Позив СА Сабору СПЦ да одлучи од Светих Тајни евентуалне саучеснике отуђења Косова и Метохије

Налик одлукама СА Сабора СПЦ у Конкордатској кризи – одлучити од Светих Тајни све оне (укључив и чланове њихових породица) који на било начин саучествују у отуђењу КиМ

Натпис на Газиместану

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!

У Апелу за одбрану Косова и Метохије, објављеном на Бадњи дан пре пет година, стајало је да се „први пут у српској историји надвила опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке“. Исте године, Сабор наше Свете Цркве усвојио је „Поруку о Косову и Метохији“, где је поновљен став почившег патријарха Иринеја: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити!“ Слична порука чула се и на Јовањдан ове године, на крсну славу патријарха Порфирија: „Духовни вођа православних Срба и присутни архијереји су још једном поновили познати, јасан и недвосмислен став Српске Цркве да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив како за Цркву тако и за нашу државу.“

Порука СА Сабора СПЦ о КиМ

Нажалост, ова упозорења нису зауставила власти у Србији у припремама да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије – пошто су преговори тајни (упркос ономе да „ништа није сакривено што се неће открити, нити тајно што се неће дознати“, Лк. 12:2), не можемо тачно навести форму предавања светог и распетог Косова и Метохије у туђе руке: формална или неформална независност, модел „две Немачке“ или давање тзв. Косову столице у Уједињеним нацијама. Али смо свесни да прихватање „немачко-француског плана“ – или било ког другог плана који не подразумева останак Косова и Метохије у границама Србије – јесте његово отуђење и предаја, па вас коленопреклоно молимо да саучеснике тог евентуалног чина упозорите на последице. Налик ономе што су ваши светли претходници из СА Сабора урадили 1937. године са посланицима који су гласали за Конкордат, сматрамо да би иста одлука СА Сабора била одговарајућа и овим поводом – одлучити од Светих Тајни све оне (укључив и чланове њихових породица) који на било начин саучествују у отуђењу Косова и Метохије.

Подсећамо на писмо светог владике Николаја (Велимировића), којим је своје епархијане упозорио на последице прихватања Уговора са римским папом:

„Драги Господине /име/

У овом тренутку када се Ваша савест може да колеба у питању пројекта уговора са римским папом, сматрам за своју дужност да Вам се обратим са ово неколико речи:

Свети Архијерејски Сабор, после многих протеста, савета и објашњења, донео је одлуку, да се примене црквено-канонске мере према свим оним члановима Српске православне цркве, који поред свега буду помагали и допринели спровођењу тога уговора, којим се дају огромна права и повластице једној интернационалној верској организацији на штету наше светосавске националне цркве. Ја ћу бити несрећан, ако будем био принуђен, да ове мере применим на Вас и на дом Ваш. А ја их морам применити у потпуности. Сада све од Вас зависи: све је у Вашој власти. Нека Вас не плаше „партијском дисциплином“ јер постоје две важније, старије и јаче дисциплине, а то су: дисциплина српско-народна и дисциплина црквено-православна. Обе ове надживеће ону.

Писмо св. владике Николаја посланицима (Извор)

Да Вам ово напишем побуђен сам и од стране нашег православног народа, који је и у Вашем срезу, као и у целој земљи једнодушно против овог катастрофалног уговора са кнезом једне интернационале. Глас народа, глас Божији. Тај народ дао Вам је мандат и од тога народа Ви ћете опет тражити мандат. Будите уверени да ће Вас народ питати само једно: да ли и ти би конкордатлија или не?!

У последњем часу, у овом трагичном часу, ја Вас пријатељски позивам, да се сетите мученичке историје свога народа, и свете вере отаца својих, па изјасните се у хармонији са седам милиона Срба, и много много наше браће католика, против овог злокобног уговора.

Нека Вам је сам Бог у помоћ.

С поштовањем Ваш одани
Епископ жички
Николај с. р.

