Француски цивилни суд нема ни надлежност, ни мандат, нити је икада донео било какву кривичну одлуку против СПЦ за геноцид
СПЦ покренула судски поступак против листа „Либерасјон“ (вест од 27. маја 1995)
С обзиром на то да сам скоро целу деценију провео и едуковао се у Паризу, као и да познајем функционисање тамошњег правног система, имао сам потребу да напишем овај преко потребан текст и укажем на то како се и данас, после толико година, у јавности бестидно и упорно провлаче овакве лажи и злонамерне дезинформације против Србске Православне Цркве.
Са циљем да чланак приближим широј публици и ван србског говорног подручја, превео сам га на енглески, руски и француски језик.
о. Мирољуб Срб. Ружић
Истина о париском процесу из 1995. године
На друштвеним мрежама и појединим порталима већ дуже време кружи потпуно измишљена тврдња да је суд у Паризу (Tribunal de grande instance de Paris) 1995. године донео наводно „историјску пресуду“ против Србске Православне Цркве. Према тој штетној конструкцији, након што је СПЦ тужила француске листове Монд (Le Monde), Фигаро (Le Figaro) и Либерасјон (Libération) због злонамерних текстова, суд је тужбу одбио, што поједини кругови данас лажно представљају као „први случај у Европи да је за једну цркву на суду потврђено саучесништво у геноциду“. (овде)
Иако се процес за клевету (diffamation) средином деведесетих у Паризу заиста догодио, закључак да је суд „осудио СПЦ за геноцид“ представља апсолутну лаж, правну бесмислицу и суштинско фалсификовање француског права.
Током рата у БиХ, поједини француски медији пласирали су једностране извештаје о улози СПЦ, због чега су црквени великодостојници покренули тужбу за клевету како би заштитили углед институције. Током поступка сведочили су француски слависта Пол Гард (Paul Garde), историчар Иван Ђурић и епископ Атанасије Јевтић. Француски суд је на крају одбио тужбени захтев СПЦ (débouté de sa demande) искључиво из процедурално-правних разлога који се тичу медијских слобода. (овде)
Зашто је тврдња о „осуди за геноцид“ обична подвала?
Да би се раскринкала ова дуготрајна дезинформација, мора се разумети да француски суд за медијске спорове примењује искључиво Закон о слободи штампе из 1881. године (Loi du 29 juillet 1881 sur la liberté de la presse).
(Извор)
Француски грађански суд ни у ком случају није судио СПЦ за ратне злочине (crimes de guerre), нити је за то имао надлежност. Суд је искључиво оцењивао да ли су новинари формално испунили услове новинарске „добре вере / приговора добре савести“ (l‘exception de bonne foi), која се у француском праву заснива на четири техничка критеријума:
- Легитимност циља (Légitimité du but poursuivi) – извештавање о темама од јавног интереса.
- Одсуство личне нетрпељивости (Absence d‘animosité personnelle) – новинара према тужиоцу.
- Озбиљност истраживања (Sérieux de l‘enquête) – рад на терену и формално позивање на изворе.
- Умереност у изражавању (Prudence et mesure dans l’expression).
Пресуда је искључиво потврдила да су новинари са формално-правне стране деловали у оквирима законом заштићене слободе штампе. Међутим, француски цивилни суд нема ни надлежност, ни мандат, нити је икада донео било какву кривичну одлуку против СПЦ за геноцид (génocide). (овде)
Оно што је у целом овом случају најпогубније и најскандалозније јесте чињеница да се оваква монструозна манипулација и данас – потпуно некажњено и без икакве одговорности – континуирано пласира у јавности. То је застрашујући доказ колико се дубоко укоренила бестидна пракса систематског подметања лажи и дезинформација на рачун Србске Православне Цркве.
Судска пресуда, која се у свом суштини и правном диспозитиву тицала искључиво процедуралних питања и слободе новинарског изражавања, деценијама се у медијима безочно изврће, фалсификује и препакује у некакав тобожњи доказани факт о „осуди за геноцид“. Оваква злонамерна замена теза представља школски пример медијског бешчашћа, класичан правни фалсификат и свесни покушај да се кроз дезинформације трајно наруши углед Србске Православне Цркве.
На Усекованије Светог пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована, 11. септембар/29. август, л. Г. 2026.
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић
Categories: Гостинска соба
Хвала Вам, поштовани Прото, на овом чланку који је неопходно потребан белосветској, а на жалост, и српској јавности. Ових дана кад је Српство испратило нашег Генерала било је много лажних оптужби и на његов и на рачун наше СПЦ.