Из књиге проф. др Јована П. Антовића „Вређање здравог разума“ доносимо Пролог и аутентичан мејл од кога је све кренуло 

Насловна страна књиге Јована П. Антовића

Препород Српства не може да почне ако не будемо јасно рекли истину. Без истине нема препорода. Без препорода нема стварања елите. У борби за истину очекивати да нам Бог кроз Цркву да елиту, у правом смислу те речи. Јер шта је значила реч „елита“? Грчка реч „клир“ (свештенство) у ствари значи – елита. Свештенство се тако назива зато што је, у оно време, свештенство било права елита.
Жарко Видовић

Жарко Видовић: Свештенство се назива клир јер је било права елита. Данас то није

ВРЕЂАЊЕ ЗДРАВОГ РАЗУМА
КОВИД-19 – (ЧЕ)Т(И)РИ ГОДИНЕ НЕПАЖЊЕ ПРЕМА ЧИЊЕНИЦАМА
НИСМО СВИ (БИЛИ) ИСТИ
ДОК СУ ВРЕЂАЛИ ЗДРАВУ ПАМЕТ 2020-2023.
Јован П. Антовић

Пролог

Човек је склон да догађаје мери по свом присуству у њима, али и да брзо заборавља оно што га је задесило. На сву срећу постоје мејлови, слике са датумом у мобилном телефону, а и интернет памти све (добро, не баш и не увек на нашу ползу, али може и користан да буде ако човек зна да га користи). Тако сам и ја, кренувши у писање ове књиге, консултовао датуме да бих рекапитулирао догађаје.

Година 2020. је као лепа округла година очекивана и у мојој породици. Ја сам имао професионалне планове да ми докторанти коначно докторирају и на тај начин формално испуним све услове за редовну професуру. Упркос Божићном посту имали смо леп кратак одмор за новогодишње празнике и онда у радости и весељу сачекали Рождество Христово. Шведски улазак у зиму је ишао својим током (са годинама смо научили да је новембар мрачан, децембар и овако и онако, јануар углавном влажан, а – барем у Стокхолму – права зима почиње крајем јануара почетком фебруара и продужава се дубоко у април (најкаснији снег који сам ја доживео је био 8. маја, а старији причају и о јуну).

Моја докторанткиња из Кине је отишла кући на продужен одмор за Кинеску Нову годину, и да прикупи финалне резултате кинеског дела своје студије о кардиоваскуларним поремећајима код старијих болесника са хемофилијом да би видела да ли има разлике у зависности од квалитета третмана (Шведска у односу на Кину). Чекао сам да се врати и да писање доктората приведе крају.

Владимир Димитријевић: Над новом књигом проф. др Јована Антовића – хришћани, коронократија и вакцинисање

И онда, као гром из ведра неба, она средином јануара јавља да су летови за и из Кине отказани, да је прослава Кинеске Нове године практично суспендована због појаве новог вируса. Карта јој је промењена за средину фебруара (када се она заиста и вратила у Стокхолм). Живот у Стокхолму и целој Шведској се одвија потпуно нормално а ја сам мислио да је опет „лажна узбуна“ на Далеком Истоку због неког вируса који је „са слепог миша скочио на човека“.

Недеља девета (те године од 24.2. до 1.3) је у Стокхолму тзв. недеља спортског распуста у школама када већина правих Швеђана иде на скијање, а ми, „натурализовани“, негде на топло. Расположење је било на врхунском нивоу, о чему говори одговор моје супруге на коментар да нам САС (шведска регуларна – не нискобуџетна авиокомпанија) шаље упозорење да ограничимо ствари које носимо са собом у авион: „Понеси и јастук, вомбата, термос за кафу, монопол да играмо, велики шешир и касетофон да слушамо гласну музику! !! ! Они ће нама да кажу! “ Боравећи у једној медитеранској земљи (да је овде не рекламирам) уживали смо, али смо (мада не разумемо језик) на ТВ-у гледали да водитељи звуче и изгледају све узбуђеније, а да људи на сликама и снимцима иза њих носе маске? ! На аеродрому пред полетање смо били међу реткима без маски. Ја се и даље смејем глупостима…

