Док „ревнују” за Српство, са укућанима ни реч на српском да прозборе, на македонском зборе. Док „лидер” задаје домаћи задатак, а полтрони извршавају, пишу статусе, сликају се „групно”, да се покаже „јединство”, за „по кућу”
Посматрајући све наше поновљене огледе, и празнике, скупове, ловорике, са венцима, и(ли) без њих; и маршуте задате, скрајнуте, познате и непознате, са „Вођом”, или без њега, народ слепилу одан, са све неколицином на прсте једне руке оданих “пробраних” да форму задовоље. До следеће смотре
И овога Великог петка, на Удову[1], на скупу српских асоцијација, партија, и невладиних асоцијација; са вечитом “темом над темама” преузимање примата “ко је домаћин, а ко је био гост”?
Таква је српска свакодневица и реалност у Македонији, годинама: Рекло би се с краја 20, и почетком 21. века, иста слика. Године не јењавају, не штеде, употпуњено време – цури, а огледи остају – исти.
Позне су године. Слика иста. Тона нема. У слободном паду, гравитацијом олаком. Речи сувишне.
Олако и брзо прелазимо „игрице”, пречице кроз „причу” о „јединству”, напретку, и благостању, а тас све тањи, и бројке неумитне.
Док „ревнују” за Српство, са укућанима ни реч на српском да прозборе, на македонском зборе.
Док „лидер” задаје домаћи задатак, а полтрони извршавају, пишу статусе, сликају се „групно”, да се покаже „јединство”, за „по кућу”. Књиже и броје, набифлаше неколико стотина присталица, са партијским заставама „поново у моди” у првим редовима, нешто се побојали; па их опет веју. Прокњижено и побројано – таговано њих чак – 12! Од тога пола одсутно, али шта то мари, кад је истина била њихова интересна сфера? Лебди тамни облак, радијација са светлописа избија, не може се сакрити, испразним речима, безделатног битисања, крепе један другог.
Спомен костурница у Удову (Извор)
Са све фамозним асоцијацијама појединаца, и вајним бројним регионалним одборима.
Ни Дипломатском особљу не сметају партијски симболи у првим редовима. И њима потаман.
„Размишљање једног обичног српског вола” зборио је (Домановић), а ми додајемо – време се мења, а волови стоје.
Доба је ново, а навике старе, овде је колорит употпунила и делегација у једној персони из матице, у слободном ходу на путу за Солун, продужени је викенд.
Натпис на Спомен костурници у Удову (Фото: Бојан Радојичић)
Призма сатире превазилази време и наше оквире, огледе.
Од сатире ни потребе нема.
Записана је само реалност.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
[1] Прим. СтСт: Спомен капела и костурница у Удову се налази у малом месту Удово, на улазу у Валдановску котлину, на путу Скопље-Солун са леве стране на узвишици. Удово је село у општина Валандово у данашњој Северној Македонији, које је удаљено од средишта општине око 12 km северозападно, а од места Ђевђелија око 25 km северно.
Почетак Првог светског рата Србија је била у затегнутим односима са Бугарском. Ситуација на фронтовима 1915. године је одговарала Бугарској. Почетком 1915. јачају активности бугарско-турских агитатора и комитских чета. Бугарска влада почела је да шаље специјално припремљене диверзантске чете ради оружаних провокација и напада на српске власти у Вардарској Македонији.
Унутрашњост спомен костурнице у Удову (Извор)
Валандовски покољ се збио на Велики петак 2. априла 1915. године (20. марта 1915. према тада важећем Јулијанском календару). По поноћи, под вођством официра и војвода Бугари су прешли српско-бугарску границу на седам места у дужини од 34 km, и опколиле све карауле и пограничне стране и притом убиле (заклале) све српске граничаре, затим су напали и села. Главна група од 2.000 људи прешла је границу код карауле Чепели и Удова дошли неприметно изнад железничке станице Струмица у Удову и извела први напад. Друга група од око 1.000 људи спустила се у село Пирава и напала положај српске војске која је с те стране бранила Валандово. Остале групе комита напале су Валандово са свих страна.
Валандово је 8. марта 1931. године погодио снажан земљотрес, а већ сутрадан краљ Александар I Карађорђевић посетио је места погођена земљотресом. Том приликом обишао је гробове палих око 270 српских војника и официра и покренуо иницијативу за изградњу спомен-костурнице у Удову.
Спомен-костурница завршена је 1936. и освећена 1. новембра. Поред војника погинулих на Велики петак, ту су положене и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих на југу Македоније, у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино.
(Извор)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар