Проф. Јован Мирић предлаже да Срби добре воље нађу некога од убијених за кога вероватно нико не чува сећање и да томе одабраном једном годишње упале свећу
Свеће у Доњој Градини (Фото: Танјуг)
С благословом надлежног пароха Јован Мирић и Стање ствари позивају све Србе добре воље да једном годишње запале свећу и помоле се за неког убијеног током геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској.
У наставку доносимо писмо-предлог проф. Мирића.
Поштовани господине Лазићу,
У протеклих неколико година провео сам много времена уз документа која се односе на територију и време Независне Државе Хрватске. Прочитао сам веома велики број сведочења преживелих из разних логора, са стратишта, из јама. Видео сам да су цела села збрисана, да су бројне породице сасвим затрте, да је силан народ побијен. О томе сам писао и знатан део тога већ је објављен на Стању ствари.
Овога пута јављам се из другог разлога. Видео сам, наиме, да су многи мртви Срби остали заборављени, да многима никада нико вероватно ни свећу за покој душе није запалио. Из разних разлога: јер нико из породице није остао жив, јер ни село није опстало, јер се део народа определио за друге циљеве борбе, за другу веру и друге команданте, који нису остављали места за свеће и помене. И немар се мора навести као разлог. Немар о себи.
Стога сам решио да нешто учиним. Од претпрошле године запалим свећу за покој душе двојици непознатих дечака који су нашли смрт у јами Равни Долац код Ливна. У ту јаму су комшије Хрвати бацили више од двеста живих жена и деце из Доњих и Горњих Рујана, на Огњену Марију 1941. године. Заједно с њима у јами су се нашла и та два дечака, која су негде у планини ухваћена и придружена мештанима ових двају села. Нико од преживелих се не сећа њихових имена, а на списку жртава из јаме Равни Долац налазе се само мештани Горњих и Доњих Рујана. И, ето, док сам жив једном годишње палићу свеће тој двојици дечака.
Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац
Поштовани уредниче, овом приликом користим Ваш блог да путем њега упутим предлог Србима добре воље да, ко хоће, нађе некога од убијених за кога вероватно нико не чува сећање, да томе одабраном он или неко из његове породице, једном годишње упали свећу. Да не остане непоменут као да га никада није ни било.
Не знам да ли би се и како могао да организује могући одзив на овај мој предлог. У сваком случају, Ваш блог може објавити списак докумената или сајтова на којима се могу наћи пописи убијене деце, жена и мушкараца, Срба, од стране НДХ.
С поштовањем,
Јован Мирић
Напомена Стања ствари: Да бисмо саборцима олакшали проналажење имена пострадалих доносимо три списка, од којих смо два („Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“, већа и мања стратишта) већ објавили а први пут се појављује списак Мирослава Здравковића „Геноцид хрватске државе над Србима, 1941–1945: Страдали по презименима“.
Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом
Већa стратишта (PDF)
Мања стратишта (PDF)
Геноцид хрватске државе над Србима, 1941–1945: Страдали по презименима. Списак приредио Мирослав Здравковић, на основу јавно објављених података Музеја жртава геноцида (овде, Excel)
Categories: Гостинска соба
Ужурбаним се, нервозним, корацима крећемо у времену… Оно немилосрдно утискује свакодневицу у наше троме мисли…
Ипак, душа, та Плава Птица (како нам о њој говори свети ава Јустин Ћелијски), се одупире – она мимо Вечности неће и не може…
Враћа нас Онима На Које Се Настављамо, жељна да са Њима (за)увек у истом јату летимо…
ХВАЛА што нам заустависте ужурбани корак, проф. М И Р ићу!
Велико, велико хвала за позив на молитвено сећање!
Предлажем, драга браћо и сестре, да већ у ову свету недељу, о празнику Рођења св. Јована Претече, свако од нас, након Свете Литургије, запали макар једну такву свећу. Да што већи број њих гори истовремено, једним пламеном… Пламеном Једног.
,,Уколико божанско добро расте у нама и у вама, утолико смо јачи у рату против сваког зла и греха. Зато, молитвом мобилишите сва добра у себи, и уведите их у борбу против свију оних који више воле зло него добро, лаж него истину, смрт него живот, ђавола него Бога.“
(свети ава Јустин Ћелијски)
П. С. Благодарност брату Мирославу Здравковићу, и Стању ствари, за спискове Страдалника.
@Снежана
Свеће (довољно велике) упалити пре Свете Литургије, онако како
чинимо и за своје укућане, живе и упокојене, да би гореле све
време док траје служба (Света Литургија).
@Драган Славнић
Прихватам, Драгане, хвала Вам.
Да се не бисмо „преклапали“, ко жели нека остави овде (као што је већ урадио проф. Мирић) за кога ће се молити.
Ја за ове из Корићке јаме:
Најмлађа жртва од четрнаест година је био Коста Глушац, а најстарија Јевто Сворцан који је имао осамдесет година
Александар Лазић
@ Стање ствари
Ја за проту Видака, није завршио у Корићкој јами, али је део истог злоума
https://nastavnikdamir.wordpress.com/pokolj/pokolj-ndh/bosna-i-hercegovina/jama-u-selu-korita/
Када су усташе завршиле сечу Срба, пљачку и паљење српских домова, послали су по проту Видака Вишњевца, стара преко 80 година и болесног човека, који је живео му својој кући у Метохији. Довезли су га у Автовац, ту је стављен на страшне муке, затим су му главу смрскали маљем. Врло је тешко психички вршити увид монструозних дела који су радили џелати усташки – злочинци. Проту Видака Вишњевца ставили су његово тело на хамалска колица, који су уз то била мала, па се његове руке, ноге и глава вукле путем, преко колица, отеран је на сточну пијацу, бачен на ђубре и ту затрпан.
Ја за Дечицу са списка ,,Мања стратишта“, стр. 107/246 –
обухвата презимена од КОСОВАЦ до КРАЈИНОВИЋ.
,,У ту јаму [Равни Долац код Ливна] су комшије Хрвати бацили више од двеста живих жена и деце из Доњих и Горњих Рујана, на Огњену Марију 1941. године.“
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!