Прота Радомир није био само богослужитељ, већ и теолог пера и речи, уредник и сарадник богословских и световних издања, аутор дела која сведоче о његовом дубоком познавању историје СПЦ, богословља и литургијске праксе
Протојереј-ставрофор др Радомир Милошевић
„Блажен је пут којим данас идеш, душе, јер ти је припремљено место покоја.“
Са дубоком вером у Васкрслог Господа и надом у живот вечни, Српска православна Црква и верни народ испраћају у вечност протојереја-ставрофора др Радомира Милошевића, пастира доброг, ревносног богослова и неуморног трудбеника на њиви Господњој, који је свој земаљски пут окончао у миру, преселивши се ка Ономе „који јесте, који беше и који долази“ (Откр. 1,8).
Рођен 1938. године у Малој Крсни код Смедерева, протојереј-ставрофор Радомир Милошевић своје богословско образовање започео је у Богословији Светог Саве у Београду, а потом наставио студије на Богословском и Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторирао је на Богословском факултету са темом Црквено задужбинарство код Срба, док је на Филозофском факултету положио професорски испит из историје, што га је учинило ретким спојем теолога и историчара, ученог пастира који је умео да сједини богословску дубину са историјским сведочењем о животу Цркве.
Његова пастирска служба, коју је вршио у Кучеву, Друговцу и Смедереву, била је обележена несебичном преданошћу у временима великих искушења за Цркву. Као истински духовни пастир и сведок вере у доба притисака и искушења, остао је непоколебљив у својој служби, чувајући православно наслеђе, јачајући црквени живот и неуморно радећи на изградњи и обнови светих храмова. Он није био само чувар традиције, већ и њен активни настављач, који је дубоко веровао да се богословље не огледа само у учењу, већ и у живом служењу ближњем, у христоликој љубави која превазилази границе времена и простора.
Протојереј-ставрофор Радомир Милошевић био је не само богослужитељ, већ и теолог пера и речи, уредник и сарадник бројних богословских и световних издања, аутор дела која сведоче о његовом дубоком познавању историје Српске православне цркве, богословља и литургијске праксе. Његов научни и публицистички рад простирао се од есхатолошких питања до српске црквене историје, а свој печат оставио је и у енциклопедијским едицијама, доприносећи српској историографији. Посебну пажњу посветио је питању црквеног задужбинарства, не посматрајући га само као материјално наслеђе, већ као духовни аманет вере, молитве и љубави, којима се богати и земаљска и небеска Црква.
Као истински задужбинар, није само подизао храмове од камена, већ је у темеље Цркве уграђивао себе, своју жртву, знање и молитву. Његов неуморни рад на обнови и изградњи светих храмова донeо му је звање задужбинара Богословског факултета у Београду, храма Светог Саве у Београду и храма Светог апостола Луке у Смедереву. Својим животом и радом наставио је свету традицију српског задужбинарства, служећи Господу и роду на начин достојан великих српских духовника. Он је дубоко разумео да сваки храм није само место богослужења, већ жива икона будућег века, предукус небеске Литургије која се савршава у вечности.
За свој живот у вери и раду у славу Божију, одликован је Светосавском повељом Општине Смедерево 1996. године. Његова служба, ученост и љубав према Цркви остају као сведочанство вере која се не гаси, већ наставља да сија у животу Цркве којој је служио.
Тумачење Псалтира прот. др Радомира Милошевића
Ишчекивајући Други Долазак Христов, улази из пролазности овога света у непролазну светлост лица Божијег. Као што је у овом животу тражио Царство Божије и правду Његову, тако сада, по неизмерном милосрђу Господа нашег Исуса Христа, улази у радост Господа свога, где се непрестано поје победоносна песма: „Где је, смрти, жалац твој? Где је, пакле, победа твоја?“ (1. Кор. 15,55).
Молимо се Господу да га приброји збору праведника, у друштву светих апостола, мученика и исповедника, пред престолом Божијим.
Нека му Господ подари покој у наручју Аврамовом, где нема бола, ни туге, ни уздисања, већ живот бесконачни у радости Царства Божијег.
Вечан му спомен у Цркви Христовој и Царство Небеско!
о. Дарко Стојановић
Categories: Гостинска соба
Покој му души и од Господа Царство небеско. Био је један од угледних прота старог кова, посвећен богословљу и прави господин. Одлази у овој 2025. години – 1700-тој од Првог васељенског сабора и 850-ој од рођења Светога Саве, чије је заступништво пред Лицем Господњим завредео проповедајући и сведочећи Веру Христову православну.