ПОСЛЕ СВЕГА НАПИСАНОГ: Ако овај СА Сабор СПЦ не екскомуницира саучеснике издаје КиМ, можда ће то урадити садашњи СА Синод СПЦ; ако не уради то Синод, можда ће урадити неки митрополит/епископ онима за које је надлежан; ако не уради ниједан епископ, можда ће неки свештеник СПЦ учинити то својим парохијанима-саучесницима отуђења КиМ; ако не уради ниједан свештеник СПЦ – аналогно с оним да сваки крштени хришћанин, ако је стање нужде, може да крсти уместо свештеника – ваљда ће се наћи неки мирјанин да понови Косовску клетву; ако се не нађе ниједан мирјанин сада – у будућности ће се наћи неки СА Сабор, Синод, епископ, свештеник или обичан верник да пошаље поруку Небу да одвоји српско жито од кукоља. Јер, „ништа тако не одгони од (веле)издаје као поглед у будућност у којој си вечно проклет!“

(Стање ствари)



Categories: Моба

Tags: , , , ,

18 replies

  1. Ne sumnjam da ce se pronaci neki eufemizam da predaja Kosova i Metohije zazvuci kao neki „ustupak“. Stoga je veoma vazno da se stvari nazovu pravim imenom i da svako, po slobodi svojoj, donese odluku sa kojom ce uci u istoriju ili vecno prokletstvo. Utemeljen apel i u crkvenom i u nacionalnom etosu i predanju. Vera ili nevera. Treceg nema.

    41
  2. Тврда беседа, као да је освештана водом са Призренског Шадрвана…

    26
    2
  3. ДА СУ СРБИ НА ВРЕМЕ САЧУВАЛИ ЋИРИЛИЦУ…

    Да су Срби на време сачували ћирилицу, много би се теже данас говорило о предаји српског Косова и Метохије. Овако, када су лингвисти коначно у новом издању Правописа српскога језика 2010. године, по сагласности Одбора за стандардизацију српског језика и других језичких институција, а Скупштина Србије изгласавањем противуставног и апсурдног Закона о српском језику и ћирилици 15. септембра 2021. а Председник Србије великим превидом одобрио тај нецивилизацијски закон за немогућу примену, хвата нас, тим пре, опасна зебња да неко не преда вишеструко И физички и, нарочито, духовно најважнији део Српства и Србије.

    32
    7
  4. У преговорима је подједнак број људи са обе стране преговарачког стола. Никад нисам видио преговоре 5 на једног! То, очигледно, нису преговори него малтретирање. А зашто је онај један пристао на то то само он зна.





    36
    4
  5. Судбину Косова и Србије последњих 10-ак година решава један бахати силеџија који има болесну потребу да непрекидно буде у центру пажње. Институције државе постоје само да би њему служиле и оправдавале његове егоманијакалне баханалије. Зато што је, како он вероватно сматра, он сам довољан и, зато што је, како он каже, паметан! Армија полтрона, послушника, бахатих сировина и свакојаких увлакача која га окружује има једини задатак да ударањем у таламбасе створи заглушујућу буку ако се случајно нека реч критике негде појави. Да слави и велича сваки његов корак и сваки проглашава за историјски. И бацањем мрвица гласачкој машинерији, „као псу у синџиру“, усред обезличеног и тотално апатичног друштва, одржава њега и себе на власти. Са ексклузивним правом на неограничено грабљење из државних јасала.
    Зато он може чинити шта год му се прохте. У Србији нема снаге која га може зауставити. Више од три деценије свеколиког, а изнад свега моралног пропадања оставило је пустош.
    Има ли нам спаса?

    43
    2
  6. Зло

    Не ваља
    Иза брда
    Зло
    Се ваља

    Зло се
    Спрема
    Да нас
    Нема

    Зло
    Буја
    Спрема
    Се олуја

    Боже
    Нека се деси
    Жито остави
    Пљеву разнеси

    Тежи је
    Драм вјере
    Но ока
    Невјере

    Зло у нама
    Боже спали
    Без Тебе
    Остасмо мали

    Момчило

    21
    3
  7. Ko preda Kosovo i Metohiju….GOSPOD NEKA MU ZAPRETI !

    11
  8. @Ганимед
    „У Србији нема снаге која га може зауставити.“
    3аустављен бити хоће, само не знам колико ће штете да направи.То што се десило 2000. биће игра према ономе што ће се десити. Може да им се деси „народни одисај“.





