Колико пута је скупа путовања новинарима Франкфуртер алгемајне цајтунга платио један од најбогатијих на свету, султан Кабус од Омана. Тај човек је милијардер и веома успешан диктатор
Противу незнања
Удо Улфкоте: Купљени новинари
Новинара човек може да купи знатно јефтиније него једну добру проститутку – дакле, месечно за свега неколико стотина долара, цитирао је члан редакције Вашингтон поста Филип Грем једног агента ЦИА
Јован Мирић: О телесној казни у васпитању деце
Иницијативу о законској забрани сваке телесне казне могли бисмо разумети као још једну у снопу иницијатива усмерених против породице
Александар Милутиновић: Треба ли нам спорт какав је данас или нам је довољна физичка култура
Да ли је странац у репрезентацији аналогија давању пара странцима да отворе фабрике, уз намете на домаћу малу и средњу привреду?
Горан Комар: Архивима против кривотворина
На кривотворине у историографији одговорити изношењем у јавност велелепног ћириличког архива српског народа који јужне Србе ставља на првенствено мјесто
Миодраг Чизмовић: Партијска свијест и кривотворење историје
О дезинформацијама свиједочи излагање црногорске посланице која је закључила да су посланици Подгоричке скупштине тражили да се спале мошти светог Василија Острошког
Јован Маркуш: Фалсификати у служби разарања бића Црне Горе
Није тешко закључити да не мали број данашњих наводних антифашиста у ствари спроводи фашистички програм који је био актуелан током Другог свјетског рата
Небојша Рашо: Лако је побити фалсификате, тешко добити медијску борбу
Сви ови фалсификати водили су једном крајњем политичком циљу: усвајању тзв. Закона о слободи вјероисповијести
Даје се на знање: Преглед седмице (Томина недеља 2020)
Фотографије, изјаве и чињенице које су, по нашем мишљењу, обележиле крај априла и почетак маја 2020. године
Владимир Димитријевић: Безакоње „родне равноправности“ и смрт породице у Србији
Ви антипрогресивни читаоци, ви нисте знали да су се појавиле генијалке које су решиле да преправе Свето Писмо – радикалне феминисткиње и ЛГБТ пропагандисткиње, које су „откриле“да је биолошки пол неважан, а да је битан „gender“. „Род“ је друштвено конструисани… Read More ›
Војислав М. Станојчић: Замак Рамбује – од смешних прециоза до бомбардовања Србије
Грађани Србије памте замак Рамбује из околине Париза углавном по неуспешним мировним преговорима о Косову одржаним од 6. марта до 19. марта 1999. године, које је обележило навијачко и уцењивачко понашање главног посредника, америчке државне секретарке Медлин Олбрајт. Пошто српски… Read More ›
Дејан Бараћ: Ко је убио Луја Бартуа у Марсеју 1934. године – Знали сте, а можда и нисте… (8)
1. Краљ Немачке (1152-1190) и цар Светог римског царства (1155-1190) Фридрих I Барбароса (итал. barba rossa – „црвена брада“) утопио се под неразјашњеним околностима у малој реци Салеф у Кирикији 1190. године, током Трећег крсташког рата (1189-1192).[1]
Миланко Шеклер: У Србији, знање има моћ, а незнање надмоћ
Знање је моћ. Френсис Бејкон (енглески филозоф, један од утемељивача модерне науке и филозофије, у којима је експеримент постављен, као највиши принцип научног истраживања) Немам намеру да оспоравам ову, тако јасну и тако мудру, констатацију. Она је пророчки одјекнула из… Read More ›
Александар Лазић: Грађанин (не)покорни у епизоди „Пошаљи новац преко поште“
Значи, овако је било: сплетом неких околности, требало је да пошаљем једном пријатељу новац поштом. Ништа лакше, рећи ћете, то ради васколико Српство, а и ја сâм недавно примих, у здрављу и весељу, неколико пошиљки. Припреме сам почео тако што… Read More ›
Дејан Бараћ: Ко је Русију назвао „српском немајком“ – Знали сте, а можда и нисте… (7)
1) Поводом руског покушаја стварања Санстефанске Бугарске (1878) и одлука Берлинског конгреса (1878), Јован Јовановић Змај (1833-1904) је изнедрио следеће стихове и штампао их у свом хумористичко-сатиричном листу „Стармали“:[1] „И свршено је – маћијском мером, И потписано злаћаним пером, И… Read More ›
Дејан Бараћ: Која песма је називана „српска Марсељеза“ – Знали сте, а можда и нисте… (6)
1) Композиција „Онамо, ’намо“, чије је стихове написао кнез Никола Петровић Његош 1869. године, није тада постала званична химна Црне Горе – због провокативног текста. Наиме, песник помиње Призрен и Дечане (тадашње делове Османлијског царства), као сопствено наслеђе где ће… Read More ›
Дејан Бараћ: Дан борца или Дан Коминтерне – Знали сте, а можда и нисте… (5)
1. КПЈ је 1941. године подигла устанак на позив Коминтерне У социјалистичкој Југославији је 4. јул слављен као Дан борца, којим је обележаван датум када је 1941. на седници Политбироа ЦК КПЈ у вили Владислава Рибникара на Дедињу донета одлука о… Read More ›
Небојша Малић: Једна велика аустријска лаж
Тврдња да је Велики рат почео 28. јуна 1914. је велика лаж. Како? Зар није за све крив Гаврило Принцип и његов пуцањ у Франца Фердинанда, по наговору „Црне руке“ из Србије? То је бар теза коју данас заступају западна штампа… Read More ›
Дејан Бараћ: Ко је рекао „Срби губе у рату, а добијају у миру“ – Знали сте, а можда и нисте… (4)
1. Често помињана изјава да „Срби губе у рату, а добијају у миру“ приписана је Добрици Ћосићу. Да појаснимо, у Ћосићевом роману „Грешник“, у разговору вођеном септембра 1939. године, лик Вукашин Катић саопштава Слободану Јовановићу: „Ми Срби да се окупљамо?… Read More ›
Дејан Бараћ: Колико су пута Срби ујели Хитлера за срце – Знали сте, а можда и нисте… (3)
– Манастир Хиландар (илити Хилендар), као и готово сви манастири на Светој Гори, налази се под јурисдикцијом Васељенске патријаршије у Цариграду.[1]
Дејан Бараћ: Знали сте, а можда и нисте… (2)
– Реченица како је „Исток мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток… А ми смо Срби судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, и да признајемо изнад себе само небески Јерусалим, а на… Read More ›
Дејан Бараћ: Знали сте, а можда и нисте… (1)
– Краљ Петар Карађорђевић није бријао браду од Албанске голготе (зима 1915/1916) до краја Првог светског рата (новембар 1918. године) у знак жалости за поробљеном отаџбином.
Како је Шкотланђанин Макензи постао немачки фелдмаршал Фон Макензен
Да су у страху од Немаца велике очи Срба показује недавна преписка у Политикиној рубрици “Међу нама”: неко је у преименовању улице совјетског маршала Толбухина у Макензијеву улицу препознао (једначење по “звучности” и “маршализму”) да је совјетског Толбухина заменио немачки… Read More ›