На Вазнесење Господње Црна Гора се присјећа радости успјешне крађе, изведене гласачким криминалом, приликом Референдума о независности Црне Горе 21. маја 2006. године
Фото: ФБ прот. Јована Пламенца
Вазнесење је велики црквени празник. Господњи празник. Али Црна Гора данас се не присјећа оне велике радости с којом се народ пред којим се у Витанији Исус Христос узнио на Небо и вратио у Јерусалим.
Данас се Црна Гора присјећа радости успјешне крађе, изведене гласачким криминалом, приликом Референдума о независности Црне Горе 21. маја 2006. године. Референдум је спроведен под надзором специјалног изасланика Европске уније словачког дипломате Мирослава Лајчака, како се касније испоставило – епстиновца. Символично, Референдум о независности Црне Горе спроведен је честитошћу Епстиновог острва. Крађа на Референдуму документована је са преко три хиљаде примјера у „Бијелој књизи“ Јована Маркуша и његових сарадника. Туга покрадених је заборављена.
Независна Црна Гора постала је приватна држава Мила Ђукановића. И скупштинска већина, и Тужилаштво и Судство, и полиција, јавна и особитo тајна, и преостала извршна власт, и власт „по дубини“ – све је стављено у функцију богаћења оних који су се власти докопали, по мјери њиховог учешћа у криминалу. Класични криминалци су се стопили са Ђукановићевим режимом и постали су једно ткиво са њим.
То је основна тековина независности Црне Горе задобијене крађом на Референдуму 21. маја 2006. године.
Све вријеме, овај криминал засјењиван је разбуктавањем црногорског национализма. Примјењена је формула: ко је против Ђукановића и његовог режима, он је против Црне Горе. Она је толико надувавана да је црногорски национализам попримио својства нацизма.
Црна Гора која данас слави обнову своје независности дубоко је подијељена земља, рекло би се чак – трагично. Она данас сушчествује у два пола: један су „комите“, други „ћаци“. Између њих је већинска Црна Гора, она слабо видљива.
Протојереј Јован Пламенац: Ми Срби у Црној Гори страдамо од оних који су од нас отпали
Извјесно је да је прослава двадесетогодишњице обновљене независности Црне Горе плод намјере да се допринесе помирењу народа у Црној Гори. Ако заиста јесте, онда је то – наивна добра намјера.
Не мири се народ манифестацијама, колико ни декретима. То су кринке помирења. Па зар није живо искуство таквих помирења на овим балканским веригама свијета. Помирење након Првог свјетског рата прво у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца па потом Југославији изродило је усташки геноцид и друга националистичка, као и идеолошка клања у Другом свјетском рату. Комунистичко помирење „братством и јединством“ након Другог свјетског рата изродило је распад Југославије и клања почев од 1991. године.
До суживота достојног човјека може се доћи само преумљењем. Није томе довољна добра намјера. Потребан је и труд, огроман труд. За почетак, ето, разговор неистомишљеника. Не разговор у свађи и препиркама, него у разумном изношењу чињеница и погледа на свијет. Добро је такве разговоре водити и приватно, али далеко плодније је водити их јавно, у медијима. Али, то се не може у медијима који живе на новцу криминалаца као ни на „ћаци“ новцу.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница прот. Јована Пламенца)
Categories: Гостинска соба
Crna Gora је много више од Ђукановићеве приватне државе. Ко је и најмање поразговарамо са тим људима, или мало испратио шта те пропалице објављују по друштвеном мрежама, неће моћи да се отме утиску да му је та патологија мозга итекако позната. Јер запад никада не излази из шаблона.
Crna Gora је пројектована и створена да буде српска Украјина, а Комите нису ништа друго до Десни сектор и Бандеровци. Јадни ти Срби тамо ако запад притисне дугме. Иде исти сценарио.
Године 1916. на Цетињу Петар Јоков Ломпар 1881-1960. из Бокова потпише вечну безусловну капитулацију Црне Горе пред Австроугарском чиме Црногорци вечно бесрамно умру.
Године 1944. у Загробу (бивше Србиново) поглавник Прве Независне Државе Монтенегрије Секула Радивојев Дрљевић 1884-1945. из Равна Колашинских напише усташки хвалоспев „Вјечна наша“ (бесрамност ?).
Године 2004. у Титограду (бивша Подгорица) Република Монтенегрија прогласи сопственом химном усташки хвалоспев „Вјечна наша“ на његовој 60. годишњици.
Године 2008. у Титограду Друга Независна Држава Монтенегрија призна „Репубљику Косову“, чиме поста и оста србождерски агресор против Републике Србије 2008-2026.
Година 2017-2025. у Книну Друга Независна Држава Монтенегрија као савезница Друге Ендехазије сваки август слави „Олују“ или србождерску похару Републике Србске Крајине 1995. кад од Сиња до Сиска хрвати истребе 250.000 Срба и униште 78 србских православних храмова, 181 србско гробље, 920 србских културних споменика и 38.000 србских стамбених и пословних зграда.
Монтенегрини, сами кажу, су црвенохрвати.
Монтенегрија, сама каже, је Црвенохрватска.
Монтенегринство, само каже, је паклено србождерство.
[Ů]⁴ = усташија на биквадрат!
Још нешто.
Кабалиста је левит Готфрид Едвард Георгов Епштајн [Gottfried Edward Georgs Epstein] 1953-2019. из Бјалистока (староруски Бѣлостокъ).
Кабалиста је Мирослав Михалов Лајчак [Miroslav Michalov Lajčák ⬅️ Leitschack] из Попрада (бивши Дојчендорф [Deutschendorf]).
Година 1939-1945. Прва Независна Држава Словачка је трећа нацистичка држава и савезница Австронемачке и Прве Ендехазије.
Године 2006. у Титограду Мирослав Лајчак је австронемачки гаулајтер кривотвореног референдума за Другу Независну Државу Монтенегрију.
Година 2007-2009. у Сарајеву Мирослав Лајчак је австронемачки гаулајтер против Републике Србске у Босни и Херцеговини.
Година 2017-2019. у Новом Јорку (бивши Нови Амстердам) Мирослав Лајчак је побочник Готфрида Епштајна.
Година 2020-2025. у Приштини Мирослав Лајчак је австронемачки гаулајтер против Републике Србије на Косову и Метохији и врховни управник аљековаца.
Боже, саклони.
Што су за ЛГБТ дугине боје (обећао Бог неће се више љутити ни таманити човека – „немојте их дирати“ библијска повезница),
то је Вазнесење за Монтенегро.
Одвајање, отуђење, однарођење се назива „воздвижење и воздизање“. Библијска повезница за народ да се охрабри у кораку изласка из заједнице.
За модерну омладину из Војводине, „exit“ је довољан сигнал, а и интернационалан је. И мађар, и словак, и хрват и србин грађанер се ту налазе. Етнолошки стерилан сигнал, а тенденцира на еу-уса.
За православне Црногорце (СПЦ свеци још живе у Црној Гори) треба национално обојен сигнал. Муслимани и шиптари су добили миг да не таласају, „катил ферман стигао он наших, кхм-кхм!
Ааа… јашта јашта ефендија“.
Црногорци се нису отцепили, они се нису сепаратисали. „Они су се воздигли, узнели“.
Тако замишљам ПР рад. Фром тависток витх лове.