    17
    5
  9. Чек мало, па зна се неки ред, није Вучић започео издају иако је завршава, има ту кичмоломаца који су пре њега починили духовну издају протеривањем канонског епископа и тиме ударили темеље даљој издаји. Зна то добро и уредништво СС али се из неког разлога и даље улизује актерима прогона док објављује старе чланке и километарска писанија јер ништа свежије нема.
    Трагови им смрде нечовјештвом а Космет би да бране.





    17
    19
  10. @Vladimir Blagojević
    Mislite na onog raščinjenog episkopa koji je svako malo trčao kod Medlin Olbrajt?





    3
    24
  11. Kako stvari stoje, ostao nam je jos samo Gospod Bog.





    13
  12. „Ако овај СА Сабор СПЦ не екскомуницира саучеснике издаје КиМ, можда ће то урадити садашњи СА Синод СПЦ; ако не уради то Синод, можда ће урадити неки митрополит/епископ онима за које је надлежан; ако не уради ниједан епископ, можда ће неки свештеник СПЦ учинити то својим парохијанима-саучесницима отуђења КиМ…“

    Слажем се, све је боље него седети скрштених руку и ћутати. Али, прво, екскомуникација не решева сам проблем. А друго, бојим се да је таквима свеједно, вероватно већина и нису активни, црквени, хришћани, ако су уопште и крштени.
    Опет и опет, док ми се тастатура сасвим не излиже и типке не поиспадају – има ли Бога у главама и срцима нас Срба? Има ли Некога ко може да нађе излаз из сваког земаљског безизлаза? Или наш Бог није Живи Бог, коме се обраћамо, и који спасава и у времену и за вечност, него, Боже ми опрости, некакав амблем, а хришћанство идеологија и Црква партија? Не, не, не, чујем стотине гласова, Боже сачувај… Па, ако је „не, не, не“, шта нас онда спречава да, на коленима и у сузама, Њега Свемоћног молимо да реши оно што ми немоћни не можемо? По савету светог Серафима Вирицког, великог руског светитеља прве половине 20. века:
    „Ако би макар и на кратко, али у исто време, заједно, сви руски људи пали на колена и из дубине душе завапили ка Господу и Мајци Божјој за спасење отаџбине од сатанског ропства, Господ би показао чудо свога избављења и развејао би сатански мрак који је притиснуо Русију и наш народ.“
    Док се црквени прваци не досете да позову сав народ на покајање и молитву, ево, као залог, мало молитвено правило (мада нам нико не брани и више од овога, на бројанице, рецимо):

    https://svetosavlje.org/molitveno-pravilo-za-spas-srpskog-naroda-osobito-na-kosovu-i-metohiji/

    13
    1
  13. поређење са конкордатском кризом је неприкладно: тада је СПЦ имала патријарха Варнаву који је предводио отпор конкордату и главом платио за то, и Св. владику Николаја и многе друге добре архипастире верне Светосављу и Христу. Сада окупирана Београдска Патријаршија има патријарха који љуби руку архијеретику папи и цео Сабор и Синод активних екумениста, после чистки правоверних епископа од 2010. године. Свеж пример од пре 2 дана једног од таквих епископа од којих се сада очекује да „бране Косово“, ако стигне од екуменских активности.

    [youtube https://www.youtube.com/watch?v=ZmDFHljfjNY?version=3&rel=1&showsearch=0&showinfo=1&iv_load_policy=1&fs=1&hl=sr-RS&autohide=2&wmode=transparent&w=700&h=394%5D

    По Св. Јустину Ћелијском и по Предању, екуменизам је свејерес. То треба имати на уму док се смирено расуђује о речима екумениста, које понекад звуче тврдо и „за Косово“, како би народ волео да чује, и њихових дела. По делима њиховим препознаћете их.

    <a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
    <i></i><br />
    </a>

    <a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
    <i></i><br />
    </a>





    14
  14. Хвала @Бранку за видео екуменске службе у Слатини, у којој се три хришћанска пастира боре против ВЕРСКЕ МРЖЊЕ – најсмртоносније епидемије на Балкану.

