Решењем да Студентска листа стварно буде студентска многима би лакнуло. Понајпре студентима јер би они коначно у правом смислу узели ствари у своје руке
Већ неко време сам о Студентској листи размишљао на сличан начин као и професор др Јован Антовић и господин Александар Лазић, а сада дефинитивно мислим да је то најбоље решење. Студентску листу за предстојеће парламентарне изборе требало би да чине само студенти међу које, наравно, спадају и они са редовних мастер и докторских студија. То би требало да буду најбољи представници са свих факултета државних универзитета, које би изабрали пленуми на начин како су то радили и до сада. Око тога ће се они лако сами договорити, а већ су показали да су дорасли принципима демократског дијалога и одлучивања. Сигурно одлично знају ко би од њих могао да их представља на најбољи могући начин. Званичну Студентску листу требало би да објаве тек када се распишу избори.
Будући посланици и носиоци законодавне власти са Студентске листе требало би да за своје менторе или саветнике (формалне и неформалне) сами изаберу храбре, искусне, остварене и некомпромитоване стручњаке из различитих области, у које имају поверења. Они би им помагали у дефинисању програма и изборној кампањи у којој би и сами активно учествовали. Из њихових редова би се бирали будући носиоци највиших државних функција у извршној и судској власти (председник Републике, премијер, министри у Влади, директори агенција, судије, тужиоци и други) који би на ефикасан начин за највише годину дана ресетовали систем и припремили услове за поштене изборе.
Као носиоце Студентске листе треба кандидовати будућег председника и потпредседнике Народне скупштине и председника посланичког клуба, који ће те функције свакако и обављати ако мисија Студентске листе буде успешна. То би требало да буду некомпромитовани, способни, храбри и елоквентни млади људи који ће моћи да изнесу терет кампање заједно са осталима са листе. Одмах морам да кажем да уопште не сумњам да ће они то бити у стању, имајући у виду какви су до сада били наступи студената у јавности.
Замислите каква ће то бити дискусија у Народној скупштини ако су са једне стране студенти – народни посланици без политичке предисторије али са огромним искуством које су стекли у последњих годину и по дана борбе за истину и правду и поштовање Устава и закона као врхунске вредности – а са друге дириговани страначки послушници који гласају на дугме. Са једне стране ће бити младост која је спремна да се бори за своју будућност и спасавање Србије из канџи корумпираног криминалног режима, а са друге стране они којима су личност великог вође, насиље, лажи, манипулације и купљене дипломе врхунске вредности.
Професор Антовић и господин Лазић нису се у свом предлогу посебно освртали на улогу опозиционих партија. Њиховим представницима није место на Студентској листи, али овај крупан подухват промене система не може се успешно реализовати без активног учешћа пре свега оних партија које су сада заступљене у Народној скупштини. Дакле, мислим да Студентска листа треба да буде доследна у отклону од политичких партија јер се показало да би свако приближавање само уносило раздор.
Из текста Ј. Антовића и А. Лазића
Наравно, најбоље би било да се сви политички актери окупе у једној колони уз потпуну подршку Студентској листи као што то чини Демократска странка, Покрет Крени – промени и Српски покрет Двери, поједини посланици и бројне јавне личности, али пошто то очигледно није могуће, остале парламентарне странке требале би да настоје да се окупе у једну или две колоне (прозападна и национална) са заједничким циљем – промена система. Нека најпре у међусобној комуникацији на делу покажу спремност за дијалог и сарадњу. Ако у томе не успеју и не заслужују нову шансу.
Комуникација Студентске листе и опозиционих странака после расписивања избора се подразумева и требало би да буде заснована на принципима ненападања, сарадње у реализацији изборног процеса и настојању да се обухвати што шири круг опозиционих гласача у циљу промене власти СНС коалиције.
