Треба искрено прихватити реалност, а она говори да суверених владара у Европи више нема, да постоје само умрежене структуре моћи, пиар фигуре или просто марионете.
Александар Вучић и Виктор Орбан (Фото: Гети)
Укратко: зато што је увек корисно ослобађати се илузија.
Кремљ је до сада полазио из филозофске позиције, у принципу правилне, да је држава (государство) продужетак воље сувереног владара (государ). Због тога је Кремљ увек настојао да изгради нормалне односе и закључи коректне договоре, као суверен са сувереном. Путин са Трампом, Путин са Сијем и Орбаном… итд.
Међутим, сад треба искрено прихватити реалност, а она говори да суверених владара у Европи више нема, да постоје само умрежене структуре моћи, пиар фигуре или просто марионете. Време је, дакле, за прихватање чињенице да се међународни односи морају успостављати по неком радикалнијем принципу него што је то коректан договор државника са државником. До руске елите, чини ми се, то сазнање допире споро и постепено, али допире.
И зато, ако ствари сагледамо из позиције патриота и присталица Русије као историјског субјекта, Орбанов пораз је напросто – дар Божји. Ни мање ни више. Зашто? Зато што главна опасност за Русију није конфликт и рат са Европом, него тзв. дух Анкориџа. У рату са Европом Русија ће победити. Европа у то не верује, али биће баш тако. Извор много већих проблема за Русију представљају још увек постојеће наде да се у односима са Европом може пронаћи трећи пут. Не само „или нас се бојте, или ћемо вас пребити“. У стварности, тог трећег пута нема. А веровати да се са Европом дугорочна сарадња може успоставити рационално, партнерски – то је опасна заблуда. То је онај дух колективног гасног цевовода који је шездесетих година Совјетски Савез спровео у Немачку. Као, ми ћемо сад вама продавати гас, а ви ћете нама достављати аутомобиле, и тако ћемо имати велико паневропско заједништво које ће и вама и нама гарантовати благостање и просперитет.
Али Европа уопште не мисли на сарадњу и свестрани економски процват, него њу увек покреће фундаментални расизам – Drang nach Osten. Руским елитама, које још увек живе и дишу духом Андропова и опште конвергенције, тешко је да у то поверују.
Дакле, кад год се деси неки овакав наводни пораз, као са Орбаном – остаје још само да следећи Вучић изгуби таквим темпом, ако се не определи – сваки пут се тзв. шестој колони у Русији избија неки ослонац. И то је са тачке гледишта руског патриоте озбиљна корист. Тако ће Русија пре или касније доћи до сазнања да је, упркос њеним добрим намерама и жељама, једини језик дипломатије који Европљани разумеју оно што је речено 19. стихом 30. главе Пете књиге Мојсијеве, која се зове Закони поновљени:
„Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство, и зато изабери живот, да будеш жив ти и потомство твоје.“
Док год Русија не буде са Европом водила дипломатију на таквом језику, сви покушаји кокетирања и рационалног договора осуђени су на пропаст a priori.
Други део наслова и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Желидрага Никчевића)
Categories: Гостинска соба
Само сам чекао на овакав текст, Русија кад изгуби позиције у ма којој земљи увек нађе неког да то рационслизује и објасни. Сутра да им Белорусија падне, вероватно би и то било супер за Русију, са неке стране…
Текст објављен на Искри, а преузео га дословно, без коментара, на свом фб налогу нико други до Желидраг Никчевић, савјетник предсједника Скупштине Црне Горе, Андрије Мандића. Занимљиво.
@ Милоје
Текст је, као и многе друге, прво посрбио Ж. Никчевић и објавио на свом Фејсбук профилу, а онда га пренела Искра. Мада сигурно постоји ту нека завера (или блокада) 🙂
Хвала на правилном разумевању,
А. Л.
Уважени А.Л. не сумњам да је тако како пишете., мада, Искра не наводи да је посрбљени текст преузела са фб профила Ж.Н. већ само да је преводилац. У сваком случају остаје ми занимљиво да је саветник Андрије Мандића поставио Шелинов текст без коментара.
Щ је шт/шћ/шч, није ш.
Године 2011. Велику Русију трајно напушта хохолски соросиста Павло Олександровић Шчелин 1993. из Москве.
