Свима који нас деценијама сатанизују сахрана генерала Младића показала је да су „џаба кречили”. Срби су и тим чином показали да су имуни на антисрпску пропаганду
Сахрана генерала Ратка Младића (Фото: BBC)
Да не би било неспоразума одмах на почетку да кажем: да сам био у Србији, отишао бих на сахрану Ратка Младића. Знам веома добро да многи не деле моје мишљење. Ја то, најзад, ни од кога ни не тражим. Прочитао сам неке од ставова људи који мисле другачије, и нити један ме није уверио да грешим у оцени. Напротив. Још су ме више учврстили у уверењу да сам на правој, светлој страни историје и човечности.
Читајући неке од увреда и псовки упућене на адресу човека чија сахрана је управо била у току, сетих се речи бесмртног руског песника Александра Пушкина. За онога ко воли руску књигу, познато је дело Клеветникам России. Овде Пушкин кратко и убедљиво одговара свим онима који клевећу његову вољену земљу следећим стиховима:
„О чем шумите вы…? Зачем анафемой грозите вы России? Что возмутило вас? … Вопрос, которого не разрешите вы… И ненавидите вы нас… За что ж? … за то ли, Мы не признали наглой воли….”
Постоји одличан превод:
„Зашто, о чему брујите, светски букачи? Зашто проклетством претите Русији? Шта вас љути?….. Сви словенски потоци теку руском мору. Ако оно пресуши – шта ће Словени? Нисте нас читали, вама смо страни…. За шта смо одговорни? Је л’ што на згаришту, срушеној Москви, Безочној вољи не бесмо покорни … Чувајте своје зле синове, Јер много је места на руским пољима Што крију дедова ваших гробове.” (С руског превео Анђелко Заблаћански.)
Намерно сам део те песме пренео на језику Пушкина. Однарођена „елита” Србије просто се стиди да призна како је руски језик веома близак српском, што показује и ова песма. Они би да нас убеде како нам је ближи – вређајући притом здрав разум – рецимо француски, енглески или немачки језик. Руски писац написао је стихове године 1831, у време Новембарског устанка у Пољској (1830–1831), као реакцију на позиве у француском парламенту да се војно интервенише против Русије. Звучи као да је описао наше време. Све се понавља. И данас готово из свих градова Европске уније чују се бојни покличи на војну „цивилизованог Запада против зле и примитивне Русије”.
На сахрани, на вечну срамоту данашње српске владе, није било представника наше државе. Тиме су јасно показали да не припадају народу кога наводно представљају. Само да споменем чињеницу да је Топчидерско гробље било блокирано. Један монах је ухапшен само зато што је јавно казао што сви ионако знају: да Вучић и његов режим све то раде по наређењу газда из Лондона и Вашингтона. А и ЕУ газде биле би љуте ако се сахрана претвори у плебисцит за „ратног злочинца”.
Према процени присутних, сахрана Ратка Младића била је мирна, достојанствена и једна од најмасовнијих у историји Београда. Дошло је најмање две стотине хиљада људи, многи од њих из Републике Српске, Црне Горе, али и из Славоније, Кордуна, Лике… Генерал је тако ујединио Србе. Многи се присећају да је овако било приликом сахране патријарха Павла 2009. Србе као да могу да уједине само моралне, чисте, свете личности. Својим масовним присуством на сахрани народ је јасно показао да цени генерала Младића, који се жртвовао за Србе. Зликовци су му убили и кћерку.
Беседа на сахрани Дарка Младића мало је кога оставила равнодушним. Признајем, и ја сам био ганут, потресен. Верујем да ће његове речи ући у историју. Зато не могу одолети искушењу, а да не цитирам макар неке делове:
„Браћо и сестре, драги пријатељи, саборци, рођаци и поштоваоци мога оца Ратка Младића, У име моје мајке и моје породице желим да вам захвалим на овом величанственом испраћају… Драги тата, када сам те возио на хеликоптер који те је одвезао у Книн, рекао си: ʼДао сам реч да ћу бранити народ и државу, то је обавеза и част.ʼ… Твој отац, мој деда Неђо Младић, у борби против усташа, у селу Шуња, смртно је рањен. Пре тога је стигао да те крсти. Он је дошао из партизана, а кум је дошао из четника и заједно су те крстили. То је била твоја снага. Још ниси ни био свестан, а већ си мирио Србе… Непријатељи су покушали да те убију више пута, нису успели. Покушали су да те купе, нису успели. Покушали су да те уплаше, убили су ти ћерку, нису успели. И на крају, остало им је само да те тихо поштују, али да смишљају лажи о теби, не би ли те омрзли у народу и у свету. Направили су вештачке судове за наше јунаке, како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје. Хвала вам, браћо, што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац…”
Благодаран сам Дарку на беседи, али и свим Србима који су дошли да одају почаст српском јунаку. Била је то последња победа српског генерала над највећим злом нашега времена, а то је политика Сједињених Држава, њених сателита и медијских корпорација на Западу, које су се претвориле у машину лажи. Свима онима који нас деценијама клевећу, блате, сатанизују, сахрана је показала да су „џаба кречили”. Срби су и тим чином показали да су имуни на антисрпску пропаганду свих ових деценија. А она има и свој почетак, и то од октобра године 2000. Тада су стварну власт у земљи добиле натовске „невладине организације”, „ngo”. Оне до данас одређују политику Србије. Током више од две деценије доживели смо неколико „слободних избора”, поједине политичке странке добијале су одређене проценте гласова. Но, суштина се од 2000. године није променила. Битне државне одлуке не доноси ни влада ни парламент, већ натовски невладин сектор. То је појава равна чуду. Зашто су Срби и поред силне пропаганде натовског „ngo” у тако великом броју дошли на његову сахрану? Зато што су правдољубив народ који зна разликовати истину од лажи. Зато што љубе слободу.
