Људи који често користе КАТАСТРОФА, ТОТАЛНО и АПСОЛУТНО, ДЕФИНИТИВНО и ФЕНОМЕНАЛНО, осиромашују не само свој речник и ум, него им је и душа упростачена
Извор: Ало/Фејсбук
Седим у кафићу, уз кафу. Половина је августа, касно поподне. За суседним столом седе три жене и разговарају, па до мене у таласима допиру одломци разговора. Чујем како једна прича о тешкоћама паркирања у Београду: „КАТАСТРОФА“. Кад чујем једну овако бомбасту реч, наравно, очекујем и остале из тог арсенала. И оне долазе.
Кроз следећих десетак минута наређале су се четири најзвучније: ТОТАЛНО и АПСОЛУТНО, ДЕФИНИТИВНО и ФЕНОМЕНАЛНО. Жене су коментарисале летовање у Ровињу.
Ове речи често тутње и праскају за суседним столом, за твојим столом, са малих екрана… Такве речи грувају попут каквих вербалних топовских салви, заглушују и саговорника и оног који их изговара. Оне наткриљују сазнајно поље које покрива велика и густа мрежа домаћих речи, и свако би могао да их наведе на десетине. Веома лепо, сјајно, дивно, изврсно, прекрасно, изузетно, блиставо – ето, да наведемо само неколико речи из само једног сектора које прекрива, истискује и замењује реч ФЕНОМЕНАЛНО (која, иначе, изворно значи: појавно). На тај начин људи који често користе ове речи у великој мери осиромашују не само свој речник, него и губе многа сазнајна разликовања о свету око себе и у себи. Душа је упростачена, не само ум.
С друге стране, пак, те се речи често употребљавају у свакодневном животу, а у њему се ретко када дешава оно за шта би те речи са пуним правом могле да се употребе. Ништа зато, имамо речи да нам свакога дана надоместе то што у стварности недостаје.
Конрад Лоренц у књизи Осам смртних грехова цивилизованог човечанства пише, између осталог, о све већем смањивању осетљивости за пријатност. Ту осетљивост, рекло би се, прати и сиромашење речника, са брисањем целог спектра речи које нијансирају финије разлике и са артиљеријом бучних, грубих речи.
PS.
Данас, крајем маја 2022. године, на Бајлонијевој пијаци у Београду, на тезги са јагодама, угледах папир са натписом: УБИЈА. Тачно тако, великим словима и ћирилицом. Нисам могао да прођем а да не запитам госпођу продавачицу о чему је реч, није ли то, можда, нека нова сорта јагода. И добих одговор:
– Није, није, него је укусна, убија од укуса.
Дакле, стигли смо дотле. А кад се и та реч покаже као преслаба, куда ћемо даље?
PPS.
Има и даље, наравно.
„Бруталне сребрне минђуше“ – овим речима најављује се продаја накита на једном сајту. Исти продавац је реч „брутално“ ставио и испред још неких артикала из своје понуде. И није једини који тако поступа на том сајту. На неким таласима средином деведесетих могло чути доста сличних спојева: „крвава фризура“, „страшно добро“ и слично. А, ето, сад и продавци тако оглашавају своје производе.
Извор: Снимак екрана
Пре неколико година једна госпођа „психолошкиња“, гостујући на некој телевизији, о једном детету изрази се овако: „То је ужасно драго дете“.
Сваки пут у овим PPS примерима имамо спој једне речи из крајње негативног регистра са речима из позитивног или неутралног.
Шта се тиме добија, које последице употреба тих и сличних спојева производи?
Најмање што се може рећи јесте то да се тим путем тежиште значења речи које се користе премешта из денотативног у конотативни простор. С друге, пак, стране, у оваквим комбинацијама доводе се у блиску везу реч изразито негативног са речју изразито позитивног значења, нарочито у конотативној димензији. Ако је тачно да се екстреми налазе веома близу један другоме, њихово свакодневно довођење у блиску везу указује на бесловесност која већ клизи на опасној стрмини. С друге стране, пак, тако јаке речи не говоре уопште о чврстини ставова, него, пре, о њиховој лабилности и размрвљености. Уз повећан степен политичке и друштвене нестабилности, разборитост и одмереност неће имати никакву шансу и попустиће пред искључивошћу и заслепљеношћу.
Categories: Гостинска соба
Као печат осиромашеног духа просечног Србина осим горе наведених речи, свакако се може придодати још „Хаос“. Поготово међу младима у Београду. На жалост врло популарна и као таква не јењава деценијама.
Негде сам чуо да само њено изговарање означава уједно и призив сила таме. Да ли је то тачно или не, нисам се упуштао, али је свакако погубна у употреби.
Да, добро опажено.