У Стокхолму ситуација је још увек нормална, али полако се промаља прича о великом броју туриста који су се са скијања вратили из Италије са озбиљном респираторном инфекцијом. Почетком марта креће студентски курс који ми држимо, а 10. 3. на почетку курса поред мене стоји професор вирусолог (постаће и медијска звезда у месецима који долазе) који каже да не верује да ћемо курс да завршимо регуларно и уживо. Гледам га збуњено јер мени још увек ништа не делује драматично (или само још ништа не разумем)… Само дан касније оглашава се СЗО и проглашава „ПАНДЕМИЈУ“ Ковид-19. У уторак 17.3. држим предавање студентима у болници на југу Стокхолма. Амфитеатар је пун, студенти заинтересовани и све изгледа нормално. Испоставиће се да је то последњи контакт са студентима уживо, и да ће тако бити задуго. Враћам се градским аутобусом у своју болницу и, пошто је време Часног поста, утољавам глад кикирикијем. У једном моменту се загрцнем и почињем да кашљем и не могу да се зауставим. Људи ме гледају најпре чудно, потом уплашено и на крају чак помало бесно (потпуно неуобичајено за Швеђане). Схватам да је, што рече Балашевић, лудница канда откључана, излазим и чекам следећи аутобус.

Владимир Димитријевић: Пут српских учитеља – над једним поступком проф. др Јована Антовића

Ствари се убрзавају (у болницама се забрањују посете и то је мера која ће се најдуже задржати у Шведској). И ми у лабораторији се укључујемо и примећујемо повећан обим посла. У мени се буди хематолог и чини ми се да разумем образац активирања коагулације. На докторском састанку 30.3. држим кратак преглед колегама о томе. Д-димер убрзо постаје најтраженија коагулациона анализа свих времена.

Истог дана одлазим на ручак са супругином колегиницом која је пореклом из Италије. Она прича о првим резултатима и првим налазима са обдукција из Италије и говори о тзв. дисеминованој интраваскуларној коагулацији (ДИК) синдрому који представља (често смртоносан) поремећај згрушавања крви. Она помиње да они користе један специфичан лек и мени се пали лампица да ја то име лека однекуд препознајем. Вративши се у своју канцеларију налазим информацију о томе леку и његовим ефектима у књизи о ДИК-у коју сам са својим професором као млади лекар писао у Нишу четврт века раније.

Дакле то је то, морамо да се укључимо. Онај „дубински“ хематолог у мени уживљава се у улогу. Колеге са клинике које су схватиле исте ствари ме зову на састанак. Као резултат тога Каролинска болница међу првима у свету појачава терапију против згрушавања крви код оболелих од ковида. Протокол (рад о томе смо објавили касније и он се наводи у овој књизи) је на интернет страници болнице објављен 2.4. 2020. године.

Након тога све је историја чији се пре свега медицински фрагменти, сасвим лични али подељени са јавношћу налазе на страницама ове књиге…

У каквој болници радим?

Каролинска болница је свакако једна од најбољих и најпознатијих болница на свету. Ове године је у рангирању Newsweek-a проглашена за пету најбољу болницу у свету. Зато је сасвим разумљиво што су не само колеге, већ и пријатељи и познаници, када се појавило нешто непознато, драматично и јако опасно по званичном наративу, изабрали да контактирају „свог човека у њиховим редовима“ и да га питају да ли се тамо зна нешто више него у Србији. Нажалост, испоставило се да нису баш увек прихватали чак и добро документоване савете. Ипак, многи и јесу: као што сам много пута и на страницама ове књиге поновио – ако су моја излагања довела до тога да се „САМО ЈЕДАН ЧОВЕК МАЊЕ ПЛАШИО И ОСТАО ЗДРАВ И НОРМАЛАН“ ја нисам то радио узалуд…

Ево шта сам писао другарици (мејл је аутентичан)
Мејл колегиници и другарици 2/4 2020.

Драга моја другарице и другови остали:)

Да одмах дам своје мишљење (потврђено данас у разговору са мојим префектом и мојим шефом који ово назива корона хистерија – додуше под мојим утицајем, пошто и он као нормални људи и доктори мисли слично, а слично говори и све више и више експерата)….

Ово је глупост невиђених размера по ономе што се дешава и шта нам (вама пре свега) раде. При томе не желим да минимизирам да нека болест постоји (вероватно нешто мало више заразна, нешто мало више опасна и вероватно не више смртоносна у односу на уобичајен грип). Основна фрка је од потенцијалног слома већ значајно редукованог здравственог система на западу али што сте га редуковали рођаци. А друго научите да правите тријажу ко ће да користи систем. Ја 90-их нисам давао цитостатике онима старијима од 65. Да ви сте моралнији од мене јер нећете да скинете неког од 85 да би на интензивној направили место за другог. Е па рођаци то се зове способност моралног доношења одлука зашто АИ никада неће моћи да преузме медицину у потпуности. Преузми одговорност и прихвати последице. Али без обзира шта ја мислим о томе и што сам ја донео одлуку да нити вакцину нити чип нећу примити ни по цену глади ни смрти а камоли отпуштања са посла (то сам данас рекао и мом префекту) овде нећу писати о теоријама завере, утицају кризе на светску економију или будућност. Мени пошто сам навикао да једном месечно у просеку путујем само то смета. Овако како Швеђани живе могао бих да терам годинама.

