Прослављање Пречисте Богородице је и обећање за нас. Где је Она отишла, и ми смо призвани да идемо. Она је првенац земне Цркве, од људи рођених прва у пуноћи прослављена особа – телом и душом – у Царству Божијем

Прот. Мирољуб Срб. Ружић (Фото: Лична архива)

„Божанскoм заповеђу Богоносни Апостоли беху ношени облацима са свих страна. Када стигоше к пречистом телу Твоме, извору Живота, целиваху га с највећим поштовањем. Највише Силе небеске такође беху присутне са својим Господом и, обузете страхопоштовањем, испраћаху неоскрнављено тело – тело које је примило Бога у телу. На надсветован начин оне иђаху пред њим и невидљиво узвикиваху чиновима изнад себе: ‘Гле, Царица свих, Чадо Божије, долази! Подигните капије своје и на надсветован начин примите Мајку вечне Светлости, јер се кроз Њу изврши спасење целога људскога рода! Не можемо на Њу гледати, нити је могуће указати част достојну Ње, јер Њена величина превазилази свако разумевање.’ Зато, Пречиста Богородице, која вечно живиш са Сином Својим, Царем који дарује живот, непрестано Му се моли да сачува нови народ Божији и избави га од сваког непријатељског напада, јер смо стекли Твоје заступништво, и у векове, у јавној слави, блаженом Те зовемо.” (Стихира на „Слава и ниње“  Богоначалним мановенијем, глас 1, превод са црквенословенског – о. М. Срб. Р.)

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Возљубљена браћо и сестре у Христу,

Данас се Црква Христова сабира у побожној радости и светом страхопоштовању, јер бивамо уведени у тајну Успења Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије.

Ово није пуко сећање на догађај из прошлости, већ живо славље победе благодати у животу Оне која је у утроби својој носила Бога, и која сада царује с Њим у слави.

Послушајмо поново почетак свештене химне који Света Православна Црква пева на овај празник:

„Божанском заповеђу Богоносни Апостоли беху ношени облацима са свих страна. Када стигоше к пречистом телу Твоме, извору Живота, целиваху га с највећим поштовањем.”

Ово чудо, описано у нашем свештеном химнографском предању и предато кроз Црквену традицију, открива посебно место које Богородица заузима у историји спасења.

Као што је Дух Свети на Педесетницу сабрао Апостоле ради оснивања земне Цркве, тако су сада поново сабрани – не да проповедају, већ да посведоче прослављење првог и најсавршенијег члана Цркве од људи рођених.

Успеније у Грачаници (Извор: blagofund.org)

Божијом заповешћу, Апостоли – разасути по свету у проповеди Јеванђеља – бише чудесно сједињени, ношени облацима, као што ће праведници бити узнесени у облаке да сретну Господа у ваздуху при Његовом Другом доласку (1 Солуњанима 4:17).

То није случајност. Јер Успење Богородице је сама по себи предобраз Васкрсења – наговештај онога што очекује све који живе и умру у Христу.

Сабор Неба и Земље

„Највише Силе небеске такође беху присутне са својим Господом, и, обузете страхопоштовањем, испраћаху неоскрнављено тело…”

Видимо, дакле, не само сабор Апостола, него и анђелских Сила – Херувима, Серафима, Престола, Господстава. Само небо се креће у страхопоштовању пред телом које је носило оваплоћену Реч – утробом пространијом од небеса, како је називамо у службама.

Свети Јован Дамаскин у дивљењу узвикује:

„Данас се Свети и Животворни Ковчег живога Бога, који је у себи носио Саздатеља, преноси на место покоја свога.”

Анђеоско дивљење није због природне смрти – јер та смрт је заједничка свим створењима – већ зато што је ово тело носило самог Бога. Творац је пребивао у њеној утроби, и сада се Она узноси у Његову славу.

Свети Јустин Нови (Ћелијски): Успеније Пресвете Богородице је други Ускрс

Анђели узвикују:

„Гле, Царица свих, Чадо Божије, долази! Подигните капије своје и на надсветован начин примите Мајку вечне Светлости…”

Псалам снажно одјекује речима:

„Подигните капије своје, кнезови, и подигните се, вечна врата, да уђе Цар славе!” (Псалам 23:7–10 LXX)

Сада се, међутим, капије подижу не само за Цара, већ и за Његову Мајку – не као „божицу”, нити као сапреискупитељку, већ као Мајку Искупитеља, Ону која је рекла „Да” Богу и тиме отворила пут Оваплоћењу.

Она је Царица, као што псалам каже:

„Стаде Царица с десне стране Теби, у позлати офирској, украшена.” (Пс. 44:10 LXX)

Пресвета Богородица је Царица Небеска, Βασίλισσα / Царица Небесная – не по природи, већ по благодати, узвишена због свог смиреног συγκατάθεσις / согласие – пристанка на Божију вољу, тј. пристанка на оваплоћење. Њена част није дело људске заслуге, већ одраз Божје благодати, коју је Она у пуној послушности и љубави примила и у потпуности остварила – оно што Оци називају θέωσις / обожение – обожење.

Ковчег Живота и Нова Ева

Богородица је Нови Ковчег Завета. Као што је стари Ковчег носио таблице Закона, жезал Аронов и ману – знаке Завета – тако је ПрисноДјева носила Оваплоћену Реч, Истинитог Првосвештеника и Сам Хлеб Живота.

И као што је Ковчег у Старом Завету свечано уношен у Светињу над светињама, тако се и тело Богородице сада преноси – не у распадање, већ у непропадивост; не у гроб, већ у небеску Светињу.

