У детињству нисам много знао, / А немир је био много већи – / Несвесно сам на вас подсећао / И хтео се баш тога одрећи
поезија
Милан Ракић: Напуштена црква (из пећке околине)
Такав лежи Христос сред пустога храма. / И док, постепено, свуда пада тама, / И јато се ноћних тица на плен спрема, / Сам у пустој цркви, где круже вампири
Зоран Старчевић: Христивоје, цвеће моје
Престави се Христивоје, / опет за њим пустим сузу, / свашта беше, цвеће моје, / ал је нешто у свом мужу / попут јутра кад се дигнеш
Новица Тадић: Окани се телефона
И никоме се не обраћај, ако можеш. / Сем Господу. / Сем Господу над земљама и војскама
Момчило Вуковић: Лазаре
Залези, пуцај / Лазаре / Нек млађи бјеже / У збјегове / Потури леђа / Лазаре / Подупри небо / Да не падне
Александар Савићевић: Има нека васиона
Повежи се на Божији вај-фај, / срце и душу Христу дај. / Тако се чисти душа и глава, / кажи: Господе нек’ Ти је слава.
Милутин Станчић: Себеогледи
Док закључке неме сводимо / са Јединцем у праскозорја опеке / комплекси космоса се множе / Манастир нам и дом и збег / И прибежиште незнању
Мирјана Булатовић: Небески принц
После је патња била мања, / јер схватио је и Немања: / Земаљска блага, сила и моћ / могу нестати за једну ноћ. / Од свега тога Богу је дража / јака српска небеска стража
Милица Бакрач: Хранитељу Птица (на Светог Трифуна)
И цветна места… где чекам тебе! / Цвркута птичјих мисли ми пуне. / А Свети Трифун? – С врапцима зебем
Алекса Шантић: Умрли сте…
Близина ваша трулежом нас гуши / И трује ваздух ове земље наше. / Покријте лице, јер Српчићи мали / Од њега се плаше: / Плаше се пакла, јер анђели златни / Сотону виде у груди вам ледним
Момчило Вуковић: Нови Столпник
Поносан / И јак / Нови Столпник / Новак
Петар II Петровић Његош: Поздрав роду на Ново љето
Бог ти умне силе обновио, / да напредно к дичној цјели ступаш, / умним в’јенцем да окитиш матер, / којега је досад попирала / мрачна глупост нечистим ногама
Рајко Петров Ного: Мудрост скритих
У постељу се своју свали / И шапћи шапћи немилице / О ја сам мали мали мали / Можда ћеш тако и избећи / И гордост глупих и глупост ситих
Далибор Шкорић: Даће Бог
Једно ми је импоновало, / што момак од самог почетка / има толико поверења. / Стално је понављао: / Даће Бог
Радоман Кањевац (†2025): Моју стару мати је све лакше расплакати
Деца расту покрај родитеља као печурке после кише / У моју собу улази ветар који на тебе мирише / Моју стару мати је све лакше расплакати / Поред моје куће расте црква / Бела као васионски брод
Весна Братић: Обмана и опомене
Зашто си само ти, Србине / Слијеп код очију / И опет, ко у п’јанству неком прећераном своју пропаст призиваш? / Зашто опет, залудан, залуђен, луд или проклет / Призиваш ђавола
Зоран Старчевић: Дунај је наш
Ваши се множе кошмари ноћни, / у рубашки спискови рачуна, / ћилим измичу гајтани моћни, / Дунај бруји: бу на, бу на, бу на…
Весна Братић: Завет
Дођоше ти дечаци, а старци / Дођосмо ти, без игде икога / Голи синци Зека буљубаше/ Не имамо никога до Бога
Јереј Огњен Станковић: Напиши КРАЈ
Буди се, не дај се, бори, не предај се, / са пода горе на чуђење свих! / У рукама нек’ је и најкраћи стих, / он међа је између људи и злих
Зоран Старчевић: Ако мислиш ршум учинити
Кад у песми мријеш за слободу, / знаш да фраза излизана није, / већ да крилиш мајку, зрак и воду, / битак што се удише и пије
Весна Братић: Пјесниче
Макар нам и свима поваде очи / И сломе руке, твоја је рука, из зиндана / Написала све што треба да се зна о нама / И све што треба / да се зна о Теби
Момчило Вуковић: Вјечнаја ноћ
Немам времена / Вријеме нема мене / Мре привид промјена / Ноћ једе успомене
Снежана Костић: Гвозден и Пук
Мајко, / гледај оне звезде бројне, / онај сјајни лук! – / „То те, чедо моје, / с Неба гледа Други пешадијски пук
Снежана Костић: Сунцем Благословена
Ал’ Светлошћу вођена, / Светлошћу си се испунила, / и, себе потиснувши, / у свет Је излила. / Смрт победила, / Живот прославила, / Свету Тројицу потврдила
Марија Раткушиновска: Да или не?!
Да или не беху јединствене кратке речи / Док искреност у нашим разговорима јечи. / Јер искреност беше наш заједнички зрак / И не даде срцима да буду завијени у мрак
Милко Грбовић: Под Острогом
Осећај нови, помало чудан / као поток који промени слив, / тек сада ја сам истински будан / тек сада свестан – и најзад жив
Момчило Вуковић: Антигравитација
Не иштем вјетар / Не тражим воду / Искре су нектар / За медну слободу
Зоран Старчевић: Невидљива жила
Није никло с тобом / и нестати неће / Има Бога / а смрти не / Прими и живи / долги измири
Петар Пајић: Oпело за Луку Пајића
Отац живи у сину, / Син наслеђује очев живот / И старији је од њега / За своје време
Божидар Бјелица Јапан: Анђеоски хор за Пребиловце
О, ријетки путниче, сјети се двапут убијених нас! / Рекох ти: Анђели над Пребиловцима плачу, / пречистим сузама моје сузе умивају. / Једино мјесто на свијету гдје анђели не пјевају
Ђорђо Сладоје: Огњена Марија и наше тужне сестре
Над светим Илијом она бди у житу, / Отима му муње и громове крије / Коприви под скуте – да све не побије. / Громовник се, веле, изгуби у срџби, / Нарочито кад га озловоље Срби
Бранкица Зарић: Горка патња
Мој народ горко пати / Под српом косом и вилама / Он устаје и пада… / Без трена посустајања
Димитрије Војнов: На планини, на Јелици
Скупили се привредници / скупили се / па говоре / минималац да оборе
Зоран Старчевић: Сама
У две руке мирне скупе се све теме / ноћ се спусти свака на мисли без плана, / само једне жеље засејава семе: / да изброји што је у кецељи дана
Драган Хамовић: Он, уместо нас
Поводом изласка „Црне бајке“, сабраних песама Радована Караџића, коју су ове године заједнички објавили Српска књижевна задруга, Српско народно вијеће Црне Горе и Центар за српске студије из Бањалуке