Јован Мирић

Један коментар на текст Јована Мирића „Тотош, тотош“: Јес’ клао?

Ко бре није клао кокошке? Иако су обе моје бабе клале секиром, мени се некако уврежило да се коље ножем, као моја мајка. Где је нож, питам баку, надахнуто пише коментатор Младо чобанче

Јован Мирић: Зуби у руци

Године 1966. породица је добила обавештење да је Велимир Поповић одслужио казну у целости и да могу да дођу и преузму његово тело, будући да је преминуо 1951. године

Оливера Драгишић: „Грлом у маказе“ Јована Мирића – геноцид у Јасеновцу и НДХ

Књига „Грлом у маказе“ би се дуго могла описивати, али њена намера није да засени читаоце гадостима на које су усташе биле спремне. Њена функција је да подстакне на даља размишљања, истраживања и писања

Јован Мирић: Вера и нада на путу смрти

А џелат који интенданту Павла Ђуришића Радојици Бацковићу пребацује веру у Енглезе носио  је – као и други партизани који су их спроводили, везивали и убијали – нову енглеску машинку

Јован Мирић: Искати и хтети – прозор у промене

Реч „искање“ се упућивала деци: „Ишти од бабе“, „Ишти у оца“… Децу на селу нису учили да се обраћају са „молим“ – сматрало се то понижавајућим и за дете и за родитеља. Децу су у граду учили да се обраћају мољењем

Јован Мирић: Мали дневник

„Мали дневник Великог брата“ – таква је природа емисије на РТС, тј. корупције деце показивањем на ТВ, када их одрасли узимају као пуко средство своје забаве

Јован Мирић: Разлике између немачког и хрватско-усташког убијања

Зашто се хрватски усташа задовољава мучењем и убијањем Јеврејина и Рома, а наставља да се иживљава и над мртвим Србином? Зато што нема идентитетски проблем са Јеврејима и Ромима, а има га са Србима

Јован Мирић: Усташка хвалисања, надгорњавања и такмичења

Највеће такмичење, по свој прилици, било је оно приређено у Јасеновцу августа месеца 1942. године. Тада су се у клању Срба такмичили највећи кољачи Жиле Фригановић, Анте Зринушић, Петар Брзица…