Покушаћу у мејлу (можда си ми дала добар шлагворт па ако будем задовољан мејлом послаћу га разнима јер се већ дуго носим мишљу да напишем медицинско мишљење поткрепљено са референцама на више адреса). Хвала ти на овом „озбиљном доктору“, схватио сам да јесам иако сам лабораторијски пацов, сада из две ствари (опрости ми Господе на нескромности).

Јован Антовић: Ковид-19 или Три године „непажње према чињеницама“

Каже Италијанка, женина колегиница када сам ја почео да помињем ДИК да неки Јапанци негде дају неки нафамостат месилат. Мени се упали лампица да сам ја то име негде чуо. Пронађем нашу књигу из 1996 (моју и проф. Бакића (Бог да му душу прости)) и. и на 55 страни стоје да Јапанци користе габаксат месилат и нафамостат месилат инхибиторе протеазе у терапији ДИК-а. Нико у Европи ни у Америци их никад није користио нису регистровани.

Свом шефу сам у четвртак прошле недеље (2 дана пре него што су изашле препоруке ISTH-а (међународно удружење за тромбозу и хемостазу)) али да не грешим душу већ сам знао да је повишен Д-димер лош прогностички фактор), предложио да пратимо лабораторијске параметре да толики Д-димер не може бити последица инфламације већ ДИК-а.

Е сада, ако сам потврдио да сам озбиљан (ја то кажем касветан иако до дана данашњег нисам успео да сазнам етимологију те речи) доктор да кренем у објашњења. Поред ћу писати шта је из литературе, шта је моја процена (здраворазумско медицинска) шта је моја процена (нескромно опрости ми Господе као експертско мишљење) а шта је оно што бих ја урадио (тј већ сам рекао жени) да се то не дај Боже мени деси.

Јован Антовић: Медицина између веровања и науке

Урађено је секвенцирање вируса (Французи из Марсеља) и протеомика. Откривено је да се у овом типу налази тзв. Furin like cleavage site који не постоји код других ковид вируса. Пошто се фурин налази у плућима он може да разоткрије, стабилизује вирус и да му тако повећава вируленцију а потенцијално и ефекте на плућима. Е сада, да ли је могуће да природа сама направи тако прецизну 12 нуклеотида усходну мутацију је друго питање, у које нећу да улазим.

По свему што се зна (проблем је да је још увек упркос експоненцијалном расту у петак је када укуцаш ковид било 1100 јуче 1500, а данас већ 1700 референци на PubMed-у; већина референци из Кине а чак и оне из “најбољих” светских часописа (шта год ја мислио о њима) излазе без рецензије) стање је мање више овако:

Старији и имуносупримирани болесници мање више умиру слично као и од обичног грипа. Слом система ослабљеног организма и смрт која раније не би била приписана грипу сада се приписује корони (ја више волим да га зовем ковид). Коначно и Италијани су признали да испод 5% тешких (незаражених а још мање опште популације) умире ОД вируса. Остали умиру СА вирусом а за мене као доктора то је озбиљна разлика. Занимљиви су налази из централних кинеских студија (Ланцет и ЈАМА). У поређењу између оних који су преживели у односу на оне који нису а имали су тежу клиничку слику они који нису преживели имају неутрофилију (повећан број неутрофила), лимфопенију, висок ЦРП повећан не много прокалцитонин (маркер сепсе) и висок Д-димер (о томе касније). Ја у понедељак питам моје шефове да ми неко то објасни да ли ми погрешно учимо студенте или овде нешто не штима. Све наведено су параметри БАКТЕРИЈСКЕ инфекције. Наше најчешће питање на тесту је које инфекције узрокују неутрофилију и висок ЦРП. Ко ми каже вирусне тај је прошао поред курса. Е сад могуће је да су сви они добили бактеријску инфекцију на ионако ослабљени имунитет од вируса али онда нису умрли ОД вируса који је ослабио организам већ СА вирусом. Пази даље сви који нису преживели имали су сепсу, 85% АРДС (акутни респираторни дистрес синдром) плућа и 50% коагулопатију. У другој мета-анализи се наводи да је до 75% пацијената имало ДИК.

