Занимају ме мисли и осећања Александра Вучића док чека пред канцеларијом Клауса Шваба да му изда нове налоге. Или мисли и осећања ненародних посланика у ненародној скупштини након изгласавања тих налога

Светислав Пушоњић (Извор: Лична архива)
Не памтим где је Буковски написао (наводим по сећању):
Мене као писца не занимају описи природе, узвишене теме, портрети личности… мене занимају, на пример, мисли и осећања манијака док жваће хамбургер.
И мене занимају мисли и осећања Александра Вучића док чека пред канцеларијом Клауса Шваба да му изда нове налоге.
Или мисли и осећања ненародних посланика у ненародној скупштини након изгласавања тих налога, после чега они постају „правно обавезујући“.
Или мисли и осећања министра било ког ресора, након што те налоге спроведе у животну праксу.
Или мисли и осећања војних главешина, након заседања у Генералштабу, за која кажу да се одвијају на енглеском и у присуству НАТО званичника.
Или мисли и осећања Оље Бећковић, након још једног одрађеног „Утиска недеље“, у коме се никада не каже једна реч о свему претходном, али се из све снаге хули на православну цркву и њене светиње.
Или мисли и осећања Вукашина Милићевића, након што се том хуљењу придружио као гост у „Утиску недеље“, иако му као тобожњем „православном богослову“ није непозната реченица из Првог псалма: „Блажен је човек који не иде на веће безбожника…“
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар