Отварање јавног позива преко америчке амбасаде потврђује да држава Србија не одустаје од мегапројекта на Дунаву
Извор: Амбасада САД
Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији објавила је јавни позив за исказивање интереса за учешће у пројекту изградње Реверзибилне хидроелектране (РХЕ) Ђердап 3.
Овај потез представља формални корак ка укључивању водећих светских инжењерских и финансијских компанија у реализацију једног од највећих енергетских пројеката у Југоисточној Европи.
Према тексту позива, заинтересоване компаније имају рок до 25. јуна да предају своја писма о намерама Министарству рударства и енергетике Републике Србије. Циљ овог поступка је селекција стратешких партнера за израду техничке документације, финансирање и саму изградњу овог масивног електроенергетског постројења.
Позив за исказивање заинтересованости за стратешко партнерство представља прву фазу селекције.
Процес води посебна Радна група Владе Србије, а избор се спроводи према Закону о јавним набавкама на основу међудржавног споразума.
Енергетски гигант на Дунаву вредан више милијарди евра
Пројекат РХЕ Ђердап 3 планиран је као хибридно реверзибилно пумпно-акумулационо постројење на 1007. километру Дунава, на територији општине Голубац. Концепција пројекта предвиђа захватање воде из Ђердапског језера током периода ниског оптерећења када у систему постоји вишак струје, пумпање воде у горње резервоаре „Песача“ и „Бродица“ и производњу струје у врховима потрошње пуштањем воде назад у Дунав.
Фото: Sky Light Pictures/Shutterstock.com
Пројектовани капацитет електране износи импресивних 2.400 MW, уз могућност интеграције додатних 400 MW из обновљивих извора (ветра и сунца). Процењена вредност инвестиције тренутно се креће око 2,63 млрд EUR, а планирани рок за завршетак је 2038. година.
Амерички интерес
Учешће САД у пројекту Ђердап 3 припрема се од 2021. године, када је амерички гигант Bechtel први пут показао интересовање за изградњу. Кључни кораци направљени су 2022. када је Bechtel, највећа америчка грађевинска и инжењерска компанија, преузео израду техничких студија, што је крунисано потписивањем Међудржавног енергетског споразума у Вашингтону 2024. године. Овај споразум је ступио на снагу у марту 2025. године, чиме је и створен правни основ да Србија преко Амбасаде САД званично позове америчке компаније да пошаљу своје понуде.
Отворена питања: Негодовање Румуније и еколошки ризици
Упркос великим амбицијама Београда, пројекат се суочава са озбиљним препрекама на међународном и унутрашњем плану. Медији су пре две године пренели изјаву румунског министра енергетике Себастијана Бурдуже да Букурешт неће дозволити да изградња Ђердапа 3 угрози стабилност и производњу на постојећим заједничким електранама Ђердап 1 и Ђердап 2.
Билатерални разговори министарстава двеју земаља и мешовитих комисија су у току како би се проценио хидролошки утицај на Дунав.
Осим тога, стручна јавност и еколошка удружења упозоравају на потенцијални негативни утицај на биодиверзитет, с обзиром на то да би се радови изводили унутар заштићеног подручја Националног парка Ђердап.
Због сложености преговора са Румунијом и високе цене, Влада Србије је паралелно као апсолутни краткорочни приоритет поставила изградњу РХЕ Бистрица (680 МW), за коју је припрема документације у завршној фази.
Ипак, отварање јавног позива преко америчке амбасаде потврђује да држава не одустаје од мегапројекта на Дунаву.
Б. П.
Дубравка Ђедовић Хандановић: Зашто је јавни позив за Ђердап 3 на сајту америчке амбасаде
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је, говорећи о томе да је Влада Србије позвала компаније да се пријаве за учешће у реализацији пројекта изградње реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“, а јавни позив за избор добављача објављен је на сајту Амбасаде САД у Србији, истакла да „Србија има стратешки споразум о сарадњи са САД, као и да је тај пројекат препознат као један од пројеката који може да се реализује у оквиру тог споразума“.
„То је једини сектор у којем имамо стратешку сарадњу са САД и он је ступио на снагу у марту 2025. године. Предвиђа да радна група Владе представи пројекат или предложи пројекат, а онда и начин његове реализације. Објављено је писмо о изражавању заинтересованости компанијама које желе да узму учешће или могу бити заинтересоване“, истакла је за ТВ Пинк.
Дубравка Ђедовић Хандановић (Фото: МРЕ/Александра Лазаров Ђурић)
Како је додала, пројекат изградње ХЕ „Ђердап 3“ је стратешки пројекат који је важан и за регионалну енергетску безбедност због тога што је то реверзибилна хидроелектрана која има могућност складиштења електричне енергије.
„Деценијама се прича о том могућем извору електричне енергије, али то је пре свега једно складиште електричне енергије, зато што има акумулацију која може да складишти енергију и онда да је пушта у мрежу по потреби. Угаљ је природни ресурс који се троши, већ сада постоје изазови са његовим квалитетом и доступношћу због чега се траже алтернативни извори електричне енергије“, навела је.
Ђедовић Хандановић је рекла да држава мора брзо, али и пажљиво да доноси одлуке у енергетици, јер такве одлуке могу да имају последице у наредним деценијама.
