Да ли има смисла да се појединци и покрети који дубоко верују у вредносни систем који потиче са западног геополитичког пола света боре против друштвених девијација које су директан производ горепоменутих факторa
Небојша Петковић (Извор: Лична архива)
Одлазећа година, која нас на свом крају води изборима, довела је између осталог и до јачања опозиционих снага које зовемо прозападним, а које саме себе дефинишу као проевропске, што је у геополитичком смислу синоним. Опција која се већ годинама, будући од владајуће гарнитуре поражена лукавошћу – како се представити суверенистичком снагом, а испуњавати све агенде политичког Запада, темељи само на естетском супротстављању у истом политичком кључу, и у тежњама преузимања власти ослања искључиво на вољу западних центара моћи, пронашла је кључ за симпатију просечног гласача.
Тај кључ била је експлоатација мајске трагедије која је потресла Србију, када је једно очигледно психички оболело дете извршило масакр над својим вршњацима у Основној школи Владислав Рибникар. Да догађај није био толико потресан до мере отворене манифестације зла, вероватно не би био довољан да тако лако окрене срца трауматизованих људи овој политичкој опцији која се у датом моменту ставила на њихово чело; и која је ту трауму наставила да користи кроз протесте месецима касније, именујући их борбом против насиља, и инаугуришући себе у симбол те борбе. Данас, обједињени и наступају на изборима под тим именом – Србија против насиља.
Интелектуална потпора ове политичке групације, која не узима формално учешће у политичкој арени већ то чини у равни промовисања њихових (општих и подразумеваних) вредности, формирана је из истог идеолошког миљеа, али углавном припада културном естаблишменту. Како се у њиховом случају ради о члановима стварне или самопрокламоване интелектуалне елите, која притом не партиципира у бори за власт, а барата наративом већ поменутих неупитних вредности, њихово деловање има погубније последице и, јашући на осећају трауме с једне стране и оправданог гнева према владајућој класи са друге, постиже резултате.
Са протеста Србија против насиља (Фото: Предраг Крџић)
Овим текстом покушаћу да докажем да је њихова прича, ма како лепо и подразумевајуће звучала, суштински празна, штавише контрадикторна, будући да су вредности којима се у крајњој инстанци стреми, један од основних темеља проблема са којима живимо.
У чему је проблем са Прo-гласом
Читањe између редова и ђаво који се крије у детаљима основни су критеријуми за артикулисано сагледавање овог покрета и њиховог манифеста који има активну улогу у предизборном циклусу.
Најпре, ту је већ пословично упрошћавање слике друштвених и политичких односа које прозападна идеолошка групација дуго и тенденциозно баштини. Све зло концентрисано је искључиво у домену владајуће клике која га, својим представницима, политиком и идеологијом, непрестано генерише. Несумњиво је да слика данашње власти, са све њеном „иконом“ у виду актуелног председника, у многоме оправдава ту представу, као уосталом и чињеница да је за све добро и лоше у друштву најодговорнији онај ко има највише моћи. Али ту долазимо до проблема ове херметичне слике коју прозападна опозиција непрестано експлоатише. Ко на крају крајева има највише моћи и ко је тај који не само да дозвољава, већ и отворено спроводи насиље?
У глобалистичкој цивилизацији, посебно на оним тачкама које пре подлежу њеним стихијама него што их формирају (мале земље попут наше), у одређеним геополитичким околностима, постоји много више фактора који утичу на стварност у којој живимо. У нашем случају поменимо најмање три: 1. Глобални систем вредности (западни) 2. Инострани центри моћи (углавном западни) и 3. Политика власти (у многоме у сагласју са претходна два фактора).
Да ли има смисла да се појединци и покрети који дубоко верују у вредносни систем који потиче са западног геополитичког пола света, и који се суштински залажу за припадност тој цивилизацији по сваку цену, често и насупрот виталних интереса сопственог народа, боре против друштвених девијација које су директан производ горепоменутих фактора? Или, да ли Проглас, истичући страх од изолације и избацивање из одређеног цивилизацијског круга – којим се јасно алудира на претње нашој земљи од политичког Запада зато што се колико-толико држи Устава и међународног права, сопственог националног интереса и правде, и тиме подразумева оправданим насиље које та геополитичка страна света чини нама – заиста можете бити против насиља у сопственом друштву?