Недуго пре ове сахране, свет је био сведок још једне заиста несвакидашње: САД и Израел убили су духовног вођу Ирана Хамнеија. Имао је осамдесет шест година. Убијен је заједно са четири члана породице: његова најстарија кћерка, зет, снајка и унука. Наравно да нису сви на Западу корумпирани и глупи. Многи у Сједињеним Државама и Великој Британији виде где је извор зла у свету. Британски дипломата Алистер Крук, на пример, пратио је с лица места сахрану Хамнеија и свету послао кратку и јасну поруку: „Millions honoring Martyr Sayyed Khamenei left US astonished”. Да, били су „запањени”. Најутицајнији медији Америке и Европе месецима понављају како је режим у Ирану „непопуларан” и само што народ није устао да га обори. И шта се десило? Народ масовно изашао на улицу да пркоси бомбама и ракетама САД и Израела. Просто се не боје. Тако је Запад научио још једну лекцију из историје. Жртвовати се за веру и земљу, за свој народ представља изазов и радост. А управо је то цивилизација Запада одавно изгубила: да се човек жртвује, ако то служи општем добру. Жртвовао се и Ратко Младић.
Према неким проценама била је то најмногољуднија сахрана у историји човечанства. Као минимална бројка говори се о пет милиона. Овим је народ послао јасну поруку медијима Запада да лажу. Људи су се масовно окупили да би казали да их убиство вође Ирана неће поколебати ни уплашити. Напротив, још су чвршће решени да се одупру злочинима које спроводе Сједињене Државе и Израел уз подршку „колективног Запада”.
РТС: Тридесет секунди изнад Ирана или Како је Израел убио ајатолаха Алија Хамнеија
А где смо ту ми најбоље се видело приликом агресије Израела против Ирана. Огромна већина медија у Србији навијала је за Израел. Држава Израел је од самог почетка показала да терористичка и за кратко време постојања убила преко милион Арапа. Срби немају никаквог разлога да буду на страни ни јеврејске државе ни муслимана. И једни и други захтевали су да се наш народ уништи. Успут да споменем да су најжешћи у ширењу антисрпске хистерије управо били утицајни јеврејски политичари и новинари. И ту је, наравно, било изузетака и на једној и на другој страни и њих свакако ваља именовати. Но, бити на страни некога ко чини злочине противи се српској традицији и осећању за правду. То је најбоље изражено у лику Мајке Јевросиме. Њене мудре и племените речи укорењене су у српском националном идентитету:
„Марко сине, једини у мајке, не била ти моја рана клета, Немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога; Немој сине изгубити душе; Боље ти је изгубити главу, него своју огрјешити душу.”
Јасно је да је, рецимо, у грађанском рату у Босни било злочина и на српској страни. И то ваља осудити. Али, да се сада издвоје само злочини једне стране, а потпуно прећуте злочини над Србима, то је наравно недопустиво, неморално и неправедно. А ако то чине они који су нашег језика и рода, онда је то подло. Нема страшније ствари већ неоправдано клеветати свој род и народ.
Грчки канал Apollon Hellas објавио је постер који кратко и убедљиво говори истину о Западу: s леве стране – генерал Ратко Младић. Српски генерал који је ратовао против муџахедина у Босни и бранио свој народ. Умро у казамату у Хагу. С десне стране – Ахмед ел Шара (Џолани). Бивши вођа Ал Нусре (Ал Каиде у Сирији), човек који је клао хришћане у Сирији. Данас? Данас је председник Сирије и држи говоре са говорнице УН! Зна се да је он заврбован од америчке ЦИА и израелског Мосада. Грци, и не само они, се питају: jедан Србин умире у затвору. Други џихадиста постаје председник. Толико о њиховој правди и њиховим Уједињеним нацијама и „Међународном суду правде у Хагу”.
Плакат грчког канала Аполон Хелас (Извор)
Слободарски свет јасно је могао видeти да су се приликом сахране Хамнеија и Младића људи окупили око исте ствари: да својим присуством изразе солидарност са жртвама и осуде убице. А они који су убили Младића, убили су и Хамнеија.
