јавности као мера предохране против успешног коришћења сличних образаца у будућности. Од подједнаке важности, компетентни стручњаци морају бити ангажовани да проуче и разјасне културолошке и психичке карактеристике српског народа које су по други пут у историјски кратком периоду омогућиле варалици да га превари и злоупотреби. Ово није искључиво криминолошки него је мултидисциплинарни задатак.

Када узурпатор буде ухапшен, једна екипа иследника бавиће се прикупљањем доказа о кршењу Устава и Кривичног законика и формирањем предмета који ће се односити на деликте из тих категорија. Друга група имаће мисију знатно ширег обима. Њен ће задатак бити претежно контраобавештајне природе.

Институт Арчибалд Рајс: Задатак нове власти – дотући Амалека

Изложићемо укратко главне теме које ће иследници из ове друге екипе требати да истражују.

(…)

Боравак у Великој Британији. У Амалековој службеној биографији стоји да је почетком 1990-их година боравио у Великој Британији са циљем усавршавања енглеског језика и да је током боравка био запослен у некој гвожђари. На страну то да се језици не усавршавају у гвожђарама него у образовним установама које служе тој сврси, нека Амалек иследницима открије назив и место где се налази та гвожђара да би се могла проверити истинитост ове приче. Проверити кругове у којима се кретао током боравка у Великој Британији и све контакте које је за то време тамо остварио, у првом реду да ли се у том периоду виђао са представницима британске обавештајне службе.

Извор: Блиц 

Наводне студије. Пласирана је прича по којој је Амалек по повратку са рада у британској гвожђари уписао студије на Правном факултету у Београду, а по једној верзији те приче дипломирао је успешно као „студент генерације”. Међутим, та верзија је сумњива у свим битним појединостима. Нико се од професора или колега из тог времена не сећа његовог присуства на Правном факултету у Београду нити полагања испита. Његове познате и проверене активности из тог периода (делом из сопствених исказа у разним интервјуима) изразито су неакадемске природе. Његово понашање у јавном простору и уличарски речник не одражавају факултетски образовану особу, да се најблаже изразимо. Зато иследници морају проверити његов целокупни образовни досије и јавности саопштити своја сазнања.

Фејкњуз трагач: Вучић није био најбољи студент ни у својој генерацији, а камоли у историји Правног факултета

Политички успон деведесетих година. За особу тако скромних капацитета и без икаквог релевантног искуства, Амалек је напредовао муњевито у својој политичкој каријери. Ко га је протежирао и из каквих разлога? Иследници морају да се усредсреде на његове везе са тадашњом, као што сада знамо обавештајно компромитованом врхушком Ресора државне безбедности, са којом је шеф политичке странке у којој је Амалек деловао и кроз коју је градио каријеру уско сарађивао. Да ли је налог за његово брзо напредовање ишао преко тог канала, а паралелно и преко обавештајних веза остварених током боравка у Великој Британији? Ова питања су кључна за разумевање његовог потоњег успона и постављање на функције које превазилазе његове способности, али одакле је могао да делује као агент страног утицаја.

Формирање лажно патриотске странке као средства преваре за долазак на власт. Пресудни моменат у овом сегменту је конспиративно уприличени састанак 2008. године у хотелу Риц у Паризу где су, поред Амалека као главног протагонисте, присуствовали други сарадници страних служби из региона, попут Мила Ђукановића, а који је водио високо рангирани официр француске службе DGSE и стручњак за Балкан, Arnaud Danjean. Тема састанка била је разрада стратегије и логистике за довођење Амалека на власт у Србији преко нове политичке странке (назив познат јавности) наменски формиране и финансиране за ту сврху.

Станко Суботић Цане ослобођен због апсолутне застарелости

Иследници морају да од Амалека извуку веродостојан исказ о томе како је дошло до организовања овог састанка, о чему српска јавност до данашњег дана готово ништа не зна, који су били главни предмети разматрања, какав су договор учесници тада постигли и какве су обавезе према страним спонзорима присутне српске личности, укључујући Амалека, том приликом преузеле.

Мултидисциплинарна истрага остала би непотпуна без израде подробног психијатријског профила и тестирања Амалекових интелектуалних и когнитивних домета. Српски народ има право да сазна истину о менталним капацитетима особе која више од четвртине века утиче на његове послове и која је задњих четрнаест година бахато управљала његовом судбином.

Нова власт српском народу дугује истину о томе шта му се и како догодило, да му се то никада не би поновило.

Посетите интернет страницу Института Арчибалд Рајс

Напомена: Изостављено је поглавље „Амалеков лични профил”

Categories: Гостинска соба

Tags: Институт Арчибалд Рајс, Студентска листа, парламентарни избори 2026