    2
    25
  15. @Родољуб Лазић
    То молитвено правило на које упућујете је наше Српско-руско Братство штампало у Москви 2008. – прѣ пуних 15 година – на црквенословѣнском језику, заједно с акатистима Богородици Тројеручици и светом Сави, у овој књизи: http://sloven.org.rs/srb/?p=1085

    Овдѣ га је нѣко само „прѣвео“ на народни српски језик. Може и тако, вѣрујем да ће наш благи Бог примити чак и молитву у виду мукања, уколико оно долази из чистог срца, питање је само с којим правом они који подржавају или чак притискају свештенство да и литургију врше на тзв. „народном“ језику (по којој то саборској одлуци?) могу то исто свештенство сумњичити за „екуменизам“? Питање је чисто ретотичко,

    Иначе, свѣсни сопствене духовне убогости, тада смо православне у Русији, Малорусији и Србији позвали да истоврѣмено сваке вечери – у 23 часа по московском, 22 по украјинском и 21 час по српском врѣмену – за мир на Косову и Метохији читају само двѣ кратке молитве од укупно 11 редака: „В час бѣди и нашествија врагов“ и „О нѣнавидѣштих и обидештих нас“. Те двѣ молитве дате су послѣ молитвеног правила, на самом крају књиге. Искрено сумњам да су нам се многи придружили, нарочито нѣ у српским земљама, гдѣ су ови молитвеници махом поклањани.

    Наравно, трѣба се увѣк молити, али се бојим да смо то врѣме већ улудо проћердали. Слѣди нѣшто друго.

    4
    1
  16. Драги Деда Ђоле,
    Бојим се да је „борба“ левог („православног“) „пастира против верске мржње“ овде ипак контрапродуктивна.
    Наиме, просечни рационални Хрват који га осмотри у овој улози, може да закључи само једно: да је исти лажан („so fake“), скроз-наскроз, од слузнице дебелог црева, до врха најдуже длаке у бради. Да је толико лажан, да је и њему самом непријатно у властитој чапри. И није потребно бити полицијски психолог да се то види.
    А онда, просечни рационални Хрват, може да изведе и генерализовани аналогни закључак о Србима – да су сви, мање или више, једнако лажни, подмукли, дволични љигави лицемери, као овај њихов изабрани (i.e. елитни) предстојник пред Богом. Те да закључи да су можда ипак заиста у праву они који зборе да је веома добро што је „Lijepa Naša temeljito očišćena od toga gadnog bizantskog nakota“.
    Мада и то је на неки начин успешна борба против верске мржње, ако сте на то мислили – нема Срба, нема ни „најсмртоносније епидемије на Балкану“.

    10
  17. СПЦ треба да позове народ на Литије.
    Литије!

    5
    1
  18. @Гремлин

    Обрнуто је – то молитвено правило најпре било на србском, па преведено на црквенословенски и објављено у тој књизи. Сачињено је можда 2003. године (или и раније, нисам сигуран, давно је било) од стране тадашње Епархије рашко-призренске на чијем је челу тада био владика Артемије и објавиљено у облику флајера који jе бесплатно дељен и по црквама, а и у продавници „Атос“ у Нушићевој улици. Тираж је био поприличан, свакако у хиљадама примерака. Много година касније је то молитвено правило постављено у библиотеку сајта „Светосавље“.

    „Наравно, трѣба се увѣк молити, али се бојим да смо то врѣме већ улудо проћердали. Слѣди нѣшто друго.“
    Не знам шта мислите да следи, али знам да свенародно покајање и молитве Богу су најмоћније оружје које имамо. А у овом вероватно и једино. Све ово што се ради по друштвеним мрежама је само сурогат, јер људи негде и некако морају да дају одушка својој фрустрацији и забринутости. И разумљиво је. Али то је углавном јадиковање једних другима на рамену. Једино збиља смислено и делотворно је пост, молитва, покајање – обраћање Богу да он ово реши, јер у овоземаљским координатама за нас нема решења. Наравно, пошто су молитва, пост и покајање духовна оружја, јасно је да је људима то најмање привлачно, јер захтева жртву, напор воље и веру. Веру да можемо умолити Бога. А сво смо, и у Цркви, у томе „најтањи“. Зато и прибегавамо различитим другим облицима деловања, и зато су та друга деловања присутнија у јавности. Не кажем да и то није потребно и пожељно, јер се и тиме подиже дух народа, али реално, то не може донети коначно повољно решење. Оно што је чудно (?) је да се и црквени прваци, епископи, не досећају да народ позову на пост, покајање и молитву.

    5
    1

Оставите коментар