У част јубилеја доносимо две песме Драгана Хамовића – „Ракићев начин“ и „На Газиместану“
Газиместан (Фото: Драган Хамовић)
Драган Хамовић
Ракићев начин
(„Најлепши час сам доживео једног дана
године, на Гази Местану. Не знајући
да сам и ја ту, један млад официр је
рецитовао ову песму.“)
Говор је говор, биран и накићен,
Али како да с руба искорачим,
Без речи, решен, заједно с Ракићем,
Лирске изјаве сматрати коначним.
Човек трепетан у речи уноси
Дуг који ничим не може пребити.
Сам бити улог у корист дужности,
Уздржати се и не победити
Ни кад званично огласе победу
На лицу места, дванаестерцима
Нестварно стварним – када те доведу
Право на поље радосним прецима:
Сав жив си, свестан и препун праслика,
Споља комита – изнутра јасика.
На Газиместану
Газим живу земљу. А у живој слици је
Газиместан, стражa туђинске полиције.
И прече ми приступ Теби, Газиместане!
И човек би начас да нетрагом нестане!
А ту где је кула и клетва се подиже,
Све да неће, путник се тргне и продише
У великом даху… Мада ситни, митљиви,
Згреје нас косовски, стални бој невидљиви.
И већ нисмо своји – ма препреке све би ми
Срушили, огњени и непоколебими,
Архетипски моји витезови прекрасни!
Само да ми, ево, све до један, не касни!
Поезије мањка. Све поднео болно си…
Празниш лице места, због виших околности.
Categories: Гостинска соба
Ма који Газиместан, народу остатка Србије више приличи да се окупи око Муратовог турбета.
Од оног дана када је политички Београд, готово физичком присилом натерао Србе са КиМ да изађу на прве шиптарске изборе на северу, када је Београд распустио општине у систему Србије да би се отворила врата шиптарским институцијама. (Тада су довођени београсаки криминалци да ломе кутије јер су Срби са КиМ саборно одбили да изађу на те шиптарске изборе.)
Од тада ово није светолазаревска Србија него Муратовска. За те потезе је политички Београд имао потпору како највеће владајуће тако и највеће опозиционе партије, а наравно и народа који је то оћутао. Истог народа који не стаје да смара те Србе да су заправо они сви за АВ-а, и да су они њима криви а не обратно
Тако да ко је спречен да оде пред Муратово турбе, може макар на Калемегдан на Дамат-али пашино турбе да се поклони и добије идеју за неки стих.
Газиместане
Стихови теку
Низ Ситницу
Пунећи србску ријеку
Перући нашу кривицу
Косовка дјевојка
Вида нам ране
Во вијек вијека
У срцу јеси, Газиместане
Нек гракћу вране
И ти вран – гавране
Кад вријеме стане
Пут наш си, Газиместане
Момчило