Можда поменути да је то дошло из енглеског сленга где је „ужасно добро“ и „убија“ релативно чест наратив.
Како год, лепо је читати Мирића..на трагу језичке анализе Бошка Поповића.
И лепо је знати да негде још живе психолози. Мислила сам да су сви на Твитеру и да су активисти 😉
Присутна реч са негативним значењем је и “УЖАС(но)…“!
“Ужасно лепо… ужасно добро…
Реч има силу значења и представља свјеврсно скривено
мисаоно оружије које делује разарајуће на онога/оне
који то упражњавају – често користе такве речи.
Рецимо, имамо свакодневне речи попут – јАД, глАД, пАД,
стрАДање рАД, запАД… које у свом сатаву имају реч АД, и све,
бези зузетка, имају непријатно значење и одговарајуће
последице. Зато Старац Тадеј и каже: “Какве су ти мисли такав
ти је (и) живот!“
Бавимо се лепим и тихим мсилима па ће нам и речи бити такве
А речи се рађају из мисли (као “оца“),а па се та максима
односи и на изговорене или написане речи!
Христос то потврђује када каже, да ће се човек за своје речи
оправдати и за своје речи осудити.
Текстови молитве “Богородице Дјево“, “Оче наш“ и “Вјерују“
немају ни једну једину реч негативног значења.
Речи негативног/непријатног значења буде код човека
и таква осећања, а то никако није на корист душе и тела!
О томе како не треба злоупотребљавати речи очигледан
пример је својевремени интервију Епископа Давида Перовића
Епархије Крушевачке из 2012. године.
“НОВИНАР.ДЕ – ДАВИД КРУШЕВАЧКИ
Рубрика: Политика, Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво
Аутор: Крушевачка Епархија 2.575 пута прочитано Датум: 11.02.2012
Одштампај
„Открића тајних мисли“ Давида Перовића
Ових дана се као на филмској траци смењују догађања у крушевачкој
епархији. Новотарисање и неуверљиви покушај оправдања истог уз
цензуру објављеног разговора (Беседе) са верницима у манастиру
Љубостиња након Свете Литургије.
С.Марјановић,11.02.2012
+++
Опет је један владика СПЦ наредио да се зове полиција јер се забога
уплашио. Чега и кога се уплашио, ваљда је само владици Давиду
(Перовићу) јасно. Иако је прошло десетак дана од овог немилог
догађаја пастирска љубав архијереја према пастви у овој епархији је
достигла врхунац објављивањем интервјуа Давида Перовића
епархијском листу “Богољуб”. Многи су очекивали смиривање
ситуације, али Перовић у стилу само-пензионисаног бившег владике
Атанасија Јевтића извређао и наружио вернике. Тиме ваљда није
нашао унутрашњи мир па је своје новотарско архијерејско смиреније
искалио на владици ЕРП-а у егзилу Артемију.
Да ли је овакав вокабулар једног архијереја СПЦ исправан и да ли
је у духу Православног, Хришћанског учења остављамо читаоцима
да просуде.
Архијерејска “открића тајних мисли” Давида Перовића из чланка:
Интервју Епископа Крушевачког Господина Давида дат листу „Богољуб“
1. агресивност и задртост
2. њихов примитивизам
3. и добровољно и намерно незнање,
4. секташки менталитет
5. и ревновање не по разуму.
6. Незнавеност тих хришћана по питању црквености и литургичког
предања и његовога богатства,
7. Незнавеност отачке вере и искуства,
8. Незнавеност духовности,
9. Незнавеност смирености и благообразног опхођења у Цркви
према браћи хришћанима,свештеницима и епископима, .
10. прелашћених,
11. и заведених гласноговорника
12. и букача,
13. па и бунтовника,
14. хистерика
15. и безобразника, –
16. и батинаша
17. и, не дај Боже демонијака
18. добровољне, и намерне незналице,
19. и (само)обмануте, и неразумне ревнитеље
20. њиховом сопственом виком,
21. дреком
22. и паником,
23. да их њиховом ускогрудошћу
24. и кукавичлуком,
25. да их њиховом суженом
26. и религијском психопатологијом
27. Језици су вам наоштрене стреле,
28. сами пак злуради сте
29. и пакосни
30. и намћорасти
31. душегубци,
32. а пре тога прелашћени
33. и једнострани умови,
34. најнесрећнији од свих људи,
35. које незнавени и неразумни и пакосни зилот
36. букачи и задрти уцењивачи
37. незнавени, и опет сви обманути од стране још незнавенијих
38. посељаченост,
39. примитивизам
40. и вулгаризовање
41. незнавени и примитивни
42. и острашћени
43. и прелашћени
44. и сујетни ревнитељи,
45. гочобије
46. незнавени,
47. психопатологијом обузети бојовници,
48. нетрпељивошћу
49. и мржњом заслепљени букачи,
50. истраумирани плашљивци
51. дангубе
52. вешци-вешцови
53. магијском свешћу и неутврђеном мишљу
54. несмирени и раздражљиви
55. психопатолошка мука
56. домаћим незналицама богословља
57. и полутанима
58. и завидљивцима
59. и рекла-казала смутљивцима
60. и мешетарима,
61. па и хулиганима,
62. копи-пеист богословима
63. и пиратима
64. Дигитални скојевци
65. демонским и пакленим роварењем
66. адских духова
67. квази-ревнитељима за Православље,
68. дакле зурлашима
69. и тупанџијама православља
Ако пођемо од чињенице да је овај интервју “најискреније могуће
обраћање читаоцима” и “јавне исповести пред њима, или опет,
открића тајних мисли сопственога нам срца” не остаје нам ништа
друго него да аутору оваквих тајних мисли поручимо:
Вратите панагију и митру друже Давиде Перовићу, није то за вас.