Године 2014. у Будимпешти на соросевском Средњојевропском универзитету Павло О. Шчелин пише предмагистеријум [Pavel Shchelin, The Image of Enemy: Russian Pro-Goverment Media During the Ukrainian Crisis in December 2013 – April 2014, Budapest, 2014, I-III+1-58].
Година 2017-2018. у Кијеву Павло О. Шчелин је жидобандеровски сарадник „Института за будућност Украјине“.
Године 2018. у Тартуу (староруски град Юрьевъ) на соросевском Институту за политикологију „Јохан Шите“ Павло О. Шчелин пише магистеријум [Pavel Shchelin, Russian Narrative of Intervention in Syrian Civil War: Critical Examination of the Russian Discourse Describing Russian Intervention in Syrian Civil War from September 2015 to March 2016, Tartu, 2018, 1-85].
Јуче 2026. у Будимпешти соросисти Австронемачке поставе Павла Стеванова Мађара 1981. за гаулајтера Мађарске.
Данас 2026. у Американији на тајној адреси Павло О. Шчелин злословно хвалише овај мађарски преврат пошто сад извесно следи сувоземна инвазија Мађарске на Србију и анексија Србске Војводине, шта није успело 1999.
Хохоли су паклени србождери.
@ Милоје
Ж. Н. је део Искре, тј. Андрићевог института Е. Кустурице
Mišljenja sam da u Rusiji ima dovoljno razumnih ljudi, koji ne misle kao autor ovog teksta. „Suveren sa suverenom“, tj, doživotnim vladarom? Kakav atavizam! U interesu je Madjarske da ima dobre odnose sa Rusijom, jer se odande snabdeva povoljno energentima. I ko god da je na čelu Rusije ili Madjarske, takve odnose treba da su potkrepili pisanim ugovorima. Da li su? Ako se pod novom vladom u Madjarskoj promene odnosi, onda će oni, koji stoje iza promena morati tu uslugu da plate Madjarima, na neki drugi način. To ne mora biti po nas povoljno.
Tačno je da u novokomponovanim državama bivšeg istočnog bloka ima despotstva, koje može da ih razori, setimo se samo Zelenskog i razmislimo, zašto ga Ukrajina trpi?Širenje NATO na Istok je očigledna činjenica koju svi u Evropi vide, ali se ne usudjuje da se usprotive. Neki, retki joj se raduju, to su pripadnici „medjunarodne zajednice“. Ko su ti ljudi? Pitajte njih.
… кад није тиша него потиша?
Праштајте, ко има времена нек’ преводи.
The Tisza, Tysa, Tisa, or Theiss (see below) is one of the major rivers of Central and Eastern Europe. It was once called the most Hungarian river because it flowed entirely within the territory of the Kingdom of Hungary. Today, it crosses several national borders.
Узев име најмођорскијег хидронима за назив странке видећемо шта се, у смислу Вучићизма, @Нани, може изродити.
… Етимолигија
The river was known as the Tisia in antiquity; other ancient names for it included Pathissus (Ancient Greek Πάθισσος; later Latin Tissus).[8] It may be referred to as the Theiss in older English references, after the German name for the river, Theiß. It is known as the Tibisco in Italian, and in older French references (as for instance in relation to the naval battles on the Danube between the Ottoman Empire and the Habsburg Empire in the 17th and 18th centuries) it is often referred to as the Tibisque.
Another theory is that it is derived from Proto-Balto-Slavic teišus meaning ‘still, quiet’ to describe the river.
…Загађење
In early 2000, there was a sequence of serious pollution incidents originating from accidental industrial discharges in Romania. The first, in January 2000, occurred when there was a release of sludge containing cyanide from a Romanian mine and killed 2000 tons of fish. The second, from a mine pond at Baia Borsa, northern Romania, resulted in the release of 20,000 m3 (710,000 cu ft) of sludge containing zinc, lead and copper occurred in early March 2000. A week later, the third spill occurred at the same mining site at Baia Borsa, staining the river black, possibly including heavy metals.[14]
This series of incidents were described at the time as the most serious environmental disaster to hit central Europe since the Chernobyl disaster. Usage of river water for any purpose was temporarily banned and the Hungarian government pressed the Romanians and the European Union to close all installations that could lead to further pollution.[14]
Examination of river sediments indicates that pollution incidents from mines have occurred for over a century.
