Почетак Црквене године 7534. био је 1. септембра 2025. године, а 14. јануар 2026. године (1. јануар по јулијанском календару) означава грађанску Нову годину 2026. од рођења Христовог
Прот. Мирољуб Срб. Ружић (Фото: Лична архива)
Пошто многи верни упућују поруке и честитке са најбољим жељама поводом Нове србске 7534. године, прикладно је, у духу мира и доброг поретка, разјаснити како Црква разуме и рачуна време.
Да би се отклонила забуна у вези са рачунањем времена у Цркви, потребно је подсетити се ума Светог Предања, које је Црква примила од Апостола и богоносних Отаца.
Нова Црквена година је већ отпочела. Према освећеном и древном рачунању, Црквена година 7534. од стварања света започела је првога дана септембра 2025. године, празником Индикта, како то Православна Црква држи од најранијих векова.
Честитке које су кружиле друштвеним мрежама
То није произвољан обичај, нити грађанска конвенција, већ освећени поредак времена. Сам Господ, Који је „времена и рокове поставио у Својој власти“ (Дап. 1,7), открио је свете ритмове за живот Свога народа. У Старом Завету, Он је осветио седми месец као време одмора, очишћења и благодарења (Лев. 23), испуњавајући га спасоносним догађајима и установивши из њега циклусе суботњих година и Јубилеја — године ослобођења, милости и обнове (Лев. 25).
У пуноћи времена, Божанска промисао је сјединила ово освећено време са грађанским Индиктом, који почиње 14/1. септембра, а који је Црква примила не из световних разлога, већ зато што је управо у ово време Господ наш Исус Христос ушао у синагогу и објавио: „Дух Господњи је на Мени… да проповедам годину Господњу благопријатну“ (Ис. 61; Лк. 4). Тако је Сам Христос открио истинску Нову годину — не годину пореза или земаљске власти, него благодати, спасења и обнове.
Из тог разлога, свети Оци и Црква, вођена Светим Духом, установили су 1. септембар као почетак Црквене године, као празник благодарења, покајања и духовне обнове. Од тог дана ми већ живимо и трудимо се у оквиру Црквене 7534. године.
У исто време, потребно је разликовати ово свето рачунање од грађанске Нове године која се броји од рођења Господа нашег Исуса Христа, вечног Логоса у телу оваплоћеног ради нашег спасења. Према јулијанском календару, ову Нову годину славимо 1. јануара, што одговара 14. јануару по грађанском (грегоријанском) календару. Тога дана поздрављамо Ново 2026. лето од Рођења Бога Логоса, благодарећи за тајну Оваплоћења, којом је и само време обновљено и освећено.
Подлога за горњу честитку узета са сајта „Савремена вештица”
Тако, нема противречности нити забуне:
- 14/1. септембар 2025. године означава почетак Црквене године 7534.
- 14/1. јануар 2026. године (1. јануар по јулијанском календару) означава грађанску Нову годину 2026. од рођења Христовог.
У народној пракси оба обележавања треба чувати у уредном поретку, свако у свом истинском значењу, да се не би помешали ни смисао ни ред, нити да једно поништи друго.
Pачунање времена, често називано Ромејским календаром, свечано је потврдио богољубни цар Василије II 988. године и оно је вековима очувано широм православне васељене. Оно броји године од 5508. године пре Оваплоћења, коју је Свето Предање примило као годину стварања света, и одређује 1. септембар као почетак године. Од VII века надаље, ово рачунање било је прихваћено у свим православним земљама.
Када славимо Индикт, ми не приносимо Христу злато или сребро, како су то захтевали земаљски владари, већ принос својих живота. Приносимо постојану веру уместо гвожђа, непоколебљиву наду уместо сребра, а изнад свега љубав, драгоценију од злата (1 Кор. 13). Тако Црква улази у Нову годину обновљена, свукавши старог човека и обукавши новог, „по лику Онога Који га је створио“ (Кол. 3,10).
Стога, ходимо мудро у освећеном поретку времена који нам је Бог даровао: започињући Црквену годину у покајању и послушности, а дочекујући грађанску Нову годину са благодарењем за Оваплоћење Христово, које ћемо прославити 25. децембра 2026/7. јануара 2027.
На тај начин не поштујемо људски обичај, него божанску икономију, и истински славимо благопријатну годину Господњу.
На крају, стојећи у овом освећеном поретку времена који нам је Црква предала, примимо све ове празнике са разумевањем, благодарношћу и страхопоштовањем. Живећи већ у Црквеној 7534. години, и улазећи у грађанску Нову 2026. годину од Рођења Господа нашег Исуса Христа, осветимо свако време вером, покајањем и делима љубави.
Кула у Смедеревској тврђави са натписом „Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господин Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938. (1430)” (Фото: Wikipedia/Dekanski)
Нека Господ, Који се ради нашег спасења потчинио Закону, дарује и нама благодат да Његове заповести испуњавамо у смирењу и послушности. И док славимо ове свете дане, прославимо Онога Који је пре свих векова, а ипак је ради нас ушао у време.
Зато свима вернима упућујем моје срдачне молитвене жеље:
– благословен празник Обрезања Господа нашег Исуса Христа,
– радостан и благодаћу испуњен празник оца нашег међу светима, Василија Великог, светлог учитеља Цркве и стуба Православља,
и
– благословену грађанску Нову 2026. годину, под комунистичким јармом названу „православном србском“, коју славимо по традиционалном црквеном календару.
Нека Господ дарује да нам ова година буде година покајања, мира, духовног узрастања и спасења, на славу Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
Прот. Мирољуб Срб. Ружић
14/1. јануар л. Г. 2026. године
Categories: Гостинска соба
„Нико не може два господара служити“ – Господара црквеног и господара грађанског (календар грађански=григоријански=папски).
Осим небеског народа, Срба (и Руса).
Небески народ може све.