Анаксиос!
С.Марјановић“
Много душекористан текст, хвала много.
Некад давно Бранир „Џони“ Штулић написа пјесму: „Ужас је моја фурка“. Он ту пјева о дну. У сваком смислу.
А данас је то постало идеал многима. Свака друга ријеч им: „ брутално“. Живе живот наизврат.
Наизврат
Свијет се креће
Око среће
Извраћене
Вреће
Дресирана нога
Лута стога
По бесмислу
Тражећ Бога
Још призива рат
Суноврат
Намећући
Живот наизврат
Момчило
Аутор је у праву, али… Шта ако де факто живимо у артиљеријским временима? И то временима тешке артиљерије.
Нпр. кад смо расли тамо, шта ја знам, 80 и неке, 90 и неке, чак и теоретски најдеструктивнија ствар био је хероин, и хвала Богу, никог нисам знао ко је користио…
Сад је фентанил, 100 пута јачи од хероина, а што је најцрње, није ни најјача дрога!
Али чак и да јесте, говоримо о стоструком повећању калибра те неке животне артиљерије.
И шта човек да ради, него да прилагоди језик ненормалним временима? Па ма колико због тога био упростачен и осиромашен.
Споменуо сам један пример тј. дрогу, али може се наћи исто устостручење или ухиљадостручење проблема буквално у било чему. Ето, бата постане сека, па опет може да постане бата, па опет сека, док се не истопе боје… Ко је ту луд? И који нормалан и пристојан језик то да издржи?
Била је велика светитељка у Русији после револуције, Света Марија Дивјејевска, блажена тј. јуродива. И, ако сам добро разумео, ужасне је речи говорила (мислим да се радило о псовкама, ако ме памћење не вара). Кад су је питали зашто та и та јуродива пре ње није тако радила, Света Марија је рекла, отприлике, лако је било њој под (царем) Николајем да буде фина.
Дакле, аутор је са једне стране 100% у праву, али са друге стране ово време је и КАТАКЛИЗМА и КАТАСТРОФА, па је и језик такав.
Арсенал од арапске دَار الصِّنَاعَة дар ас_сина што значи дом творбе, творница.
Коментарисати – из речи кон, што значи кон, крај, и мена, мнење, ми(- н)сао. Творба је латинска, те се и реч сматра латинском без обзира на заједничке корене предлога и корена.
Eкран – превод на србски је заслон, тј. непосредно – скрама. Порекло је из француског ескран, западњаци не знају порекло. Порекло је, претходно речено, реч скрама, а она је изведена из речи крв, кров.
Вербално – латински вербум – реч, Санскрит врата – наредба. Могући парњак у србском је обраћање, обратити се.
Сектор – из речи сек. Значи одсечак. Као што и секс значи буквално- сек, тј. деЛбу на два пола, мушко и женско.
Спектар – односи се на област вида, на боје. Корен речи је беч, бечити.
Нијанса – реч је изведена, веровали или не, из речи небеса, значи, корен је реч вис.
Што се мене тиче, ово је безвезна показна вежба једног дела иностраног појмовника творца чланка. Наравоученије јест’ – одлично је што се укоравају они којима језик није област занимања јер користе туђице без предумишљаја. Страшно је што полазна тачка мора бити сопствени пример, а овај чланак је у потпуности пратио правило које су нам донели следбеници Бартоломеја Копитара – туђице се нарочито умећу у говор стручних лица. Тиме се постиже да уколико неко не користи непотребне позајмљенице у изражавању, такав треба да постане дојмљив нестручним, необразованим, неписменим. Срам да вас буде од сопствене позадине. Треба нам више онога: „За мном“.