Деца расту покрај родитеља као печурке после кише / У моју собу улази ветар који на тебе мирише / Моју стару мати је све лакше расплакати / Поред моје куће расте црква / Бела као васионски брод
Ман. Светог Ђорђа, Старо Нагоричино, 6. фебруар 2020. (Фото: Јасмина Ћирић)
Поред моје старе куће расте црква
Ретко тамо одем, не волим од вере да правим ритуал
Мислим да Бог не подноси формалисте
Свештеник се увек лепо изненади кад ме види
Његова жена још више, није ме, каже, очекивала
Она ме доживљава више као комшију него као клијента
Вера се понекад не може сакрити, кажем јој у шали
Она ме гледа очима старог песника
Љубав не подноси дефиниције
„Опростите, нисам разумела вашу потребу за променом
Запалите једну свећу за живе у део који се пали за мртве
Бог ће вам опростити“
Деца расту покрај родитеља као печурке после кише
У моју собу улази ветар који на тебе мирише
Моју стару мати је све лакше расплакати
Поред моје куће расте црква
Бела као васионски брод.
Радоман Кањевац, Као рука низ врат контрабаса, Београд, 1999.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Јасмине Ћирић)
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Distillation
The distillation
Of alpine air
Produces not a scent
But an essence
Triple-distilled poetry
Is a cure for lost souls
But poison
To a deaf mob
Intoxicated
By clarity
I look
Inside
Momčilo
Дестилација
Дестилација
Планинског ваздуха
Не производи мирис
Већ есенцију
Троструко дестилована поезија
Је лијек за изгубљене душе
Али отров
За глуву руљу
Опијен
Јасноћом
Гледам
Унутра
Момчило
Пјесници
Со земље
Угода неба
Ослобођени
Јарма потреба
Клизимо
Кроз живот
Као нож
Кроз масло
Имуни
На буђ
И трулеж
Око нас
Кроз воду
Ронимо
Кроз ваздух
Летимо
Тежи
Од олова
Лакши
Од паперја
Мекши
Од јастука
Оштрији
Од сабље
Момчило
„Моју стару мати је све лакше расплакати“ је тако нежан, тако дубок, тако отмен стих, да ми не избија из главе откад сам га прочитао.