Извор: Аутономија.инфо
Можда би дотични проглас био сасвим легитиман, без обзира на личне ставове његових потписника, гледајући истинску бахатост актуелне власти на свим пољима – од уништавања институција до уличарског успостављање права јачег, да су његови састављачи поменули она прва два фактора као неизбежне чиниоца нашег, али и глобалног (западног), друштва. Те да су као једне од криваца за стање у којем нам се налази земља и друштво означили оне са највише моћи, па самим тим и одговорности: да су поменути страни амбасадори (један посебно), уцене и притисци или отворено толерисање недостатка институција и демократије, права и правде, чак похвале и тапшања за домаће политичаре који крше закон, али свесрдно испуњавају захтеве тих центара моћи; да је поменута, у декаденцију свеопштег егоизма, индивидуализма, трке за новцем и беспоштедног сатирања сваког права, огрезла управо западна цивилизација; да су по корупцији и растуреним економијама наведене земље из окружења које су се беспоштедно дале на милост и немилост политичком Западу, попут Црне Горе, Македоније, Бугарске… да је назначено то како се данас западна цивилизација расистички обрачунава са земљама које су се одупрле идеји да она једина има право да влада светом; како деценијама распаљује ратове широм света (а један код нас и сви га се сећамо); како јој у остваривању тих циљева нимало не смета да васкрсава покојне идеологије попут нацизма и означава их најплеменитијим именима кроз бесомучни спин отворених медијских марифетлука (макар онда кад се сете недостатка медијских слобода код нас); да је у том прогласу речено да ћемо се за боље друштво изборити само тако што ћемо на првом месту нашу земљу учинити суверенијом од деструктивних утицаја цивилизације која прва генерише услове за насиље; да је у тој цивилизацији највише божанство новац – оно због чега се све чини, а да су вредности попут права (чак и мањина када се њима не манипулише) само номиналне и служе као смоквин лист; да се идеологија либерализма, која је с почетка служила ослобођењу, претворила у своју супротност, једино способну да ослободи човека од његове суштине, претходно разбивши сваки табу; да је обећавајући појединцу да ће постати мали бог (сам си себи закон, теби не треба нико, ти си најважнији, не смеш ништа да трпиш…), од њега направила звер што јури за најприземнијим поривима; да из те цивилизације долазе ријалитији, перверзије, огромна стопа криминала, масовна убиства, права на испољавање сваке будалаштине као замене за стварну слободу, и отуђеност која је прерасла у епидемију неслућених размера.
Па, вероватно ће ми бити замерено да би се такав проглас бавио више филозофијом и апстракцијама него конкретним темама и да је његова улога да се укаже на „унутрашње“ проблеме. Али… говорити о насиљу и то претварати у политички програм, а не бавити се суштинским коренима тог насиља на коме нажалост почива цивилизација у којој живимо (и које некима у нашем дворишту није довољно) само је бестидна злоупотреба општих места и par excellence популизам најгоре врсте. Уз то, одвајати унутрашње од спољашњег у савременој политици или је показатељ ординарне глупости или свесне намере за преваром. Јер… ко год има савести зна да се власт налази тамо где почива највећа моћ. А у држави чији председник забрани одржавање Параде поноса, а она се ипак догоди пошто Кристофер Хил каже да ће тако бити, нема сумње на којој адреси станује моћ.
