С Тепићем погинули и војници ЈНА Стојадин Мирковић и Драган Драгановић, који су одбили његово наређење да напусте складиште и наставили да се боре. У експлозији погинуло и 11 хрватских припадника ЗНГ

Споменик мајору Тепићу у Београду (Фото: РТ Балкан)

Милан Тепић био је мајор Југословенске народне армије, који је проглашен за Народног хероја Југославије. Уједно, он је и последњи носилац овог звања. Тепић се, с разлогом, сматра за једног од највећих српских хероја ратова вођених у Југославији од почетка деведесетих, који често је упоређиван са војводом Синђелићем, јунаком Првог српског устанка.

Током маја 1991, у време почетка оружаних сукоба у Хрватској, Тепић је премештен у гарнизон ЈНА у Бјеловару. Почетком септембра, он је организовао одбрану војног складишта „Барутана“ у шуми Беденик, недалеко од Бјеловара.

Било је то у време такозване Битке за касарне, када су хрватски сепаратисти, једну за другом, нападали касарне ЈНА, захтевајући предају њених припадника. Након блокаде бјеловарске касарне, 29. септембра 1991. почео је напад хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) и на складиште оружја „Барутана“.

Мајор Тепић се нашао у безнадежној ситуацији. Могао се предати хрватским снагама, што није желео. Тада је одлучио да већ минирано складиште дигне у ваздух. То је учинио у 10 часова и 40 минута. Снажна експлозија је потресла Бјеловар, а огромна печурка дима видела се и са мађарске границе.

Нешто пре Тепића, погинули су војници ЈНА Стојадин Мирковић и Драган Драгановић, који су одбили његово наређење да напусте складиште и наставили да се боре. Поред Тепића, у експлозији је погинуло и 11 хрватских припадника ЗНГ.

Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић?

Преживели војници и старешине ЈНА, њих деветоро, заробиле су хрватске снаге, и у знак одмазде стрељале су старијег водника Ранка Стевановића из Ниша.

Тепић је потицао из Поткозарја, које је у току Другог светског рата тешко страдало од усташког терора. Ни село Комленац, у коме је рођен, није избегло усташки терор: усташе су убиле 258 житеља, док су 58 житеља погинули као партизански борци.

Укратко, током Другог светског рата страдало је више од половине предратног становништва Комленца, који је пре рата имао 532 становника. У фашистичком терору страдали су и чланови породице Тепић. Наравно, Тепићу ове чињенице нису биле непознате.

Војнотехничку академију Тепић је уписао је 1975. године у Загребу. Године 1986. премештен је у гарнизон у Вараждин. Као изузетан официр, ванредно је 22. децембра 1990, на Дан ЈНА, унапређен у чин мајора, чиме је постао један од најмлађих официра Југословенске народне армије са чином мајора.

Пуковник Берислав Попов, командант 32. механизоване бригаде, као његов претпостављени, овако је оценио мајора Тепића: „Добар официр, са израженим радним навикама, који не трпи површност и препуштање ствари случају.“

Милош Милојевић: Пробавна колумнистика или Панчићев мит о мајору Тепићу

Његова упорност у раду изазивала је поштовање и старешина и војника.

У априлу 1990. у СР Хрватској одржани су избори, на којима је власт освојила Хрватска демократска заједница (ХДЗ), а за председника је изабран Фрањо Туђман, бивши генерал-мајор ЈНА. Туђман, који је био повезан са усташком емиграцијом, отворено је говорио о потреби извајања Хрватске из Југославије и отворено изражавао нетрпељивост према Србима.

Већ крајем јула, Сабор СР Хрватске донео је одлуку о измени државних симбола, према којима је грб Хрватске изнова постао „историјски“ грб са шаховницом. У Хрватској је промењен и устав, а овом изменама Србима је одузет статус конститутивног народа.

За јуначки подвиг дизања у ваздух складишта наоружања, Председништво СФРЈ га је постхумно, 19. новембра 1991, прогласило Народним херојем Југославије.

Након погибије, мајор Тепић упоређиван је са војводом Стеваном Синђелићем, јунаком из Првог српског устанка, који је погинуо 1809. у боју на Чегру, тако што је претходно дигао у ваздух бурад са барутом. Народна скупштина Републике Српске је у знак поштовања према Тепићу 25. априла 1993. установила Медаљу мајора Милана Тепића.

Драгослав Пакић: Доста злочина (ако нису над Србима)!

Одлуком Скупштине града Београда 1992. дотадашња Улица Стјепана Радића на Дедињу, у близини болнице „Др Драгиша Мишовић“, понела је име Улица народног хероја Милана Тепића, а у овој улици је нешто касније подигнута спомен-плоча са ликом Милана Тепића.

Осим Београда, улице са његовим именом данас постоје у многим градовима Србије и Републике Српске. У Бањалуци, у Улици Милана Тепића, постављена је његова спомен-плоча.

Скупштина општине Козарска Дубица донела је одлуку да се 29. септембар обележава као Дан сећања на мајора Милана Тепића.

Редитељ Недељко Лајшић снимио је 2017. документарни филм Небо над Бјеловаром, посвећен мајору Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу.

Међутим, на мајора Тепића се у данашњој Хрватској гледа као на „безумног убицу хрватских бранитеља“.

Хрватска уручила Србији протест због споменика Тепићу

Његове посмртнe остатке власти Хрватске никад нису уручиле Тепићевој породици. Према неким наводима, ти остаци су, заједно са остацима још шесторице војника, сахрањени на гробљу Мирошевац у Загребу, где су заведени као НН лица.

Опрема: Стање ствари

(РТ Балкан, 29. 9. 2023)

Categories: Вести над вестима

Tags: ЈНА, Драган Драгановић, Стојадин Мирковић, мајор Милан Тепић