„Ми морамо да будемо веома брзи и ефикасни, али опет веома пажљиви, јер то су све одлуке које имају после реперкусију наредних 30, 40, 50 година. Свакако, преко ноћи је у енергетици немогуће било шта урадити. То захтева дугорочна, одговорна планирања“, рекла је и подсетила да је у Србији постојао мораторијум на нуклеарну енергију који је „храбро скинут и сада је у току прва фаза развоја нуклеарног програма“.
„Ђердап 3“: Зашто амбасада САД расписује јавни позив за изградњу хидроелектране у Србији
Истакла је да смо 35 година имали мораторијум на нуклеарну енергију.
„Имали смо средином 80-их спремну електрану у Србији да се гради. Сада смо у првој фази развоја нуклеарног програма. Идемо у то, а за технологију ћемо се одлучити када будемо, пре свега, имали услове, а требаће нам још годину дана“, казала је.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Отоманском калваријом постадосмо слабо насељена шума, тј- Шумадија. Без територије, идентитета, развоја, демографије. Остадосмо чак и без властеле, ма како иначе била накарадна, халапљива и другима податна. Немамо никакве лозе, ни Немањића ни других. Већ се, плагијатом тог механизма, ниоткуда успоставише „лозе“ које то нису. Како ниоткуда-ђорђевићи, пропагандно појачани са Кара, тако и ниоткуда-Обреновићи. Све још уз прихват па одбацујући слом полу-лозе Петровића. Квислиншка власт још и пре било којег Устанка! А све уз религиозне одроде, екс-Србе као анти-Србе. И просвету, противну од одмах, са све Вуком и „досељавањем Словена“ итд. И кроз калварије све до накарадног бољшевичког зла које су прогурали психопате Стаљин и Черчил. Па све до „ослобођења“ 5. октобра – када су банкстери ******* Динкићем одмах урадили све битно, а после ****** Ђинђићем натенане све остало. Са довољно времена да се натапањем, том PsyOps дресажом инсталира ПРВИ подпредседник Владе. Да се од силне радости устоличи бестијалним злочином Амнестије. Предавање Косова и Метохије или Ђердапа III Бехтелу је само иста, реверзибилна хидроцентрала искорењивања Срба. Вама, који добро знате да иза свега, па и овога стоји Божија промисао, је много лакше него нама који то не знамо.
„ниоткуда-ђорђевић, пропагандно појачани са Кара“…
Ђорђе Петровић из Тополе се појавио, узео барјак и рекао – сваки свога убијте субашу. Могао је он да чека да се појаве неки Немањићи (потиснути у заборав још за време Хребељановића и Бранковића), али би се начекао.
@Helios Сваки народ је има сличне успоне и падове, и пра-преци енглеског племства су некад били ковачи или свињари док се нису истакли у рату, њихове титуле ерл и дјук су војне титуле, ниједан није пао с неба с круном на глави. Русију су од Пољака ослободили Мињин и Пожарски у 17. веку обични људи из Новгорода. Не знам шта је требало да радимо у време устанка, да чекамо неко непостојеће племство? Могли смо једино као Бугари узети странце, династију Кобург из Аустрије, али не знам шта бисмо с њима осим да нас науче да држимо лактове уз тело кад користимо есцајг док једемо не препелицу у сосу од ананаса, већ печеног брава, па после још то да им дугујемо. Кад аристократија дуго вегетира на крају постају хомољуби и пдф-ови као енглески и холандски данас, боље да се с времена на време то протресе и проветри. Та прича о „плагијату лозе“ је западна и хрватска, они морају да је шире кад први имају дегенерике који им служе као музејски украс за све осим за давање неког ауторитета и патине старине мрежи глобалистичког зла, а други никад ништа слично нису ни имали.
Иначе ни „ми“ не знамо да је то Промисао, али верујемо, а и „ви“ исто можете, али нећете. Ово „хоћу“ или „нећу“ је важније него што се обично мисли.
А у вези чланка…Код нас кад неко нешто уради кукавички и под притиском каже се „храбро“ као за мораторијум за нуклеарну енергију који је храбро скинут кад су рекли Америкаци, или храбро приближавање Израелу. Какви бре стратешки партнери? Америка ти је стратешки партнер за градњу? Па то само може да значи да ће да то граде њихове фирме, као што је и предлог дошао због њих.
Ко је гледао филм „Исповест економског убице“ Џона Перкинса видео је да су њихове грађевинске фирме једно с политиком, они су разваљивали Јужну Америку, онда их терали да узимају кредите и да тиме плаћају америчке фирме да граде што су сами Америкаци срушили. То су урадили и у Ираку, развалили га, натерали нову марионетску власт да узме кредите и обавезали их да те позајмљене паре дају њиховим фирмама НАЗАД да изграде оно што су они сами срушили. Њихови политичари из врха власти воде грађевинске фирме као Халибурн.
Промена власти и целокупне парадигме мишљења и деловања је једино што нам може помоћи.
Ово је један од најбољих кратких филмова на интернету, траје само 15 мин. објашњава 90% светске спољне политике везане за кредите и интервенционизам. Требало би га пуштати у школама јер одговара на већину FAQ (Frequently asked questions) у вези те теме:
Да ли ће та електрана бити србска или америчка? Ако буде меричка да ли ће она моћи да утиче на контролу дунавског пловног пута?
Зна ли неко од читалаца?
@Алекса
Друже, без љутње – знаш ли уопште шта значи реверзибилна хидроцентрала (принцип рада)?