Страх опозиционих парламентарних странака у првом реду, али и оних ванпарламентарних, да би подршком Студентској листи и неизласком на предстојеће изборе са својом листом нестале са политичке сцене, потпуно је оправдан и разумљив. Због тога би и требало да се фокусирају на међусобну сарадњу и окупљање како би преживеле на политичкој сцени и створиле основу за наредне политичке утакмице. Главни разлог за такав став парламентарних странака јесте, не треба то крити, новац који за свој рад добијају из буџета. Та средства им омогућавају редовно функционисање и нерадо би се тога одрекли.
Међутим, опозиционе партије које пружају безрезервну подршку Студентској листи заслужују посебну пажњи и признање за жртву коју подносе. Требало би због тога разрадити модел како би им се помогло да „преживе” и наставе нормално функционисање после парламентарних избора. Њиховим садашњим народним посланицима свакако не би могле да се обезбеде личне принадлежности јер неће бити и у будућем парламентарном сазиву и они би требало да се врате свом редовном позиву, али можда би се могао наћи начин да се обезбеде средства за рад политичких странака тако што би им припао део средстава посланичког клуба Студентске листе у будућем сазиву Народне скупштине, пропорционалан броју народних посланика у садашњем сазиву.
Наравно, одмах се поставља питање како би се то реализовало у постојећим оквирима изборног законодавства? Одговор како се тај однос може уредити треба да дају они који би у будућности требали да решавају много сложеније једначине у управљању државом. Решења увек има. Уосталом, ускоро мора доћи и до регулисања формалног статуса Студентске листе који би требао да буде основ за учешће на изборима. Ту се можда негде и крије кључ за решење овог проблема. Не бих даље разрађивао ово питање као ни детаље програма који су понудили професор Антовић и господин Лазић, са којим се у принципу слажем.
Решењем ДА СТУДЕНТСКА ЛИСТА СТВАРНО БУДЕ СТУДЕНТСКА многима би лакнуло. Понајпре студентима јер би они коначно у правом смислу узели ствари у своје руке. Растеретили би се арбитрирања и ветирања јер су се сигурно већ суочили са свим проблемима које тај сложени процес носи. Грађанима који их подржавају не морају да објашњавају да такозвана студентска листа на којој нису студенти у ствари јесте студентска листа. Та конфузија би једноставно била разрешена овим јединственим решењем. У чуду би се нашли разни аналитичари, лобисти, интересне групе, бројни домаћи и стани службеници и разни други недобронамерни фактори који су до сада само уносили смутњу и поделе. Сав њихов вишемесечни труд пао би у воду и све би се умногоме избистрило што би свакако повећало поверење у Студентску листу и излазност гласача на предстојећим изборима.
Они који су до сада подржавали студенте то ће још одлучније радити и убудуће, растерећени пребројавања крвних зрнаца и политичке прошлости кандидата за народне посланике јер то су пре свега наша деца којима је Србија на срцу, а не некакви фашисти, усташе блокадери и страни плаћеници. У њихове патриотске намере не треба сумњати. Уосталом, својим делима су га доказали и због тога им народ верује. Народ, који се ослободио страха, неће више имати стрепњу да ће му се разним смицалицама за народне посланике увалити смутљивци који ће као, и много пута до сада, изневерити њихову вољу.
И на крају, као што рекоше професор Антовић и господин Лазић, једино Студентска листа, састављена искључиво од студената, може да уједини Србију и победи режим.
СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!
Прилог је објављен као коментар на Стању ствари
Categories: Гостинска соба
Ајде, нека буде, шта смо све прогутали од деведесете, кусаћемо и ово, али сада су на реду студенти, они морају што хитније, у духу мога претходног текста( који је за дивно чудо добио више негативних него позитивних оцена) ОДМАХ да се огласе и изјасне, јер је нама, народу који их подржава, доста мистификација, тајновитости, илегале, мангуплука, дакле, за почетак, хоћемо јавно политичко понашање и политичко деловање .