У поменутом случају о Штросмајеру и југословенству, уопште није реч о догматском или канонском учењу Цркве, већ о текстовима који припадају конкретном историјском и политичком контексту свога времена
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Духовна победа Православља и Христова присутност као жива икона у нашем личном животу
Шта је грех, ако не облик иконоборства? Јереси и расколи нису само питања догматско-канонских граница; она су цепање онтолошког и иконичног јединства у човеку
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Књига о Јестири у православном предању
Књига о Јестири у православном предању не посматра се само као историјска приповест о избављењу једног народа, већ као дубоко духовно сведочанство о тајанственом дејству Божије промисли у историји
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Пастирскe беседе у Чисту недељу Великог поста лета Господњег 2026.
Не заменимо ману Божанске благодати за привремене ужитке и храну Египта. Не постанимо храна непријатељу; не поставимо стомак за господара, него дозволимо да просвећени ум и воља Божија воде тело ка Вечном Животу
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Шантићева песма „Умрли сте“ није клетва већ суд савести и родољубивог СветоСавског срца
Ова песма остаје као заветна опомена: да се не одрекнемо свога православног СветоСавског србског имена ни кад је тешко, ни кад је мрачно; да сачувамо пламен у грудима и образ чист пред потомством
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Oсврт на протестантска и секташка учења и савремене евангелистичко-харизматске покрете
Пастирско-очински позив на духовну трезвеност мојој браћи и сестрама у Христу – православним Србима и Србкињама, Светосавцима – у свим Србским земљама и приморским, и дијаспори
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Југ Србије и династија Обреновић – ослобођење Врања на дан Светог Атанасија (1878)
Локални отпор, учешће старих врањских породица и изградња државе: историја, вера, национална слобода и државна консолидација
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Насилна смрт ђенерала Милана Ђ. Недића – један од најмрачнијих тренутака у послератној историји Србије
Сећање на ђенерала Милана Недића не припада искључиво прошлости, већ и савременом преиспитивању односа према правди, одговорности и људском достојанству
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Законоправило Светог Саве као цивилизацијски код србске државности, правне свести и историјског континуитета
Законоправило Светог Саве остаје не само сведочанство једног узвишеног историјског тренутка, већ и трајни позив на одговорност према закону, држави и сопственој историји
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: О почетку Црквене и грађанске Нове године према традиционалном православном црквеном календару
Почетак Црквене године 7534. био је 1. септембра 2025. године, а 14. јануар 2026. године (1. јануар по јулијанском календару) означава грађанску Нову годину 2026. од рођења Христовог
Fr. Miroljub Srb. Ruzic: A Clarification of Theological Imprecisions in the Nativity Encyclical of the Eastern American Diocese
Тhe paragraph’s inadequate expression lies in its imprecise use of patristic language, its failure to articulate the Orthodox understanding of participation in the divine life, and its conflation of the Nativity with the Transfiguration
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Разјашњење богословских непрецизности у Божићној посланици источноамеричке епархије
Опис Оваплоћења као „велике тајне преображења“ представља незграпно мешање појмова. „Преображење“ је везано за откривење божанске славе и предукус обожења човечанства, а не за примање тела у утроби Дјеве
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: О Бадњем дану, Бадњој вечери и нарушеном поретку празновања
Бадњи дан постепено је у свести многих постао већи празник од самог Божића. Последице су видљиве и парају духовни вид: црквене порте су на Бадње вече пуне, а храмови на Божић полупразни
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: На сто десету годишњицу мученичке кончине протојереја-ставрофора Онуфрија Поповића
Мученичка смрт мог прадеде један је од бројних примера страдања србског православног свештенства на простору Јужне и Старе Србије током бугарске окупације у Првом светском рату
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Поводом догађаја у Изнику, некадашњој Никеји
Посебно је значајно да град Никеја (данашњи Изник) и сама црква Свете Софије у којој је одржан Седми васељенски сабор сада стоје под исламском управом, а историјски храм је претворен у џамију
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Појам „антисемитизам“ у светлу лингвистичке, библијске и историјске анализе
Разматрање појма „антисемитизам“ у Свето-Писамском контексту
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Богословско-духовно значење Индиктиона у Светој Православној Цркви
Проповед на Нову Црквену 7534. годину у Четрнаесту недељу после Педесетнице 14/1. септембра г. Г. 2025.
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Шекспиров 66. сонет као огледало савременог друштва
Последњи стих, који говори о љубави као о „последњем зиду одбране од очаја“, делује као витални антикод за системску корупцију и егзистенцијални безнадежни поредак
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Беседа на празник Успења Пресвете Богородице
Прослављање Пречисте Богородице је и обећање за нас. Где је Она отишла, и ми смо призвани да идемо. Она је првенац земне Цркве, од људи рођених прва у пуноћи прослављена особа – телом и душом – у Царству Божијем
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Богохулство и свјатотатство у Православљу – промишљање поводом скрнављења моштију у Кијево-Печерској лаври
Овај чин светогрђа и духовне нечистоте представља не само грубо нарушавање светиње и историјско-предањског континуитета Цркве, већ у корену поставља суштинска питања о духовној природи греха
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: „Уздиже мене на ово светитељство, хотећи да преко мене испуни недостатке наших отаца”
Свети Сава не говори о недостацима, већ прихвата улогу коју му је Бог дао у наставку онога што су оци започели! Смирено прихвата своју улогу у том ланцу, као онај који страда, моли се и служи
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Од охридског пролога до охридског епилога
Иако је данас без државног пастиреначелника какав је био преподобни Лазар, род наш има на небу и у небеској Србији светог Саву, светог Симеона, и најдивније светитеље, а међу њима светог владику Николаја