(httpsen.wikipedia.orgwikiTisza)
@ A head full od dreams
Потпуно се слажем! Орбан је био једини пријатељ Русије у ЕУ и једини који је био против подршке Украјини од стране ЕУ.
Ево још једне „победе“ Русије [1]: Београд и Кремљ се жале у УН на терор шћиптар који су они омогућили 100% – повлачењем трупа као и резолуцијом 1244, која легализује окупацију наше свете земље, а на коју се ни САД убице ни Нацистичка Уједињена Немачка ни шћиптар никада нису пожалили, што говори колико је то „добро“ за Србију. Такође, Русија се још увек жали [1] и на то што су им шћиптар испребијали Руског официра – војног предтавника УНМИК [2][3].
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
[1] “ETHNIC CLEANSING IN EUROPE”, Russia Explodes At Kosovo, NATO Under Fire | Times Now World – YouTube | Fri, Apr 10, 2026
Русија је нагло заоштрила реторику у Савету безбедности Уједињених нација, оптужујући косовске власти да циљају етничке Србе и упозоравајући на потенцијално погоршање безбедности на Балкану. Московски изасланик је оптужио Приштину за присилно расељавање, уништавање културе и све већу милитаризацију у региону, док је критиковао НАТО и Европску унију због, како је навео, саучесништва и неделања. Ове изјаве долазе усред растућих тензија између Београда и Приштине, што изазива забринутост у Европи и Сједињеним Државама због ризика од поновне нестабилности на Западном Балкану.
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
Амбасадор Русије и Србији није направио велики проблем од чињенице да су шћиптар (РОСУ) претукли УНМИК војног представника Русије у лажној држави К. (пуковника Михаила Красношчекова) [2][3] Шиптар су избацили све представнике Русије са КиМ, сем једног колико знам, а и он би вероватно већ летео да се није десила Украјина, па мало чекају. Путин нема проблема у вези овога јер њега сви понижавају, па чак и шћиптар.
[2] Ruska diplomatija na Vučićevom slepom koloseku | Kolumne | Direktno
https://direktno.rs/kolumne/392419/davor-kalajzic-kolumna-ruska-diplomatija.html
[3] Sergej Artjomenko: Kosovo lupilo šamar Rusiji. Šta rade ruske diplomate? – Politički.rs
https://politicki.rs/kolumne/sergej-artjomenko-kosovo-lupilo-samar-rusiji-sta-rade-ruske-diplomate/
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
@Дана Тан Глас Щ у руском није ништа од овога: шт/шћ/шч, већ је то меко ш. Овај глас постоји и у пољском и пише се као S са цртицом изнад као на ć или у комбинацији si (Radek Sikorski) и звучи као кад у неким деловима Црне Горе кажу „сједи“, зато су и хтели да га уведу тамо, баш у том облику, јер је и ć узето из пољског. Како једном неко рече овде „ко промаши поенту и тему,, погоди све остало“, па да додам своју лепту.
Не слажем се да Русија креће од неких филозофских позиција о држави, једноставно сарађују са ким могу и како могу.
Русија само нека чека да им сарадња и подршка падне одозго. Сорош и УСАИД негују своје кадрове, промовишу, стварају им НВО и медијску мрежу и на крају доводе на власт. Те ликове које не интересује ни свој народ ни земља ни историја а мож мислити пријатељство и равноправна сарадња са Русима. Људи раде за своје газде и за интересе њихових капитала.
И сад тамо неки Рус се после Горбачова и Јељцина спочитава неком нешто и још верује да је АВ .. паз сад… сиверен :))) Ти се Шелине са нама шелиш.
Него ако читаш ово, јави у централу да сем за орешнике Рује обезбеде нека средства и за своје кандидате бар у земљама источне Европе. И да не продају причу како су они фини па сарађују само са властима, већ смо их провалили да су лењи да изграде мрежу већ им је лакше да корумпирају једну будалу која је у том тренутку на власти.
@ Штеди
Написах о словима, а не о гласовима.
Данас 2026. србски двослов шт је бугарско слово щ (Пештера ➡️ Пещера).
Данас 2026. србски двослов шч је руско слово щ (Шчелин ⬅️ Щелин).
Монтенегринска усташија није мерило србског словописа.
Шта рећи…
https://srbin.info/lekcije-petera-madjara-za-srpske-studente-i-opoziciju-kome-jos-smeta-milo-lompar/