Кристофер Хил: Сигуран сам да ће у суботу парада поноса функционисати
Да је макар само поменуо понешто од горе реченог, проглас који за циљ има да анимира потенцијалне апстиненте да се у политички живот укључе на темељу борбе против насиља, био би веродостојан. Али није, просто зато што су његови творци и потписници скоро сви одреда верници те цивилизације и у њој, из несвести, глупости или злобе, виде једини спас. Јер за њих је граница између добра и зла у најбољем случају само естетска. Ријалити програм Велики брат који је за њиховог политичког вакта постао део наше медијске сцене је у реду, али је Задруга отров. За њиховог гласноговорника, несумњиво одличног глумца, Србија је зверињак само зато што ју је таквом учинила власт, али не пада му на памет да ниво експлицитности у ономе што сам производи, и што је директно пренео из западног обрасца, перципира као глорификацију насиља и система вредности који од читавог света данас ствара зверињак. Није му проблематично да прича о насиљу, чак и пошто га, попут свих побеђених најнижим страстима, спроведе и сам на јавном месту. Другом високом интелектуалцу, који је водио једну од најбитнијих српских институција, не смета да потпише овакав проглас и да гостује свуда, тврдећи колико нам је друштво насилно, а да се претходно залагао да се са насиљем над нашом земљом, кршењем међународног права и отимањем дела територије – потирањем културног, националног и верског идентитета, треба помирити и да ће нам тако бити боље. Једном судији-писцу насиље и пропаст вредносног система српског друштва јако сметају, док у исто време промовише невероватну идеју – по њему је сасвим нормално да оно што одваја достојне пристојног живота (да живимо као сав нормалан свет, па некад оде и на море) од осуђених на ноге у лавору, јесте профит и смеје се заблуди да припадници радничке класе о тако чему могу и да мисле. И тој надобудној величини није јасно да уздизање профита на ниво врхунског арбитра, а одбацивање идеје социјалне правде, аутоматски елиминише емпатију и подупире насиље као једини сигуран пут за стицање бога-новца.
Свима њима је, као што то у генијалном Локомотива подкасту Тиосав и друштво прецизно примећују, у месецима протеста, којима су паразитирали на једној трагедији, основни циљ био забрана, укидање и цензура. Сасвим супротно ономе у шта иницијално верују и што је суштина идеологије либералног запада, а што би ствар чинило смешном, да се са нивоом поверења које добијају не претвара у трагедију. Управо оно о чему све време пишем – губитак некадашњег вредносног система, пристојности, умерености и врлине, у приличној мери, резултат је разулареног либерализма који је породио већину манифестација насилног друштва од којих се грозимо (чак и кад смо њихови пасионирани конзументи). Пинк је директан производ запада, а не нека простачка умотворина напредњачког режима. Јер Пинк је био пре, а биће и после. Или некога од тих бораца против насиља можда чуди кад се, већ поменути, Кристофер Хил народу Србије обрати рекламним спотом у коме је један од главних протагониста и подржаваоца западне агенде управо опскурни власник те телевизије.
На крају, а то би ови људи требало да знају, и оно против чега су – оваква власт – производ је политичког Запада. Не само у смислу њеног аминовања, већ у много дубљем, у чему естетика не игра посебну улогу сем за глупаке. О томе је на свој начин више пута писао Зоран Ћирјаковић. Да парафразирам: Оно што од нас Запад тражи (а то је предаја дела територије која је за нас далеко више од тога) не може да се спроведе у друштву које се темељи на демократији и свим оним, макар нареченим, вредностима као што су право и правда. Не може отимачина, хајдучија и насиље које се врши на међународном плану да се обавља без да се то насиље прелије и на сваки део система у коме се спроводи. Не може. Зато, између свих осталих абоминација које служе истој сврси (за Србију су једнако погубни и Јована Јеремић и Зоран Кесић), постоји Пинк. И никакав Проглас то неће моћи да промени.
П. С. Одређену парадигму написаног донекле представља и извесни случај опозиционог политичара са експлицитним видео снимком који је претходних дана био актуелан. Бизаран највише по томе што делује инверзно – не компромитује познату личност, већ у жижу ставља апсолутног анонимуса, занимљив је и зато што потврђује да је стил живота, који је у потпуном опозиту са номиналним вредностима, једнака занимација свих страна привилеговане политичке класе (нажалост и ширих маса), а што основна одбрана тог дела лежи на догми либералне религије – неотуђивом праву на слободу приватног живота. Ма какав пакао та слобода подразумевала.
Categories: Судбина као политика
Ко још памти “Сабљу” досетиће се да ће се пре или касније оголити политички мотиви за стрељање деце у школи премда је круг, и сада као и тада, прилично сведен, да не кажем исти.
