Претпоследњи слоган победника на изборима био је „За нашу децу“. Онда се догодио „Рибникар“. Дакле, „Србија не сме да стане!“ Шта ће бити после тога?
Судбина као политика
Небојша Петковић: Проглас или Ренесанса политикантског бесмисла
Да ли има смисла да се појединци и покрети који дубоко верују у вредносни систем који потиче са западног геополитичког пола света боре против друштвених девијација које су директан производ горепоменутих факторa
Стеван Гајић: Ликвидација Срба на евроатлантском путу
Запад је своју прилику да нас еутаназира изгубио 2008. Тако да сада може само силом. Порасле су генерације које мрзе НАТО и ЕУ као симболе колонизације и окупације
Зоран М. Николић: До тог мора доћи. Апел за уједињење свих патриотско-демократских снага у Србији
Злокобна партија бриџа (српског самопорицања) и даље се игра. Све је спремно, столице су већ добрано попуњене. Јер, избори су пред нама!
Љубиша Спасојевић: Врховни НАТО каплар и капларов каплар
Да ли је могуће да било који Вучићев потрчко уради нешто без Вучићевог знања, одобрења или наређења
Велимир Гајић: Паризер и политика
Паризер није политичка тема! Он је опсена којом се замагљују чак и директна значења као што је поскупљење цена
Срђан Воларевић: Прокуратор Хил и београдски извор бољег живота
И тако ти наш прокуратор за славу и величину и моћ Америке сазва своје јато из земље Србије, јато које воли да се ословљава као елита. Заиста су елита, али елита света таме…
Слободан Бошњак: Каравансарај српског Ататурка
Србија нажалост није уређено друштво. Она је каравансарај човека, који се представља домаћој и страној јавности као српски Ататурк, иако то није. Али пси лају, каравани иду, а каравансарај ради
Ненад Живановић: Исход рада политичког, верског и интелектуалног врха – масакр детета над децом
Дуго ће бити потребно да се бар окренемо према путу повратка нашим православним, породичним и друштвеним вредностима. Тешко ће бити, али тај напор морамо да учинимо
Љиљана Чолић: Издаја је, па чак и да није – Косово је срце Србије!
Ако је тренутна и свакако пролазна власт издајничка, наше је да се боримо за Косово и Метохију. С друге стране, све и да је национално одговорна и родољубива, опет је наше да се боримо за Косово и Метохију
Стеван Гајић: Евро песма – Euro pjesma
На нашој Евровизији било је овог пута којечега, укључујући бласфемичне призоре и појаве, али највише је шокирао перформанс иза извођача „Филарија“ (Filarri) са псеудопаганском неонацистичком иконографијом
Слободан Јанковић: Нема пристајања на издају
Само треба да погледамо у нашу историју и решења ће нам се показати, како добра, тако и лоша. Стога будимо делатни, бирајмо прави пут и не пристајмо на издају, како год је окупациони намесник буде представио
Стеван Гајић: Срби праштају и лоповлук, понекад и злочин, само не издају
Чак и овако драстично укаљани властодршци у Србији имају прилику да се пред историјом оперу од слојева непочинстава ако одбију западни ултиматум
Данило Куленовић: Не пада снег да покрије брег, него да амбасадор Хил покаже траг
Пошто је Вучић по питању параде ординарних сподоба поклекао пред Хилом, шта ако у најважнијем националном питању поклекне пред српским народом?