Јован Антовић: Препоручивати људима ковид вакцине више није само лоша медицина, већ злочин

Моје мишљење. Један део тих пацијената је “прелечен”. Ових дана се више него икад сећам ћалета био је врхунски неурохирург али и одличан доктор (нек ти Бог да мир у царству своме матори). „Немој да “прелечимо болеснике”“. Бојим се да под притиском медија и фрке код лекара да не лечимо погрешно, тј мало, многи пацијенти који нису били за респиратор (или што су били претешки и нису ни овако имали шансу да се спасу), или много горе, који нису били толико тешки, али да се не би десило да се каже па не лечимо ковид како треба стављани на респиратор који је све само неопасна метода.

Значи код већине болесника по мени ишло је (иде) овако: 1. вирусна инфекција, потврда ковида (зна се да су тестови лажно негативни у 50% али нико не наводи (рад је повучен) али се не каже због чега) који је указао да тест може да буде ЛАЖНО ПОЗИТИВАН у 80%? !! !! !! !! а у пост хок математичкој анализи у 47% случајева. Значи боље баци пару имаш већу шансу да знаш да ли имаш или немаш. 2. Стављање у болницу већ тешких болесника, интрахоспитална инфекција, сепса (најчешћи узрок смрти старијих пацијената), ДИК за који ја на предавањима студентима кажем да не знам да ли је то синдром или оно што се дешава шведски i livsslutskede значи у самој терминалној фази живота. 3. АРДС је уобичајена компликација тромботске фазе ДИК- Оно што је интересантно да пацијенти не развијају потрошну коагулопатију и крварења већ умиру у протромботској фази (Д-димер може да буде у инфекцији повишен до 1 макс. 2 (нормално 0,5) али преко 2 може само код венске тромбозе или ДИК-а.

Други проблем прелечења старих и имунокомпромитованих давање 2-3 антивирусна лека сумњиве токсичности, страшно јаких нефро- и хепато-токсичних антибиотика па онда још и кортикостероди. Са тим би се тешко изборио и млад и здрав човек а камоли они који су већ на путу (да се опет вратим на ћалета и његово „грип у фебруару и марту однесе оно што је успело да од њега претекне у новембру децембру а свакако је требало оде“).

Корице књиге Јована П. Антовића

Потенцијалан проблем су млади и здрави (јако мали број) који имају стравичан имуни одговор на вирус тзв цитокинску олују. То је било оно што је и мене бринуло док данас нисам чуо у глупој Ћирилици инфектолога са ВМА да се такве ствари јављају и у обичном грипу. Прво почну да расте ИЛ-6 а онда одједанпут експлодирају сви цитокини у ту може мало тога да се учини. Из свега наведеног ја сам рекао жени (она је млађа иако је у ризичној групи јер среће пацијенте а и увек остану жене само је твој стари изузетак: ::))), нисам написао, да ако добијем ковид – за шта да се бори са докторима овде (мада имам утисак да се већина ствари овде и овако примењује).

Да напоменем, пошто ћете сигурно пустити на друштвене мреже, ово нису званичне препоруке (иако постоје State of the Art ствари које су објављене) али је терапијски приступ који би хтео да се на мени примени јер у оваквим стварима најбоље је персонализовати:

Тешко стање Хлорохин (потпуно ми је нејасан механизам дејства осим ако можда није вирус направљен код маларичног комарца) као антибиотик типа азитромицина, нискомолекулски хепарин најрадије 7500 на 12 сати али било која и најнижа профилактичка доза ако је Д-димер висок (изнад 2 обавезно). Респиратор никако док центар за дисање није супримиран само ручна оксигенација. Ако крене да расте ИЛ-6 онда инхибитор ИЛ-6 (сада не знам да ли то постоји у Србији овде је регистрован за реуматолошке болеснике). А све је на крају и онако у Божјим рукама.

Ово је покушај трезвеног медицинског размишљања. Да ли је помогло не знам али ће свакако помоћи то што мислим на вас.

Нека вас Господ чува.

Љуби те твој друг поздрави све.

П.С. Један савет за све који имате родитеље 80 плус. Ако им се нешто озбиљно дешава дозволите им да оду достојанствено окружени вама код куће, не убацујте их у хаос здравственог система под респиратором, без да им неко пружи и поглед а камоли руку на крају.“

Књига се може наручити путем мејла kulturnipokretblagodarje@gmail.com или на страницама Културног покрета Благодарје на Фејсбуку или Инстаграму.

Categories: Гостинска соба

Tags: Јован П. Антовић, Благодарје, Ковид-19, корона вирус