С друге стране пара-политички мотиви реченог пара-покрета јасни су од тренутка када су настали: преузмимо од почетка буну тако да нам дахије претекну. То је дејство које на пешадију имају бојеви отрови, на исти начин је била угашена (угушена) и побуна против ковидиотизма: отровним смрадом.
Једино спрам прикладног слогана, речитог а језгровитог, имам недоумицу: “не давимо дахије”, “нек’ дахије одахну”? Можда ипак, с обзиром на исту кухињу: “Србија сме да нестане!”
Genijalno, čestitam. Sve je je rečeno o AV-u stoji, i stoji sva krivica za razna nepočinstva. Ali kad se sagleda šira slika i uloga zapada u svemu tome – AV prosto ispada bez greha.
Dakle, jedna od glavnih igrica zapada je večiti rat naroda i vlasti i to da je narodu vlast uvek kriva za sve. Time oni ostaju ispod radara, čak oni ispadaju kao neko ko opravdano kritikuje i vlast i narod, prve kako loše rade svoj posao a druge kako se kod njih još nisu ukorenile zapadne vrednosti koje znače prosperitet(protestantska etika, tobože malo radimo i sl. ). I tako narod gubi poverenje u društvo uopšte, do mere da pojedinac zamrzli narod iz kog potiče.
Istovremeno iza kulise, prvo, oni postavljaju vlast jer bez dogovora sa njima nema formiranja ni jedne vlasti. A dogovor opet znači da vlast njima mora da omogući da nas uništavaju, samo je cenkanje oko nivoa uništenja tj koncesija koje im se isporučuju.
To prevedeno znači da se moraju usvajati zakoni koji narod truju a njihovim kompanijama omogućavaju legalnu pljačku. A od skoro direktna kadrovska rešenja, kao npr Zorana Mihajlović ili Đedović Negre, njeh AV nije postavio kao svoje nego kao čist diktat.
Nažalost nije tu samo vlast problem, tu su problem i zombirani Srbi zapadoljupci. To su neopoturice koje su u sred naših redova čak i kad se odsudna bitka bije. Ako ikad osvane Sunce slobode to se zlo mora iskoreniti , ne mora njegoševskom istragom poturica ali makar odnosom koji su kumunisti imali prema svojim protivnicima posle rata.
Аман, човече! Повуците ручну! Реченице су Вам километарске, испретуране и окренуте наглавачке. Више сам енергије потрошио док сам ово прочитао него да сам два сата вежбао у теретани. Чему оволики вербални егзибиционизам? Не знам како је код других, али после овог читања лично имам осећај да ми је сврдло прошло кроз главу.
Но, то не утиче на тачност изнетих чињеница. Једино, отужно ми делује повремено кокетирање са епохалним заслугама Чудотворца.
Покрет који стоји иза „ПроГлас“-а је само једна страна медаље на чијој је другој страни „Да СрбијаНеСтане“ (слично оном што рече „Сабља“). Циљеви су исти, путеви и методи су различити!
Аутор овога чланка – Небојша Петковић – критикује ПРОГЛАС сматрајући га за прозападну манипулацију.
ПРОГЛАС нема везе са Западом и глобализмом.
Он је пре свега позив грађанима да гласају и да се ангажују на промени која је нашој земљи нужна. Погледајмо текст Прогласа : https://www.proglas.co.rs
Ако аутор чланка није разумео ПРОГЛАС, власт га је одлично разумела. Власт зна да ОНАЈ КО У НЕДЕЉУ НЕ ИЗАЂЕ, ГЛАС ПРЕПУШТЕ ВЛАСТИМА. Ана Брнабић је у ПОЛИТИЦИ написала да ПРОГЛАС грађане Србије који мисле другачије „оптужује да су звери”.
Велики број грађана Србије, преко 170 000, је разумео и потписао ПРОГЛАС. Након 17 трибина одржаних у 17 градова Србије, иницијатива ПРОГЛАС одржаће велики скуп сутра, у четвртак 14 дец у 20ч, у Београду на тргу Николе Пашића.
Njihov pevac (ili na narodnom jeziku od kojeg bi neki novi Vuk napravio knjizevni – frontmen)- Miodrag Jovanovic je potpisnik (vidim i da mu je Oksford ili Kembridz izdao knjigu, sada je naucnik Kovicevog nivoa (sa ovim se Kovic vazda hvalio)). Ovo je dobar primer kako se sa strane proizvode “relevantni naucnici”, jer mi sami to ne mozemo zbog partijasenja, nepotizma, puke ljubomore. Koga zanima moze da pronadje na jutjubu pesmu: Nista, ali logopedi: Serbs (taba je trabalo da bude sarkasticna i hiperbolicna, a danas je zlokobna). Za zastupnike svinjskog razumevanja identiteta Srba, pesma od istog benda: Pigs from space.
A, sada nesto sasvim drugacije. U jutjub rezervatu u kojem su zatvorene srpske patriote, glavni likovi dolaze iz sistema, nema sanse da se neko novi pojavi, to su Parovic, Sarovic, Andjelkovic, Zuti Djordjije, Lompar, Pulmolog… Zuti Djordjije je celu karijeru proveo u zutom taboru kod Konstunica, pa posle raspada koalicije Dveri-DSS otisao kod Djilasa sledeci Sandu, koja je jedno vreme bila potpredsednik Djilasove stranke, da bi onda postala potpredsednik Jeremiceve stranke, dok ju je Zuti Djordjije sledio, pomalo suvise ocigledno, da bi cak izjavio da je cuo da se nalazi na listi za narodne poslenike Narodne stranke, ali da on o tome nista ne zna !!!!!!!!!! Tako je Zuti Djordjije postao kandidat za narodnog poslanika protiv svog znanja, a time i volje, sto je trebalo istraziti i odbaciti listu !!!! Sta reci o ljudima koji mogu, smeju, tako nesto da izjave.
Elem, Zuti Djordjije je glavni promoter politike “stavljanja programskih razlika na stranu” koja je politiku EUintegracija ucinila nedodirljivom, a “patriotske stranke” isterala iz Skupstine i svela na “Zavetnike” i “Dveri”. Time, ujedno imamo izbore u kojima se ne bira nista, vec se glasa za manje zlo, sto je dovelo do ovog velikog zla. Sta reci na to, kada vas decenija pozivaju na zlo, malo, ali jos jedno !!!!
Glavni predmeti kritika bivsih Vucicevih partijskih, koalicionih partnera i prijatelja Sarovica, Parovica i Andjelkovica je ono sto je ostalo od “patriotske opozicije” posle tolikih ostavljanja programskih razlika na stranu, a resenje, GLE CUDA, opet koalicija sa EUnijatama, radi… ????
OVI LIKOVI BI DA “PATRIOTSKU OPOZICIJU” DRZE KAO VECITOG POSREDNIKA U SMENI JEDNOG PROEU KRILA VLADAJUCE OLIGARHIJE DRUGIM!
Ovi izbori su toliko znacajni, da je svaka zverka pokazala trag. Lompar (negde sam procitao da se demagog pravi gluplji nego sto jeste, da bi se slusaoci osetili pametniji nego sto jesu. Elem, predvorje lazi je kiceraj – preteranost, kao kada Lompar kritikuje sudstvo, a ode tuzi Vucica ustavnom sudu. Jos jedna stvar, kada vam neciji govor nadima grudi, ubrzava srce, zelite da vristite:”TAKO JEEEEEEEEE!”, krajnje je vreme da ukljucite mozak) je pokusao da progura do pre par nedelju nepostojecu stranku Vuka Jeremica u “naciobalno okupljanje”, pa je jedina vest postala neujedinjenje sa ovim zutim brabonjkom!
Ostali su opskurni jutjuberi predvodjeni pulmologom za kojeg je od prvog sekunda epidemije bilo jasno da je projektovan za nesto drugo u buducnosti. Bez stranke, odbora, odjednom, posle decenija prdenja po medijima i krahova svih organizacija u kojima su bili, – eto ih na izborima !!!!?????
GLAVNI POLITICKI CILJ: Spreciti krilo PROEU oligarhije da se predstavlja kao opozicija, time sto se nece ulaziti u post-izborne koalicije sa njima i konacno ih naterati da se udruze sa ideoloski i programski identicnom vlascu i da se ideoloski i programski jasno odelimo, tako DA IMAMO DA BIRAMO IZMEDJU I PRESTANEMO DA BIRAMO ZLO, pa kud puklo, ako smo za EU pre KiM, za sukob sa Rusima… !!!!! To je USLOV IZBORNIH USLOVA, DA IMA DA SE BIRA IZMEDJU!
POLITICKI PROGRAM: Prekid EU integracIja. ODMAH RESENJE kako izbeci negativne ekonomske posledice toga prekida !!! Iz toga sledi sve ostalo o KiM, R.Srpskoj, sankcijama i saradnji sa Rusijom, Kinom, pocetak razmisljanja o odnosu sa Bugarskom – zemljom koja nas deli od Rusije i zivotno je bitna za nas, ali i rusko prisustvo u Evropi …naoruzavanje (ne francuskim Rafalima, cija je cena manja od odrzavanja, obuke pilota i osoblja za odrzavanje i kupovine delova i opreme i kojima nikada necemo ovladati, a cija ce upotreba, ako budemo vracali KiM na jedini moguci nacin, zavisiti da li ce nam Francuska davati delove i opremu (oruzje))
Po meni, odlucujuci izbori. Jedino sto patriotska opozicija moze jeste da natera laznu proEU opoziciju da paktira sa Vucicem. Nista vise! Ka tome se islo decenijama neprincipijelnim koalicijama, ostavljanjen programskih razlika po strani – jednom recenicom: ne radeci se nsta!
Nije koketiranje, nego je situacija takva da se od drveta šuma ne vidi. AV je samo šef administracije. Ceo sistem je pažljivo kreiran spolja da personalno ko god da dođe radiće slično i nama će biti slično. Ako se zameraš zapadu i boriš, prođeš kao Milošević, ako se ne zameraš i sprovodiš šta ti oni nameću onda prođeš kao što prolazimo od 5 oktobra do danas.
Moje je mišljenje da je pogrešno to što je centar i glavni domet borbe AV ili njegova politička partija. Centar borbe bi trebao biti otpor zapadnoj kolonizaciji u kojoj smo se našli. Takođe i okupaciji(ekonomskoj, vrednosno i dr.)u kojoj samo strane trupe fale da ona bude totalna.
Evo praktičnog primera, da narod ima izgrađenu svest o tome da je štetno prodavati EPS, reformisti ga tako da je iscepkan na manje delove lakši za prodaju, dovoditi neke norveške uništitelje – i sam AV bi ustuknuo sa tim odlukama kao što je stopirao projekat s litijumom. A i strah od bunta bi bio alibi pred zapadnjacima.
Ovako, mi ostajemo u zoni komfora i uvek je neko drugi kriv.
(slažem se sa utiskom za prošli komentar, nekad radim paralelno više stvari pa tako jspadne)
@Ганимед, управо.
Не може да се чита.
Нашаo сам једну реченицу oд 28 редова!
Мислим да почиње са:
“Те да су као једне од криваца за стање “
Некада се арчило мастило и папир, а данас је јефтиније, само к(љ)уцање у тастатуру…
Чему толика фрка око избора који су то само по слову, јер истинског избора ту нема.
Прави избор би био између ланаца и слободе, између понижавања и достојанства, између радздржављености и суверености.
Уместо тога, имамо опредељивање за оне који ће са мање штете (по народ и државу) да спроводе колонијални зулум прекоокеанског хегемона.
Укратко — ција-снајка-ција-петоколонашки протестанти против “насиља” би за своје газде и за своју добит спремно одерали оно мало преостале коже на још живом телу мајке Србије…
Ми-из-народа би били корисни као глас разума у Скупштини.
Док садашња номенклатура, опет и опет, не изгледа да има значајнију конкуренцију.
За (ипак) апсолутну већину у Скупштини СНС ће морати да направи коалицију са Снајком, не са “Ми”, јер заустављање Србије не сме да стане. Тако је намерачио хегемон…
Карађорђа мајка још родила није,
Србијом и даље сеире дахије….