Главни доказ у клеветању Младића и српског народа јесте хиљаду пута поновљена лаж како је српски генерал осуђен у Хагу, од „међународног суда”. То просто није истина. Хаг није међународни суд. Врхунски правници света одавно су утврдили да је Хаг инструмент политике Сједињених Држава да „дисциплинује” непослушне. После пада Берлинског зида званични Вашингтон осетио је да је једини шериф наше планете, те да му је све дозвољено. Просто не постоји сила која би их могла спречити да спроводе своју самовољу. У грађанском рату у Босни страдао је отприлике исти број Срба, муслимана и Хрвата, у односу на проценат становништва. Но, Хаг је Србе осудио на робију од преко хиљаду година, док је број осуђених босанских муслимана и Хрвата био симболичан, тек да свет не би помислио како је Хашки трибунал створен само због Срба.
Спутњик: Пресуде Хага – само Срби осуђени на доживотну робију
На страни владе Сједињених Држава и њених сателита налазе се бомбе и ракете. Но, на страни људи којима је стало до правде стоји истина. А те чињенице говоре следеће: од конца Другог светског рата до данас Ју-Ес-Еј су бомбардовале и извршиле инвазију у преко сто држава света и при томе убиле најмање педесет милиона људи и проузроковали етничко чишћење од неких две стотине милиона људи.
Да ли је неко осуђен од стране одговорних америчких државника за убијање милиона људи, од Кореје и Вијетнама, до Авганистана, Газе и Ирана? Наравно да није. Они владају „међународним судом” и светским медијима. Сви знају да је, рецимо, Хаг „a complete bullshit”, како неки од њих сами ван домашаја камера признају. Па ипак се позивају на одлуке, на пример, Хага. Ко? Па они који мисле да од тог имају користи. Босански муслимани, рецимо, понављају и вриште годинама: „Сребреница, Сребреница!” А истовремено ћуте над геноцидом који врше Американци над њиховом браћом муслиманима у Авганистану или Палестини. Американци су босанским муслиманима поклонили „Сребреницу“ и зато данас морају ћутaти над злочинима које Запад чини против њихове браће. Једини који устају у одбрану жртава у Гази и Јемену јесу Иранци, те шиити Ирака, Либана и Јемена.
Најдаље су отишли бестидни Енглези. Они су чак поднели предлог резолуције у СБ УН да се Срби прогласе за „геноцидан народ”. И то баш они! У XVII веку, под Оливеровом Кромвелом, Енглези су убили око сто хиљада Ираца. Средином XIX века проузроковали су Велику глад, кад је умрло преко једне трећине Ираца. У Индији године 1878. Енглези су такође плански произвели глад, када је умрло око десет милиона људи. Па ипак, њихов аргуменат јесте „Сребреница” и „осам хиљада”. Премда ни Хаг није доказао да их је толико убијено. И Срба је у рату много страдало, но то не одговара наративу.
Милан Гајовић: Непријатељска политика британских (енглеских) власти према Србима
У резиденцију председника Венецуеле упали су разбојници и киднаповали председника државе. Он се сада налази у америчком затвору, док су криминалци, који су га киднаповали, не само ослобођени сваке кривице, већ се проглашавају за „борце за слободу и демократију.” Недавно је и амерички председник Трамп јавно изјавио како је конфисковао венецуелску нафту и да она сада служи америчким интересима, односно, „to benefit the US’s corporations.” Само је заборавио да дода како је то учињено „at the expense of the citizens of those countries that have been destroyed by the US!”
Ко се бави политиком, веома добро зна да је победио онај чија је прича најраспрострањенија у свету. Другим речима, ко свету диктира „наратив”, тај је господар. Недавно смо имали годишњицу „11. септембра”. Све је више и у самој Америци оних који 25 година после „9/11” тврде да је то просто „false narrative”. Ова прича је данас у озбиљним круговима неодржива и доказано да је „official narrative”, службена верзија, неодржива. Читав посао нису извршили исламски терористи, него америчка ЦИА, ФБИ и израелски Мосад, као „операцију под лажном заставом” („false flag”).
Овај инсценирани догађај послужио је Вашингтону да објави рат Авганистану и Ираку и убије преко триста хиљада људи. Ни за овај злочин нико од Американаца није осуђен. Али је зато инсценирана Сребреница и „геноцид над 8000 муслимана”. Сада је јасно зашто. Требало је свету казати како, ето, Запад нема ништа против муслимана, напротив – НАТО и Израел бране босанске муслимане и кажњавају Србе хришћане, који су починили геноцид над „демократским муслиманима Сарајева”, који свету нуде „нови, толерантни ислам”. Зато су Младић и многи Срби осуђени на доживотне робије.
Убеђен сам да ће свет ускоро одбацити и „наратив” Запада у погледу Сребренице. Пре или касније истина ће победити и лажи Би-Би-Си-ја, Си-Ен-Ен-а и осталих најутицајнијих медија Запада – не само јер је то у интересе поробљених народа света, већ и самих Сједињених Држава, чији су грађани такође жртве политике Вашингтона, који воде рачина искључиво о интересима мултинационалних корпорација и профита војне индустрије.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар