Оставимо јунаке да пажљивије осматрају камен на раскршћу, па ће из његових камених, а небеских недара изронити тајанствена писмена и показати витезу пут
Илустрација: zavtra.ru
Слушам војне новости са фронтова СВО. Заузели Михајловку, заузели Петровку, ослободили Сидоровку. Још десет квадратних километара су наши. Побољшали су положај на линији раздвајања. Али, линија раздвајања не иде кроз Сидоровку, или Петровку, већ по Уралу, Перм гори. У тој атмосфери телевизијске емисије постају све жешће и јаросније.
Добро информисани блогери, генерали великог искуства, беспрекорни политичари траже излаз из ћорсокака у којем се Русија налази у петој години рата. Поједини предлажу инвазију избезумљене прибалтичке републике, да се покаже Европи да није недодирљива и да се рат преноси у Европу. Ови запаљиви саветници не срачунаше колико ће дронова и пројектила у знак одговора полетети из НАТО земаља ка руским градовима и фабрикама. Европа ишчекује такав удар, наводи Русију на тај потез. Срачунато сеју илузију о сопственој слабости, неспособности и одбијању да се боре у умове руских аналитичара. Наши војници су подлегли сличној илузији, када је пре четири године покренута операција у Украјини.
Једна друга група красноречивих говорника у ток-шоу програмима призива нуклеарне ударе по утврђеним областима Славјанска и Краматорска, и да се трупе убаце у пролазе настале нуклеарним дејством, како би се рат муњевито завршио. А Европа чека баш тај удар. Провоцира Русију док га не нанесе и тако учини себе зачетницом светског нуклеарног рата. Њима (аналитичарима) не пада на памет да је у Украјини већ распоређено тактичко нуклеарно наоружање и само чека повод за узвратно дејство по руским градовима.
Трећа група телевизијских стратега позива на мобилизацију, убеђена да ће још петсто хиљада војника моћи да прегази непријатеља, пробије фронт и очисти Донбас. Као да не знају да се савремени рат не води масовним јуришима и тенковским пробојима, већ дроновима који замраче цело небо и уништавају циљеве на земљи. Било која концентрација трупа је жељени циљ за нападе беспилотних летелица. Безбројна упоришта Украјинаца и огроман број дронова украјинских трупа доводе у питање традиционалну војну тактику.
Александар Проханов: Данас се историјска руска судбина решава у Донбасу
Четврта групу стратега, оглашава се преко процурелих вести, поверљивих извора, читања међу редовима – она предлаже да се рат оконча пратећи линије фронта.
Схватају ли они да би такво примирје, уколико би га непријатељ прихватио, довело до урушавања огромног здања које је Русија годинама изграђивала, а да би војни ефекат таквог прекида сукоба започео низ трансформација у унутрашњем животу Русије – од којих би неке могле да се испоставе као трагичне.
Ове четири интересне групе настоје да утичу на председника, како би га усмериле ка једном од понуђена четири решења. То подсећа на једну руску скаску, на древну епопеју старе Рус, у којем одважни јунак, пошто је дуг пут прешао, застане пред каменом на раскршћу и стане читати запис на њему:
„Пођеш ли налево – изгубићеш коња, пођеш ли десно – изгубићеш главу, кренеш ли право, нећеш никуда стићи.“. Па јунак стоји, замишљен, чита камени запис и оклева са избором.
Председник. Када одлучује, он се руководи увидима које му прибавља Служба спољних послова (СВР), Федерална служба безбедности (ФСБ), Министарство иностраних дела, министри задужени за сектор безбедности, начелник Генералштаба. Но, мимо свих тих извора података, председник се ослања на још један, који постојано ослушкује и који га води преко трновитих и излоканих стаза руске историје. Тај тајанствени, небесни источник, подстакао га је да у периоду безнађа руске повести постане председник разрушене, изнурене државе, насељене народом који одумире растрзан унутрашњим сукобима. Тај извор га је навео да сачини грандиозни геостратешки подвиг – сједињење одељених епоха: совјетске и те, која се као провалија отворила након пропасти Савеза (Совјетског – прим. С. Ј.) Он је пренео из претходне епохе у нову, музику химне (од 2001. важи измењена совјетска химна – прим. С. Ј.) и црвени победнички барјак, објединивши слојеве распадајућег руског времена. Тај источник га је навео да присаједини Крим Русији и да подржи устанак у Донбасу. Тај небесни саветник, неће га лишити савета ни у ове судбоносне дане за Русију.
Оставимо јунаке да пажљивије осматрају камен на раскршћу, па ће из његових камених, а небеских недара изронити тајанствена писмена и показати витезу пут.
Још те нема. А чекамо те вековима.
Хтео бих спознати. Али није ми дато.
На ивици пута бели се руски камен.
Под њим завештано зрно лежи.
С руског посрбио: Слободан Јанковић
Categories: Гостинска соба
Победоносцев је написао: „На папиру се може све изједначити, све завести у складан систем. На папиру се може истаћи одређена црта и разграничити област политичке делатности од духовно-моралне. У стварности тога нема.”
Зато Проханов, још боље Захар Прилепин, упорно Дугин, познат нам је и Катасонов, али можда и Михаил Дељагин, Ростислав Ишћенко и низ других, који су своје место у дигиталном изразу праве Русије нашли у Изборском клубу и часопису Завтра (сутра), дубоко проживљавају, пате и пишу.