“Ко у недељу не изађе, глас препушта властима”
Ова реченица не стоји у ПроГласу. Ипак, она је срж ПроГласа. Власт је то одлично разумела, уплашила се и покренула лажи и сличну артилерију :
“Председник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да у Прогласу, који су потписали представници опозиције, не пише ништа и да је то празно и бесмислено штиво. „Немам посебно мишљење о прогласу, требало би људи да прочитају, тамо не пише ништа. То је једно празно, апсолутно празно, бесмислено штиво. Не сасвим ни писмено састављено. Нема ничег, има чак и глупости . . .”
Ево чланка у ПОЛИТИЦИ :
https://www.politika.rs/scc/clanak/589444/Vucic-Proglas-prazno-i-besmisleno-politicko-stivo-uskoro-hapsenja-za-dojave-o-bombama
Премијерка Ана Брнабић оценила је данас да је “елита” из Прогласа показала да њима “великима” и “важнима”, треба нека боља земља, бољи људи. “Кампању су почели тиме да је Србија ‘зверињак’, а завршавају констатацијом да је ‘умоболна’. А на кога апелујете, на оне којима сте поручили да су звери и умоболници?”, навела је Брнабић на друштвеној мрежи Икс. Цео чланак у ПОЛИТИЦИ :
https://www.politika.rs/scc/clanak/589524/Ana-Brnabic-Eliti-iz-ProGlasa-treba-neka-druga-zemlja
Након 17 трибина у 17 градова Србије, пређених 5 000 км, разговора са око 20 000 људи и сакупљених 180 000 потписа, иницијатива ПроГлас одржала је велики скуп вечерас 14ог дец на тргу Николе Пашића.
Изражавам дубоку захвалност иницијаторима ПроГласа, људима са именом и презименом, са својим животима, породицама и занимањима. Нико од њих нема намеру да се бори за било какве позиције и функције, нити да се упушта у игре власти и моћи – осећају се позваним онолико колико би сваки грађанин данас требало да се осећа позваним. На свакоме човеку, оправдано забринутом за сопствену судбину, судбину своје земље, своје деце, породице и пријатеља јесте да нађе место у широкој скали супротстављања овом суноврату.
Хвала свима на читању, или макар покушају читања, текста 🙂
Слажем се да је требало да прође још сечења и да су поједине реченице монструозно дугачке. Верујте, првобитни је скраћен за око десет посто. Очигледно, мој проблем.
Ипак, рекао бих само пар ствари у одбрану суштине:
Ниједан закључак не доводи до тога да власт као таква ваља или да није крива, већ да није једина и да је суштина као што рече један коментатор: ,,Centar borbe bi trebao biti otpor zapadnoj kolonizaciji…”
За наклоњене ПрОгласу – не може се борити против АВ-а, а истовремено бити за Хила и све што он репрезентује.
Имам утисак да је ПроГлас уплашио власт.
– Александар Вучић је изјавио да у Прогласу не пише ништа и да је то празно и бесмислено штиво.
– Ана Брнабић је у ПОЛИТИЦИ написала да ПРОГЛАС грађане Србије оптужује да су звери.
– ЈАВНИ СЕРВИС РТС је тотално игнорисао иницијативу ПроГлас. Ни секунда времена о 17 јавних трибина у 17 градова Србије и 170 000 потписа подршке.
– ПОЛИТИКА није посветила ниједну реч завршном скупу у Београду, на тргу Николе Пашића.
ПроГлас нам је поручио да ОНАЈ КО У НЕДЕЉУ НЕ ИЗАЂЕ, ГЛАС ПРЕПУШТЕ ВЛАСТИМА.
Пријатељима на сајту СТАЊЕ СТВАРИ желим успешно сутрашње гласање.
@Деда Ђоле
“ПроГлас нам је поручио да ОНАЈ КО У НЕДЕЉУ НЕ ИЗАЂЕ, ГЛАС ПРЕПУШТЕ ВЛАСТИМА.”
Властима нису потребни ”туђи гласови”, њима је потребна само
надполовична излазност да легитимјизију покрадене изборе,
а гласова имају напретек, могу их и другима ”позајмити”.