И међу национално оријентисаним Србима постоји приличан број атеиста, агностика, родновераца, њу ејџовских алтернативаца, национал-комуниста, којима поклоњење светињама смета као и Другој Србији
Појас Пресвете Богородице (Фото: Друштвене мреже)
Двонедељно присуство Појаса Пресвете Богородице у Београду разоткрило је много штошта.
На првом месту, да Друга Србија под појмом „толеранције“, којим се толико размеће и кити, подразумева да сви ми будемо толерантни према њима, колико год нас вређало и понижавало оно за шта се залажу (LGBTIQ+, родна равноправност, признавање Косова, ухљебљење миграната, мноштво западних агенди), али нипошто и да они буду толерантни према нама, тј. ономе што нам је као већинском народу ове земље важно и свето (православна вера, историјско наслеђе, културна баштина, државни суверенитет, територијални интегритет).
Поред тога, али не мање битно, открило се да и међу национално оријентисаним Србима постоји приличан број атеиста, агностика, родновераца, њу ејџовских алтернативаца, национал-комуниста, којима поклоњење православним светињама смета ништа мање него Другој Србији, те су се о редовима пред Храмом изражавали са готово истом злобом и презиром, не разумевајући дубљу мотивацију невероватног збивања, односно тајанствену пројаву Божије силе у њему.
Чудне подударности међу наизглед сукобљеним и непомирљивим странама које су постале очигледније под благообразним сјајем велике светиње, преко које нас је свих ових дана озаривао и тешио пречисти лик Деве Марије, којој је деспот Стефан Лазаревић посветио Београд, када га је на почетку 15. века прогласио за нови престони град.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Categories: Гостинска соба
Сви са свима имамо нешто заједничко. И нема две зараћене групе, које у некој тачки немају исте погледе на нешто.
Да то увидимо омогућује нам данашње време у коме свако има могућност да јавно напише своје мишљење.
Како можемо од овог калеидоскопа нешто научити? Па тако, да размишљајући о прошлости схватимо да су и та и та страна, тада имале неки исти идеал. А да је повезивање идеала ствар приоритета идеала.
На нашем примеру Богородичиног Појаса данас, приоритет је некима да исмеју веровање једног дела грађана Србије. То се само нотира и идемо даље. Нема ту много чега за чудити се.
За неке вернике може деловати потресно како други схватају извесне обреде, који овима изгледају сами по себи разумљиви и свети.
Преиспитајмо свој начин веровања и манифестације Светости које нам нешто значе. Наставити Путем који сматрамо исправним.
Заиста, живимо у временима у којима се одлучује судбина и Вере, и Религије и Света. Свакако, то време је увек у свакој секунди сваког раздобља у историји света, али данас као да смо на прекретници.
Стражимо.
Мени је однос задовољства наспрсм нелагоде 51% / 49%.
Колико ме је изненадила срећа да поред толико милијарди и пропаганде уложених у расрбљење и обезбожење задњих 26 година, није дало жељени ефекат мрском западу. Као ни претходни кумунистички покољи и репресалије, да ми просто дође да одем на гроб ћопавог усташе и да се грохотом исмејем на ону његову реченицу упућену ништа мањем усташоиду Мештровићу, да је толико уништио Србе дс за 100 године неће ни знати ко су… Ето усташка гнусобо гледај ко смо.
Са друге стране нелагоду ми ствара што простор и ваздух морам да делим са људским *******, који је гадости јавно просипао против светиње јер ни у кога се овај народ тако не поузда као у Бигомајку. Богомајка је мила као јагње и њу чак и зливерни муслимани поштују. Штета што међу нама нема лудака и јунака да поступи као муслимани када им се вређа њихов пророк.
Аутора поштујем, али Србин безбожник, хвала не треба, то је апсолутни бесмисао. Цела наша историја, борба и страдаље воде се баш због опстајања у вери Бога живога. У том смислу, када се дух вере одузме остаје месо, а месо је исто као иму хрвата, арнаута или бушњака.
Интересантна је појава тзв секуларног свештенства. Мислим да је термин смислио Ноам Чомски, који иако себе није рачунао и сам донекле ту припада јер је атеиста и велики ауторитет, али не припада сасвим пошто је озбиљан човек и мислилац са интегритетом и није јефтин као многи други. Појава у историји ове струје пада отприлике у исто време и место као и појава мајонеза, а то је наравно Француска револуција. Тада се у множини идеала и општој ларми изгубило, заправо је прикривено, оно главно да је њима највише сметала Црква. Није религија у општем смислу та која смета, већ једна одређена религија. И то много говори. Заправо то скоро све говори.
Оно што се понавља као шаблон је очигледна пакосна злонамерност. Између Томпсоновог концерта и стајања у реду за молитву и благослов где има и болесних и бездетних нема баш никакве сличности и то овај режисер зна, али има потребу да каже оно за шта се нада да ће некога повредити или нешто упрљати. Што је уствари потпуна заблуда. Ако пљујеш на небо може само да ти падне назад на лице.
Та потреба је интересантна, због своје наивности, немоћне злобе и упорности. Она говори да је ту још неко присутан. Ови људи су одбивши Божији дух од себе привукли други дух и тако их треба гледати као пријемнике и одашиљаче. Наравно постоје интересне групе које ово финансирају и подржавају и то се планира за будући општи менталитет човечанства, јер дух Антихриста није дух огољеног очигледног зла, већ имитација врлине, мудрости, просвећености. Имитација.
Ово је скоро увек исти тип људи, који имају неку инфериорну црту карактера, неку очигледну слабост, неку напрслину на нивоу личности и приличну дозу охолости и ароганције. Дакле није то когнитивни проблем, као нешто не разумеју па кад би схватили било би другачије. Не, разумеју довољно. Селекција се врши на основу ове инфериорности и ароганције, оне стварају одређене предуслове и потребе које онда дух којег су примили задовољава. То је отприлике тако, али је и у Божијем плану да буде тако. Неко и ту улогу мора да одигра.
Кокановић, Марија (ех. Чанак) и Динко су удбина екипа која је деценијама на државним платама, и која се активира по потреби за поделом, и то од истих оних који су и садашњу „власт“ поставили.
Ко не примећује да већ један век Тахирове газде владају светом на принципу дуализма, где контролишу обе стране (систем модела демократе- републиканци), тај онда верује у једнороге и телетабисе.
Тзв. атеисти тј. анти-Христ активисти су последње оружје одбране система који на тај начин медијски прикрива опште народни бунт против издаје Космета, претварања Србије у руднике и отпад отровних материја, насељавање миграната и БРИСАЊЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА у року од 10 до 20 година.
Желео бих да скренем пажњу на онај битнији моменат. Зар није Србија, кроз посету десетине становништва, не само државе него чак целог народа, дала десетак Богу?
Који хришћански народ у данашње време може тако нечим да се похвали?
Коначно нешто искључиво добро и искључиво славно. Противне гласове треба једноставно игнорисати, „не живи Бог од људског савета“.
Дај Боже да вера у Србима, од простог народа до свештенства, настави да јача и да напредује, јер би тада било по оном „ако је Бог са нама, ко ће против нас?“ Све противне силе, сви противни гласови су, реално, ништа.
Зинуле су такве страшне пропасти са свих страна, од вештачке интелигенције до безбројних последица људске лудости и злобе – ето јединог и савршено поузданог решења! Као у Небеској литургији Свети Сава: „Волио бих и у паклу бити, само Срби да се Богу врате!“ А Коме ћемо другом?