Марина Булатовић: „Евро прајд“ и мајмунске богиње
У Канади вакцинација против мајмунских богиња увелико траје, док Србија очекује „Евро прајд“
Данило Куленовић: „Жалосне Сове“ европског пута
Као што ће највећи губитник специјалне војне операције, поред несрећне Украјине, бити ЕУ, тако ће и највећа политичка промена у Србији бити наш однос са овим „стратешким партнером“
Љубиша Спасојевић: После избора или Ухваћен у истини
На олтар опстанка на власти Вучић је жртвовао СНС. Мала жртва, а добит велика. Тиме је само поновио оно што је претходно успешно радио – жртвовање интереса Србије због сопствених добробити
Марина Булатовић: Дијаспора у Канади неће гласати на референдуму 16. јануара или Како је бити „један од 28“
За упис у бирачки списак у Торонту, незванично сазнајемо, пријавило се само 28 наших грађана, док је за отварање гласачког места потребно испунити Законски минимум од најмање 100 гласача
Зоран Богдановић: Косово је срце српског народа
Ако хоћеш неког да уништиш извади му срце, а све остало ће иструнути само од себе
Стеван Гајић: Вести као морфијум или „Само немој о Косову“
Док једнопартијска скупштина изгласава увођење плебисцитарне диктатуре и отвара могућност за уклањање КиМ из устава, дешава се „епска борба за зид”, класично скретање пажње на ефемерне али запаљиве теме
Горан В. Ђорђевић: У сусрет Закону о референдуму и народној иницијативи
Први поглед на предлог Закона, пружа доста разлога за забринутост за разлику од осећаја лежерности аутора овог закона
Горан В. Ђорђевић: Зашто су српским странкама избори важнији од демократије?
Да ли је суштински интерес једног друштва на почетку XXI века демократија или производња привида демократије
Војислав М. Станојчић: Београдски комеморативни скуп несврстаних или Mного вике ни око чега
Ко је имао непосредне користи од Комеморативног скупа несврстаних у Београду? Да ли је то АV који је овом приликом опет могао да замишља како је Србија најзначајнија земља у региону, а можда и шире?
Никола Варагић: Опозиција крупном капиталу
Шта значи бавити се политиком, а не бавити се и економском политиком? Како ћеш да подигнеш животни стандард Ако ништа не знаш о привреди, можеш једино да гледаш/контролишеш грађане преко видео надзора
Војислав М. Станојчић: Премијерка Ана дрвени адвокат Александра Вучића и Синише Малог
Mа колико Ана стрепела за судбину свога „шефа“, она не заборавља да притекне у помоћ и своме министру, Синиши Малом, када се његово име појавило у „Пандориним папирима“
Војислав М. Станојчић: Рамино лобирање за признавање Косова – а о „отпризнавању“ ни речи
Необично је што се наша премијерка није сетила да на Рамино лобирање одговори позивом државама које су признале Косово да га повуку
Јован Пјешчић: Суперхик и ,,ако нема правде за народ…“
Aко адвокати уз помоћ грађана не пруже интензиван отпор заузетим ставовима, губимо и оно мало суверености које је српско друштво задржало и која је врло важна
Војислав М. Станојчић: Српско писмо и Хелсиншки одбор за људска права
Ма колико усвајање Закона о српском језику и писму изгледало поразно по Хелсиншки одбор и остале алергичне на српску ћирилицу, не би требало журити са закључцима
Војислав М. Станојчић: Меркел у Београду – Косово и/или литијум
Вероватно конференција за штампу не би била занимљива да један немачки новинар није упитао канцеларку да ли је Немачка заинтересована за експлоатацију литијума
Никола Варагић: План за ослобођење Београда
План за ослобођење Београда мора да садржи план за ослобођење Косова и Метохије, или, план за ослобођење Косова и Метохије мора да садржи план за ослобођење Београда
Војислав М. Станојчић: Хоће ли и Детелинарци постати нација?
У Војводини неке политичке странчице већ наговестиле да ће се на следећем попису изјашњавати као Војвођани, на што им је госпођа Чомић благонаклоно саопштила да се о томе може разговарати
Војислав М. Станојчић: Вулин – од „кафе куварицe“ Мире Марковић до Вучићевог „трбухозборца“
У трци за првог Вучићевог удворицу Вулин је значајно претекао остале такмаце када је недавно позвао Вођу да се поново кандидује за председника – и то „свих Срба“
Никола Варагић: Рио Тинто најавио рат против Србије
Време је да Енглези схвате да Срби нису Индијанци, Африканци и Абориџини и да више не могу да раде у Србији оно што су радили у Африци, Аустралији и Северној Америци
Војислав М. Станојчић: Блиски сусрет Вучића и Јеремића или Рашомон са Андрићевог венца
Сусрет у Председништву личио је на почетак неке кафанске туче у којој се најпре размењују увреде, које затим доводе до разбијених глава
Војислав М. Станојчић: Вучић пред судом (засад само за клевете и увреде)
Било би занимљиво да се АV појави у судници као тужени и као тужилац у исто време