Сећамо се речи Анђела на Благовести:

„Радуј се, Благодатна! Господ је с Тобом, благословена си међу женама!” (Лк. 1:28)

И Њених речи:

„Гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји.” (Лк. 1:48)

Пећка Красница (Извор: Светигора)

Црква и данас остварује то пророштво не само кроз речи, већ и у богослужењу, када у појању узносимо хвалу Богородици: “Величамо Те, Пресвета Дјево Богородице…”

Пресвета Богородица је Νέα Εὔα / Новая Ева – Нова Ева – чијом је послушношћу поништено непослушање прве. У Њеној утроби је оваплоћено Σῶμα Χριστοῦ / Тело Христово, и тиме Она постаје истинска Μήτηρ τῆς Ἐκκλησίας / Мати Цркве.

Анђелски поздрав на Благовести остаје испуњен у свакој Литургији:

„Χαῖρε, Κεχαριτωμένη! / Радуйся, Благодатная!”

Тајна Њене смрти и Успења

Црква учи – како сведоче Оци и богослужбене песме – да је Богородица заиста прошла кроз природну смрт, јер је и Она била подложна смртности.

Али као Она која је носила Творца Живота, није могла остати у гробу. Њено тело, као и Њена душа, беше неоскврњено, освећено самим обитавањем Светога Духа.

Свети Григорије Палама објашњава да Њено Успење није плата за грех, као код Адама, већ учествовање у добровољној смрти Њеног Сина – подражавање Христу у свему.

Она усну у миру и нади – и убрзо би пренета, телом и душом, на небеса – не као догма људске логике, већ као истина откривена у животу Цркве и потврђена сведочанством светих и духоносним богослужењем.

Свети Оци уче да је Богородица искусила φυσικὸς θάνατος / естественная смерть – природну смрт – не као проклетство, већ као сагласност са Њеним Сином.

Свети Григорије Палама наглашава да је Њено Успење Κοίμησις било συμμόρφωσις/сообразование – уподобљење Христу у свему, чак и у смрти. Она умире, али је смрт не задржава. Њено свето и нетрулежно тело бива узнесено на οὐρανὸς / небеса – на небеса – као знак будуће славе.

Грчка: Процветали осушени љиљани на икони Богородице

Како каже Кондак празника:

„Гроб и смрт нису могли задржати Богородицу, која се неуморно моли и која је непоколебива нада у заступништву. Јер као Мајка Живота, пренета је у живот од Онога Који се уселио у Њену увекдевичанску утробу.” (Кондак, глас 2)

Ово је Δόξα μετὰ θάνατον / Слава по смерти – слава после смрти – која очекује верне.

Мајка Цркве и Наша Заступница

Црква не прославља Богородицу само у обредној спољашњости или са дистанце. Приступамо јој као деца својој Мајци – са љубављу и смелошћу. Јер она је Мајка не само Христова, него и свих који су у Христу.

На Крсту, Сам Господ рече:

„Ево Ти Мајке.” (Јн. 19:27) „Ἴδε ἡ μήτηρ σου / Се, Матерь твоя.”

Пресвета Богородица је наша Заступница, Ἀντιλήπτρια / Заступница – наша заштитница и молитвеница: „Моли се непрестано да сачува нови народ Божији…”

Богородица Одигитрија, Путеводитељица (Извор: Епархија нишка)

Као што стихира поручује:

„Зато, Пречиста Богородице, која вечно живиш са Сином Својим, Животворним Царем, непрестано Му се моли да сачува нови народ Божији, и избави га од сваког непријатељског напада…”

ПрисноДјева се увек моли за нас. Као што је посредовала у Кани – „Вина немају“ – и умолила Свог Сина на дело, тако и сада приноси наше молбе Њему. Не као Она која заповеда, већ као Она чија се љубав не одбија.

Пресвета Богородица је наша Παναγία Μητέρα / Пресвятая Мати, која посредује као πλατυτέρα τῶν οὐρανῶν / ширшая небес – „Шира од небеса“, која је Бесконачног у себе примила.

Обећање Наше Будућности

Данашње прослављање Пречисте Богородице је и обећање за нас. Где је Она отишла, и ми смо призвани да идемо. Она је првенац земне Цркве, од људи рођених прва у пуноћи прослављена особа – телом и душом – у Царству Божијем.

Свети Никола Кавасила пише:

„У Њој је човечанство већ достигло свој циљ.”

Зато нека нас не обесхрабре борбе, искушења, па ни сама смрт. Богородица нам је показала пут – смирење, послушност, чистоту и веру – и сада се моли да њим корачамо у нади и храбрости.

Возљубљени у Христу, не остајмо само на дивљењу према Богородици, већ јој следујмо у вери и послушности – угледајмо се на Њу. Нека Њено „Да” Богу постане и наше. Нека Њена тишина, Њено поверење, Њено трпљење и Њена љубав буду усађени и у нама.

Нека Њена икона не буде само пред нашим очима, већ и у нашим срцима, док и сами не постанемо живе иконе Христове – по Њеном примеру.

Рестаурирана икона, наследница Богородице Смедеревске (Архивска фотографија)

И у часу наше смрти, нека и ми, по примеру Пресвете, уснемо у нади на Васкрсење и живот вечни, и васкрснемо у светлости Царства, где ћемо са Богородицом и свима светима славити Господа Исуса Христа у векове векова.

 „Јер Ти си, Животе, засијао, не нарушивши печат девствености. Како је, дакле, тело Твоје пречисто и животодавно било допуштено да буде кушано од смрти?

Као храм Живота, достигла си живот вечни; јер, родивши ипостасни Живот, прошла си кроз смрт ка животу.” (Стихире Другог Канона на Јутрењу)

Пресвета Богородице, спаси нас!

Амин!

о. Мирољуб Срб. Ружић, 28/15. август г. Г. 2025.

Categories: Гостинска соба

Tags: Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић, Успеније Пресвете Богородице, православље