Сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара. А војник и официр још мора и пред Милоша, рекао Дарко на испраћају свог оца генерала Ратка Младића
Дарко Младић долази на сахрану свог оца Ратка Младића (Фото/РТРС/Танјуг)
Браћо и сестре, драги пријатељи, саборци, рођаци и поштоваоци мога оца Ратка Младића,
У име моје мајке и моје породице желим да вам захвалим на овом величанственом испраћају.
Молим вас да ми опростите јер вам нећу одржати говор. Желим да се обратим лично моме оцу, а ви ћете бити сведоци тог разговора.
Драги тата, када сам те возио на хеликоптер који те је одвезао у Книн, рекао си: „Дао сам реч да ћу бранити народ и државу, то је обавеза и част.“ И још сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара. А војник и официр још мора и пред Милоша.
Увек си био борац и победник. Од дана кад си се родио, у сред вихора рата 1943, на Чисти понедељак, у нашу кућу дошао је тифус, кад си имао 40 дана. Преживео си, победио си. Остао си без оца на крају рата, у операцији за ослобођење Сарајева. Твој отац, мој деда Неђо Младић, у борби против усташа, у селу Шуња, смртно је рањен. Пре тога је стигао да те крсти. Он је дошао из партизана, а кум је дошао из четника и заједно су те крстили. То је била твоја снага. Још ниси ни био свестан, а већ си мирио Србе.
Касније, тежак живот послератни, твога мајка одгаја тебе, сестру Милицу, брата Миливоја брата Богдана и Марка, који су остали као сирочићи и без оца и без мајке. Мајка се није преудавала, само Бог зна како се сналазила, али је успела да вас одгоји као часне људе и поштене.
Дарко Младић донео очева одликовања и сабљу (Фото: Република)
Отишао си са 50 динара и картонским ковчегом у средњу војну школу у Земун. Сањао си да будеш доктор. Фалило је 21 динар општини да ти да стипендију и зато си постао војник. Касније си ми говорио: „Један хирург на столу, ако је добар, спаси један живот, а официр у борби, ако је добар, може да спаси хиљаде“. Ти си спасао народ.
Бог те сами носио кроз тај ратни вихор. Метак те није хтео, прошао си хеликоптер кроз далековод под напоном. Заједно смо пали хеликоптером у Купинову, никоме длака с главе није фалила. Три пута си рањаван, минобацачке гранате су падале на неколико метара од тебе, Бог те је чувао. Бог зна, а данас видимо да цео народ зна. Непријатељи су покушали да те убију више пута, нису успели. Покушали су да те купе, нису успели. Покушали су да те уплаше, убили су ти ћерку, нису успели. И на крају, остало им је само да те тихо поштују, али да смишљају лажи о теби, не би ли те омрзли у народу и у свету. Направили су вештачке судове за наше јунаке, како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје. Хвала вам, браћо, што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац.
Те 1994. године стајали смо заједно и изабрали ово место за вечни починак наше породице. Тада си ми рекао да желиш овде да легнеш. Ево, дошао је тај дан. Хвала твојој мајци што те таквог васпитала, што си пренео те вредности на нас! И опрости ако у нечему нисам био достојан. Данас полазиш да се сретнеш са (ћерком) Аном, мајком Станом, братом Миливојем, сестром Милицом и нашим прецима. Али данас излазиш и пред Лазара и пред Милоша, погледај са чиме излазиш. Не морам ништа да набрајам, народ нам је сведок, Бог нам је сведок!
Непријатељи су те убијали у Хагу, три пута су покушавали и признали да си чудом преживео. Почетком овог августа рекли су ми да се сада нећеш извући. Урадили су то на наше очи, на моје очи, на очи целога света. Не знам да ли ћемо успети да свету то покажемо, али Бог види и Бог зна, и мени је то довољно. Ја теби говорим, јер нема мртвих. Ти си само променио свет у коме обитујеш, у коме твоје тело већ одавно није имало ни трунке снаге да живи, али ти си живео захваљујући својој вољи. И тако си се борио, и победио си.
Дарко Младић: Наставићу борбу око доказивања да је мој отац фактички убијен у Хагу
Путуј, оче, путуј, команданте. Нама остаје да се поносимо са тобом и да никада не изневеримо оно за шта си дао цео свој живот и своју породицу.
Хвала свима, ви сте наша и наша утеха. Сигуран сам да се мој отац сад радује због свих вас овде, због деце која су се родила, а неко је хтео да се не роде. Ја добијам писма од деце која ми пишу да су рођена захваљујући генералу Младићу. Ви сви знате докле је наша војска дошла, тамо где има Срба; тамо где наша војска није дошла, нема Срба – и нико се не узбуђује због тога. Ми смо себи једини сведоци и снага и овакви какви смо данас, бићемо довека. Ратко је и у својој смрти поново ујединио српски народ, други пут. Први пут кад је отишао да га брани и данас кад га испраћамо.
Хвала вам свима.
(Стање ствари)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар