Не би било Заливског рата, инвазије Ирака 2002. године, бомбардовања Србије ни рата против Авганистана – да безвредног папирног новца по имену амерички долари није било у изобиљу
Књига Џона Колмана Династија Ротшилд
О каквим се то тачно „дефектима“ ради? Главни „дефект“ је то што никада није било лако повести рат јер никада није било довољно новца за такве ратове и увек је требало прикупити још новца наметањем додатних пореза. Ово је значило да ће се у неком тренутку чак и успаване масе подићи и побунити се против сувише великих пореза који се намећу.
Други „дефект“ је био тај што је папирни новац морао имати подлогу у злату, те је пожељан био читав вавилонски преварантски систем где количина папирног новца не мора одговарати основи у сребру и злату. Без ових измена и навала папирног новца која је уследила након Пиловог амандмана и оснивања Банке федералних резерви у Америци, ни Први ни Други светски рат не би било могуће водити. Просто није било довољно новца за тако растрошне ратове нити би људи трпели да новац од њиховог пореза плаћа за такве инциденте.
Рат је америчким банкама увек брат: дугови савезника на крају Великог рата
Штавише, не би било Заливског рата, инвазије Ирака 2002. године, бомбардовања Србије ни рата против Авганистана – да безвредног папирног новца по имену амерички долари није било у изобиљу. У стварности је то само папир који издаје приватни банкарски систем, који не може да се замени за злато или сребро.
Џон Колман, Династија Ротшилд, MIBA BOOKS, 2017, стр. 220–221.
Приредио: Мирослав Здравковић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
„Јели бре Американци, што онако грдно избомбардоваште Србе, своје френдс анд алајс?“
„А џбг, било пара. Били смо у могућности“
Да се мало о својој муци и нашалимо.