Троугао Америка, Израел и Србија отвара простор да исправимо историјске неправде
Јасеновац (Фото: Н. Марјановић)
Прошле недеље (текст објављен 8. маја 2026. – прим. СтСт) одвијали су се стратешки битни процеси за вредносну и спољнополитичку оријентацију Србије у будућности. Посета министра спољних послова Републике Србије Марка Ђурића Израелу, махом Јерусалиму, и све што је том приликом договорено и планирано завређују дужу анализу, о чему ће бити речи и на овом месту у наредним текстовима. Сасвим укратко, односи Србије и Израела након прошлонедељних састанака подигнути су на ниво стратешког партнерства, чиме је поверење између две земље додатно учвршћено. Ђурић је оценио да је посета била изузетно успешна, подсећајући да је српској делегацији омогућен сусрет са највишим израелским званичницима, укључујући председника државе, премијера, министра спољних послова и представнике парламента.
Ђурић је посебно истакао да постоји значајан простор за даље унапређење сарадње, укључујући и у оквиру троугла Србија – Израел – Сједињене Америчке Државе. Тај стратешки мудро изабран оквир изнедрио је процес који је резултирао Вашингтонским споразумом, реалполитиком, израелским признањем Косова и снагом Србије да зарад будућности и шире слике преко тога пређе на адекватан начин, уз константно подсећање на врло лош положај српске заједнице на Косову и Метохији.
Ambasadorka Izraela @AvivitBarIlan govorila je i imala autorski tekst za:emisiju Uranak na K1, Politiku i emisiju „Diplomata“ o aktuelnoj situaciji, strateškom partnerstvu Izraela i Srbije i 78. godina nezavisnosti države Izraelhttps://t.co/Z87aiyACdihttps://t.co/P6Gm2aoZHW… pic.twitter.com/CMJ6ZRyPg2
— Ambasada Izraela (@IsraelinSerbia) May 20, 2026
Однос такозване прозападне опозиционе сцене и индустријског комплекса невладиних организација, тада махом на сиси фондација блиских америчким демократама, уз пар „пријатеља” из Европе који су процес минирали, био је лакмус тест њиховог несхватања глобалних трендова и самослања у историјску нерелевантност. Трамп се, после озбиљног минирања које су му приредиле америчке демократе злоупотребом концепта борбе против страних дезинформација, начелно операције утицаја које су одувек постојале, али су развојем телекомуникација, интернета и социјалних мрежа достигле нове експоненцијално различите нивое, вратио на сцену.
Рестлови истих структура које су промашиле суштину Вашингтонског споразума, да пут Србије у Брисел иде преко Америке и Израела, у најбољем случају нису схватили ни значај ове посете и новоуспостављеног стратешког партнерства. У својој импотентности остала им је још једино дисторзија сазнања стечена папарацо ловом на српске дипломате. У горем случају они се од њега ограђују, док се опорављени либерални свет згражава што се Франчески Албанезе, УН известиоцу за окупиране територије, коју је МСП ставио на своје место после неуспешног покушаја мешања у унутрашње ствари Србије, даје платформа у британском „Воугу”. Она и ту износи своје, доказано, антисемитске ставове и прећуткује важне околности које мењају контекст битан за разумевање процеса. Док заговарају учешће представника Палестине на будућем „Евросонгу”, нека се сете како се Хамас и сарадници односе према учесницима музичких догађаја. У нападу 7. октобра 2023. године побили су 1.200 особа, од тога око 360 посетиоца музичког фестивала „Нова”.
Надамо се да ће Абрахамови споразуми и све што је започето са отвореним западним Балканом сада полако поново добијати препознатљиве обрисе и потребне актере за њихову успешну реализацију. Ово се односи и на сада већ нужно попуњавање празних америчких амбасадорских места у региону.
Но, троугао Америка, Израел и Србија, који нас трговинском разменом, протоколом о размени поверљивих података и сарадњом у наменској индустрији води у будућност, такође нам отвара и простор да исправимо историјске неправде. Ово се пре свега односи на негативни научно неутемељени историјски ревизионизам у вези с геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској. Са таквим савезницима који имају институције попут Јад Вашема и Америчког меморијалног музеја Холокауста имамо прилику да тему интернационализујемо и наметнемо значај науке и праве културе сећања у разумевању и квалификацији историјских догађаја – пре свега геноциду над Србима у НДХ. Овај посао је у последње три деценије, махом, предат професионалним активистима-лобистима, некад заговарачима селективног суочавања са злочиначком прошлошћу, а сада „експертима” за екологију или вештачку интелигенцију, шта год је донаторски покривено, и ад хок међународним судовима којима кажњавање злочинаца није био једини циљ.
Отуда је посебно важно што је током посете министра Ђурића Израелу у Јерусалиму одржана и промоција књиге „Усташка зверства”, зборника докумената у издању Архива Војводине насталог као резултат вишегодишњег истраживачког рада Милана Кољанина и његових сарадника, о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима и то на енглеском језику. Издање се заснива на примарним изворима из државних и приватних архива, сведочењима преживелих, као и релевантној секундарној литератури. Наиме, документа која су деценијама била недоступна јавности, као део приватне архиве, стицајем околности доспела су у власништво једног новосадског адвоката, која су потом предата Архиву Војводине и истраживачима, што је омогућило њихову обраду и објављивање. Документа су састављали немачки војнообавештајни и полицијски органи, бележећи злочине које су хрватске усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима док су се они спроводили.
Министар спољних послова Србије, Марко Ђурић, чије је присуство на промоцији књиге „Усташка зверства” стратешки мудар потез, нагласио је да је реч о делу од изузетног историјског значаја и трајне моралне тежине. Ефраим Зуроф, историчар Холокауста, том приликом је говорио о важности подршке иницијативама које доприносе документовању догађаја из периода Другог светског рата. Почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић оценио је да је нација која је била жртва зверског геноцида у НДХ, заједно са Јеврејима и Ромима, у веома кратком временском периоду ушла у апологетику када је говорила о томе шта се десило пре само неколико деценија. „Сада можемо само да замислимо колико су кључне и критичне прве две деценије биле протраћене. Не говорим само о форензици, која је, наравно, овде од примарног значаја, већ да су се, знате, чак и баке у црном плашиле да иду и пале свеће у најстрашнијем концентрационом логору Јасеновац”, упозорио је Николић.
Ефраим Зуроф, Александар Николић: Србија светионик подршке Израелу после напада Хамаса
Имајући у виду да је извештавање о врло важној изложби о усташкој болници, коју је пре неколико месеци поставио Музеј жртава геноцида, чији је председник управног одбора епископ славонско-пакрачки Јован Ћулибрк био жртва политичко-медијских манипулација, поновимо о чему се ради. „Пронашли смо једини сачувани остатак логора који је током рата служио као усташка болница. Почетком 1942. године усташе су схватиле да ће рат потрајати дуже него што се очекивало и да ће имати велики број рањених, који су најчешће довођени након сукоба с партизанима с Козаре”, подсетио је владика Јован, који је такође присуствовао споменутој промоцији књиге „Усташка зверства” у Јерусалиму.
Епископ славонски Јован: Тврдња о 700.000 убијених у Јасеновцу неутемељена и увредљива за жртве
Србија и Срби широм света коначно су добили зборник докумената, настао као резултат вишегодишњег истраживачког рада о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима и то на енглеском језику. Надајмо се да ће ускоро свако српско дипломатско-конзуларно представништво у свету имати по неколико примерака овог историјски важног издавачког подухвата Архива Војводине.
Jелена Милић је политички аналитичар. Оснивач је Центра за евроатлантске студије. Од марта 2022. до марта 2025. била је амбасадор Републике Србије у Хрватској
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Свиђа ми се како су је представили. 😁 Политички аналитичар ! Да није аналитичарка ? Или је променила пол ?
Како рече академик Саичић за Вучића и геноцид?
Овај део текста је Онтологијски:
„Ђурић је посебно истакао да постоји значајан простор за даље унапређење сарадње, укључујући и у оквиру троугла Србија – Израел – Сједињене Америчке Државе. Тај стратешки мудро изабран оквир изнедрио је процес који је резултирао Вашингтонским споразумом, реалполитиком, израелским признањем Косова и снагом Србије да зарад будућности и шире слике преко тога пређе на адекватан начин, уз константно подсећање на врло лош положај српске заједнице на Косову и Метохији.“
А овај Антолошки:
„Однос такозване прозападне опозиционе сцене и индустријског комплекса невладиних организација, тада махом на сиси фондација блиских америчким демократама, уз пар „пријатеља” из Европе који су процес минирали, био је лакмус тест њиховог несхватања глобалних трендова и самослања у историјску нерелевантност.“
Сваки део текста у којем је поменут Јасеновац НЕ МОГУ поново да прочитам, дими од томпуса.
Узгред, ко је распорио, пардон, „отворио Балкан“?
„Надамо се да ће Абрахамови споразуми и све што је започето са отвореним западним Балканом сада полако поново добијати препознатљиве обрисе и потребне актере за њихову успешну реализацију.“
„Ђурић је посебно истакао да постоји значајан простор за даље унапређење сарадње, укључујући и у оквиру троугла Србија – Израел – Сједињене Америчке Државе. Тај стратешки мудро изабран оквир изнедрио је процес који је резултирао Вашингтонским споразумом, реалполитиком, израелским признањем Косова и снагом Србије да зарад будућности и шире слике преко тога пређе на адекватан начин“
Србија – Израел – Сједињене Америчке Државе
Мени се чини да није тешко закључити ко је у овом троуглу народски речено је*ена странка.
Чини се да и Милићка тражи некакво ново ухлебљење.
Почела је код Соње Бисерко па је догурала до Атлантског савета.
Могуће је да су фондови пресахли па се Милићка сад труди из петних жила да се препоручи новом газди.
Пропиње се на прсте и истеже врат све вичући: ево мене ту сам спремнија него икад до сада да испуним сваки ваш миг.
Е туго моја. Само луд може поверовати у текст једне другосрбијанске атеисткиње, писан уз томпус у Владичнском двору у Пакрацу, који поред осталог, можебити награђен амбасадорским местом у Израелу или гдегод на Западу, можда чак и у Вашингтону. Трла баба Јела лан. Кад видите ко је све у тој причи, од владике до Зурофа, јасно нам је да од истине нема ништа. Већ је добрано инсталиран у Србији систем и људство за контролисану презентацију злочина. Само ваниституционално организовање национално одговорних људи може очувати пламичак истине за неко предстојеће време. Имамо ли ми тих 100 људи спремних на жртву и паметно, организовано промишљање и деловање? Бојим се да смо показали да немамо. Само, нек се ипак зна, упркос свему ПРЕДАТИ СЕ НЕЋЕМО!
У први трен, када сам видео фотографију, причинило ми се. Када сам прочитао пропратно писаније око фотографије, постадох уверен – тачно јој није томпус у устима…
Имао сам релативно добар респект према овоме порталу. Не више! После овог текста написаног од ове сподобе која мрзи све што је Српско, исмејава се и омаловажава Српске Новомученике из НДХ, овај портал нема више прође и поверења. Наставите сарадњу са Јеленом, оним сатанским епископом у Пакрацу, господину Бину Ђурићу и другим сподобама, али без мене.
Да ли би био саучесник у туђем геноциду, у замену за признање геноцида над твојим народом?
Немам мишљење о томе
Можда
Да
Не
Тешко је разумљиво колико у Србији има слабих људи са рајинским и љигавим карактером. Све разумем и криза и „добро сам хтео“ и „ја се понижавам и недићевски жртвујем за народ“ и друго из тог јефтиног арсенала, али опет се тешко разуме спремност на то.
А овако то ради Израел: овај клип потпуно деконструише Томи Робинсона који наводно води сад покрет енглеских „националиста“ против Арапа избеглица. Види се јасно да је његова организација само део једне израелске а он је потпуно обучен с њихове стране што и сам признаје. Сасвим су га раскринкали без икавог остака сумње.
Идеја је да се на улицама европских градова створи сукоб цивилизација, да се распламса мржња да би се на блиском истоку завршио геноцид и вероватно промена граница. Нађу свуда своје, а ови наши некако дођу најјефтиние.
Данас подржавати Израел је као ступати у блиске односе с Немачком 1930-их.
Neverovatno je kako sve vezano za Izrael odise istim duhom. Svako njihovo tzv. prijateljstvo je stratesko obezbjedjivanje pozicija, svako ukazivanje na nepobitne istorijske cinjenice je manipulisanje emocijama, svaki osmjeh lazan, osuda isto tako. Mogao bi se svaki stav okrenut za 180 stepeni i dobio bi vecu mjeru istine. Izgelda kao da smatraju kad nekoga tako prevare da je to dokaz njihove pameti, nadmoci, neki uspjeh. Neki potpuno obrnut sistem vrijednosti kao da imaju. Ova Franceska Albaneze je imala postenja i hrabrosti da javno kaze da cine genocid, da su ubili 50000 djece, sad je ona zato antisemita. Pa semiti su tamo jedino Palestinci inace ne bi zabranili genetska.ispitivanja u Izraelu. Kad pogledas tog Gvira, Smotrica i ostale, kakvi su to semiti, golim okom.se vidi da su to ljudi evropskog porijekla. Ja sam ih uglavnom zalio ranije zbog stradanja ,sad mi se cini gledajuci njihove predstavnike samo a ne prepricavanja, da to sto zovu antisemitizam da je to u istoriji blla uglavnom jedina prirodna i logicna reakcija na taj mentalitet, to ili trpis ili ne mozes trpjeti, navikavanja nema. Puni su neke.oholosti, mrznje, surovosti koja prosto lije. Valjda.svaki drugi narod drzi malo do cestitosti i istne i mari malo i za drugog, oni izgleda samo za.sebe. Da li je to neka osvetoljubivost zbog stradanja ne znam, ali ne razumijem tu konstantnost, kao da imaju neko ucenje koje im to odrzava na istom nivou, ne.znam kakvo i ka cemu zapravo idu. Nadam se da nije cijeli narod takav ali politicari su im olicenje zli i lazi. Duse su im crne. Nije cudo da se slizase s ovdasnjima, sican se slicnom raduje.
Za @ProSemitski Stav – i vi upravo prolazite isti proces koji su u zadnjih 1000 godina prošli bukvalno milioni. Dve male skaske. Sam početak, nastanak „jevreja“ je da se sin „kralja“ naseljenog mesta, hodajući izvan zidina zatelebao u nomadsku, neurbanu, pastirsk devojku. I zatražio je da mu bude žena. Pastiri su većali, i skovali sledeći plan. Ne mogu oni da je daju, nikako. Jer nisu jedno po veri i uverenjima. Samo ako bi i oni iz naselja pristali da svi postanu obrezani, onda bi mogli da se orode. Pošto je čežnja naslednika bila prevelika naredi vođa tog mesta da svi budu obrezani. A pastiri se još nađu da pripomognu. Tako što im dadoše biljke, analgetike, da napitak sprave i popiju. Pa kad ih obrežu da mnogo manje bolova trpe. I ovi tako i učiniše. Ne znajući da će tako nakon obrezivanja svi muškarci biti drogirani, u dubokom snu. Čim se to desilo – pastiri plan sproveše. Upadoše, sve uspavane muškarce pobiše, robove i žene pruzeše, opljačkavši sve. I od tog početka do dana današnjeg sve je tako. Industrijalac Ford nije rođen već je postao najstrastveniji „antisemita“. Jer početak auto industrije je bio vrlo logičan, prva su kola išla na baterije! Ali poenta je bila da se prave kolica, auto – a da pogonsko rešenje koje će se u taj auto staviti kupac bira sam. Ford je predlagao, logično, da USA unapređuje motor na alkohol. Seljaku kola trebaju najviše, a od ostataka poljoprivrede logično se postiže i alkohol. I onda? Korišćenjem spletkarskog upliva na vlast naprasno (((oni))) grunuše najjaču ikada viđenu kampanju. Da je alkohol velika pošast, ti pijanci posvuda pa to je strašno, i da se USA mora spasiti. Samo zato naprasno je nastala prohibicija. U njoj su ((((oni))) (a ne pomoćnici im talijanci) pre svega vodili kriminal pravljenja i/ili šverca alkhola. Ali poenta je da je decenija prohibicije stopirala prelazak na alkoholno gorivo. A iskorišćena je da se benzinske pumpe pospu po celoj USA. Kada su to učinili – idiotsku su prohibiciju odma ukinuli. Tako kola na naftu postaše norma – kao i gro od oba prihoda: i od kola i od nafte, se sručio u posed „semita“. Uostalom i mit Holokausta je kako prikrivanje (da su jedni jevreji tu saučestvovali u ubijanju drugih) tako i udesetostručenje broja žrtava. I zato da se baš sa njima, cionističkim kreatorima svetskih ratova a time i naše tragedije, ovako „orođavamo“ – to je novo dno naše istorije. Sve dok nekakav Ajnhorn upravlja ovim Oskarom i kroz njega svima nama. Pogledajte i https://www.bitchute.com/video/4U0v9tmB2FJz/
Која о ауторки текста. Из неког разлога, знаш ти добро којег, садашње власти је протежирају. Да је чак била амбасадором у земљи Хрвашкој, по мом мишљењу најзахтјевнија дужност гдје би се морало баш повести рачуна о избору, и моралним и стручним и иним квалитетима. И ту нису (по мени) проблем Јеленини проамерички и пронато ставови, што често нагиње аутошовинизму, већ то што је жена комплетна лудача. Таквој личности дати тако захтјевну дужност (амбасадора у Хрватској) је по мом мишљењу било неодговорно.
И овај портал због менталне хигијене би требао водити рачуна чија мишљења преноси, но ваљда то тако мора у времену данашњем због те „политичке коректности“.
Како год, у чланку имамо очекивана размишљања ове жене.
Када је у питању тај наш Јасеновац, та наша најдубља и никад зацијељена рана, перфидно се провлаче двије ствари. Као да је истина о Јасеновцу сакривена и тек треба уз помоћ Јевреја и Амера да се открије. Јасеновац је ипак добро документован, написано је мноштво књига, радова, урађено подоста документараца (мада и ту има оних који су са сврхом „замагљивања историје“), учињен је напокон и први дугометражни играни филм о страдању Срба у Јасеновцу „Дара из Јасеновца“ (ако буде како треба, биће још пројеката), истину о Јасеновцу зна свако ко је жели знати. Ту Срби када је тај наш Јасеновац у питању не смију дозволити да било ко има монопол над истином, ни Јевреји ни овај Зуроф, који воле ту улогу. Мислим имати монопол над историјом и тумачити страдања народа у временима ближим и нешто старијим.
Друга ствар која се перфидно провлачи јесте да се геноцид над Србима у ендехазији ограничује само на Јасеновац.
Не, геноцид над православним Србима, Ромима и Јеврејима је извршен на простору читаве ендехазије, ти народи су изложени уништењу, не због својих чињења, што их је апарат ендехазије сматрао непријатељима, него због тога што су и ко су. Геноцид није почео крајем августа 1941-е оснивањем комплекса логора Јасеноввац, него у првим данима те монструм творевине, крајем априла 1941-е.
Јасеновац, тачније Доња Градина је једно стратиште, истина највеће, најјезивије, најмонструозније, али једно стратиште од стотину великих стратишта, кроз које је почињен геноцид у тој монструм творевини над православним Србима, Ромима и Јеврејима, по монструозности егзекуција без премца у свјетској историји.
Још једна ствар која се провлачи и у тексту ове ***** а и иначе јесте да се анимозитет према Јеврејима поистовјећује са антисемитизмом.
Када је у питању анимозитет према Јеврејима, он је присутан кроз историју. У минулим временима Јевреји немају превише кривица за то, тај анимозитет бјеше продуктом индоктринације. Бејаху погодном групом да се према њима, као онима који су изневјерили и који су одговорни за страдање Спаситеља, каналишу фрустрације и незадовољство нације. Тај анимозитет је „болдован“ чињеницом да су Јевреји као способни мајстори, занатлије, трговци били доста имућном групом, ту похлепа и отимачина јеврејске имовине бјеше важним мотивом.
У времену данашњем, задњих осам деценија за анимозитет према Јеврејима кривица је једино и искључиво чињења и злочињења ниткова у политичком врху Израела, али и све агресивније пројеврејске медијске пропаганде (па и то ако се дрзнете мислити својом главом бивате оптужени за антисемитизам) кроз коју се врши силовање интелекта и према којој правдољубиви људи имају отклон.
Тако су и правдољубиви Срби а и други, због разумијевања и емпатије према страдању једног семитског народа у Палестини, Арапа, данас национално Палестинавца и противљења злочињењима другог семитског народа, оптужени за антисемитизам.
Не. то није антисемитизам.
Драги Боже на шта спаде Политика?
А и сама држава кад овакав ментални склоп наименова за амбасадора?
@Khal Drogo Сложио бих се са свим, осим са овим: „У минулим временима Јевреји немају превише кривица за то, тај анимозитет бјеше продуктом индоктринације. Бејаху погодном групом да се према њима, као онима који су изневјерили и који су одговорни за страдање Спаситеља, каналишу фрустрације и незадовољство нације. Тај анимозитет је „болдован“ чињеницом да су Јевреји као способни мајстори, занатлије, трговци били доста имућном групом, ту похлепа и отимачина јеврејске имовине бјеше важним мотивом.“
Овај пасус је типична јеврејска интерпретација историје. Постоји енглеска интерпретација историје, постоји српска, па по тој логици постоји и јеврејска. Њихова духовна традиција је веома интелектуална и гностичка. Они веома много полажу на знање, ученост и надмудривање. Талмуд је цео у правним регулативама, зато су изнедрили пуно добрих правника и адвоката. Кабала је гностицизам, зато су изнедрили армију психолога. Они су по традицији УЧЕНИ. Много ученији него други народи, јер више полажу на то. Више ВЕРУЈУ у то. Из учености излази и прилика да нешто ОБЈАСНИТЕ усмено или у књизи или на катедри, и да вас неко саслуша и уважи. Ако имате богату мрежу и инфраструктуру која ће то да погура, даље ће се ваш глас чути. Поред горње интерпретације данас обично машу аргументима да су добили толико и толико Нобелових награда и да су велики добротвори и корисни чланови друштва јер финансирају универзитете, институте и њихова имена су у сваком могућем холу изливена у бронзи на зидовима.
Ова прича да се наводни антисемитизам заснива на мржњи Хришћана према Јеврејима због убиства Христа може да постоји као један мали разлог опет у неким интелектуалним круговима Запада, на Балкану не знам ни да ли је тога уопште било, али далеко од тога да је то основа. То су њихови учени људи извукли на површину и представили као основни разлог чиме је добијена врста замене теза између жртве и кривца. Ако бих ја погледао људе из села одакле су ми родитељи, а такви су људи било кроз векове отприлике, већина не зна ништа о Јеврејима, нити би резумела како данашњи Јевреј може бити крив за догађај од пре 2000 година. За ово је потребно теолошко образовање и прилична доза апстрактног мишљења.
Не зна се осим трговине по ком су то „занату“ они били познати? Ковачи? Зидари? (не слободни) Крзнари? Јорганџије? Обућари? Посебно би ме занимало да ли неко зна за неке јеврејске земљораднике? Да ли постоји неко јеврејско село у Србији или на Балкану? Ја не знам, али можда има, па нека неко каже. Па како има влашко, словачко, цинцарско, мађарско, горанско, бошњачко, хрватско, буњевачко,, шокачко, русинско, албанско, ромско село, а једино нема јеврејско село, који су ту били вековима?
Ту сад долази она чувена карта „било им је забрањено да имају земљу“, па су морали да постану мењачи новца а после природно банкари. Сви су им забранили да имају земљу једнако у свим државама кроз све векове? И Енглези исто као Руси исто као Турци исто као Арапи исто као Иранци итд. Ауу…каква снхронизована акција! А да није нешто друго можда… Да их можда њихова традиција усмерава ка пословима преко којих ће моћи да имају већи утицај у свету и да је то све заправо учење које излази из вере, па да их земља и стока зато НЕ ЗАНИМАЈУ.
Постоје друге ствари које су прећутане, гуране систематски под тепих вековима везане за учење талмудско-кабалистичке традиције, њихов доживљај самих себе и других и мисије у свету који су по природи ствари изазивали отпор и револт. Наравно ово је један мали број у оквиру тог народа баштинио и гурао и гура и данас, далеко од тога да је цео народ једнако договоран, али прича о прогону због убиства Христа је безвезе, најблаже речено. Реакција је кључна реч.
Ако постоји народ који се не меша с другима, верује у посебну мисију, орјентисан је ка моћи из онтолошких разлога, нема осећај патриотизма према земљи домаћину, има поделу на две класе „ми и остали“ и ради углавном за своје племенске интересе чинећи посебан организам у другом организму, какву то рекацију може да изазове и у морално најздравијем и најдобронамернијем друштву?
Данас ко то хоће да сазна може, иако је људима чак и то тешко. Знају нешто више Католици јер они не препуштају ствари случају већ директније говоре о томе већ вековима. Код нас православних је и то факултативно, тј аљкаво за шта постоји еуфемизам „слобода“, ми не знамо ни своју традицију а камоли туђу, зато се и држимо њихове интерпретације која нам је усађена преко комунистичког школства (чији оно беше комунизам?), одрастања у једном од најсекуларнијих друштава на свету (чији оно беше секуларизам) и преко холивудских филмова (чији оно беше Холивуд?).