Да није било подршке барона Едмонда Ротшилда, насеобине руских циониста би пропале. Ово је био кључан део стратегије Ротшилда да изгледа као да Јевреји већ живе у Палестини – обмана која је уродила плодом
Књига Џона Колмана Династија Ротшилд
Открио сам да, да није било подршке барона Едмонда Ротшилда, насеобине руских циониста у Рисону, Зикрону и Рош Пини би пропале и Јевреја у Палестини практично не би ни било. Ово је био кључан део стратегије Ротшилда да изгледа као да Јевреји већ живе у Палестини – обмана која је уродила плодом. Ротшилд је такође помогао да се оснују две нове колоније, Екрон и Медул. На крају века је постојала укупно двадесет и једна пољопривредна заједница, али Ротшилди нису веровали способностима колониста и инсистирали су директно да надгледају насеобине.
Ротшилди или Рат је најбољи бизнис (поготово ако се игра на обе стране)
У својој књизи У рат сад идемо ми, Хјуберт Херинг сумира цену коју су Сједињене Државе морале платити како би ционисти имали Палестину:
Ми смо рат платили. Платили смо га са 126.000 живота, 234.300 осакаћених и рањених. Платили смо га губитком домова стотина хиљада које је рат ишчупао из мирног света на који су били навикли. Платили смо га незамисливом штетом нанесеном духу нације кроз ударе ратне хистерије. Платили смо га економском конфузијом из које још нисмо изашли. Директан рачун за рат је достигао цифру од 55 милијарди долара. Индиректан никада нећемо моћи да сагледамо.
А шта смо од циониста за то добили? Колико сам успео да сагледам, ама баш ништа. Занимљиво је да Херцл није успео да добије благослов папе Пија X за јеврејску имиграцију у Палестину: Нисмо у стању ово да одобримо. Не можемо да спречимо Јевреје да одлазе у Јерусалим, али не можемо то ни одобрити.
Према Историји ционизма, стране 129-130, овај се разговор одиграо на састанку са папом 1903. године, што значи да је лорд Артур Балфур знао да се католичка црква оштро противи имиграцији циониста у Палестину, и то далеко пре него што је декларацију потписао, али није никога о томе обавестио. Тако је образац двоструке игре већ 1903. године био очигледан.
Јудаизам
Католичко противљење Израелу можда је допринело жару са којим су Ротшилди мрзели Русију и њену велику хришћанску популацију.
Херцл, отац ционизма, умро је са 44 године. Према Историји ционизма, он се никада није претерано добро слагао ни са Ротшилдима ни са ортодоксним Јеврејима чијим се водећим рабинима није допадао његов аутократски стил. Херцл је желе увек да има последњу реч у вези са било чим.
У Херлцу је било, како су то они који су га критиковали истицали, веома мало баш јеврејског. Ово је нешто јасније из његове визије јеврејске државе…
Херцл је замишљао модерну, технолошки напредну и просветљену државу, коју би Јевреји просветлили, али не обавезно јеврејску државу.
(Историја ционизма, стране 132-133)
Тешко да се може рећи како је Херцла занимала Палестина као верска „отаџбина“ за Јевреје, посебно у светлу чињенице да је велики део нових досељеника дошао из Русије и није имао претходне везе са Палестином.
Џон Колман, Династија Ротшилд, MIBA BOOKS, 2017, стр. 167–169.
Приредио: Мирослав Здравковић
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Renesansa je iznedrila najveće otkriće istorije: ličnost. Neminovna posledica napretka svesti, te time i napretka samosvesti. Napretka poimanja apstrakcije. Novozadobijena moć inteligibilne neurosnke organizacije – ka spolja. A ka unutra to postaje autohtono Kraljevstvo – JA. Do tada ljudi, šta god da su bili, to nisu bili. Time je dakako započet i neminovni proces rušenja svakog poretka, ove ili one kodifikovane nejednakosti. Kada je došlo do dovoljne akumulacije i količine tih Ja neminovno je došlo i do kolektivnog Ja – do nastanaka nacija u XIX veku. Do tada nije bilo ni Talijana ni Nemaca, ni Francuza ni Španaca, ni Hrvata ali ni Srba. Svi su ti imali i geografski i istorijski i plemenski i genetski koren, ali nisu bili nacija, ta stabljika iznad, u prostoru posebnosti. Taj je proces imao svoju posebnost kod… kod… – kako li ih nazvati? Oba naziva, i „jevreji“ i „semiti“ su višestruko pogrešni, donose više štete i zabune nego koristi. Inače. Ali pogotovu na ovu temu! Edomiti, Hazari, Sefardi, Aškenjazi, ni ti ni oni… bla bla bla. Meni je najmanje loše „oni iz Talmudske tradicije“. Ti su, unekoliko kao i Cigani, jedini već bili pomalo nacija, svojim posvuda otuđenjem od drugih. Ali su i ti iz Talmudske tradicije nošeni točkom istorije živeli iznutra iznedrenost pitanja: gde je našoj Kolektivnoj Ličnosti (tj. naciji) njen Zavičaj? Dva su pravca razvoja te njihove akcije. Jevreji (pogrešno) tj. Semiti (pogrešno) tj. oni Talmudske tradicije (manje pogrešno) su se razvili, bolje reći metastazirali u pravcu – Talmuda. Da je Sve njihov zavičaj, posut tim bednim Gojima. Jevreji kao Mongoli. Stepski džukci Mongoli su dočekali da se svet može osvojiti – jer je dovoljno napredovao! Pa se ima dovoljno tih za osvojiti, pobiti, porobiti, opljačkati i ići dalje. Ne treba im državna infrastruktura, ni poljoprivreda, bilo kakav rad i društveni proizvod – to su oni koje će uništiti već poradili. I dok su džukci Mongoli to uradili konjicom i kopljem post-Mongoli jevrejci to rade novcem i ideologijom (te propagandom). Francuska revolucija je bila pruska podmetačina, gde su „ideali“ bili pred očima – a u pozadini prvi je formalni akt „revolucije“ bio: ukidanje zakona o zabrani kamate. Krvoločno je pobijeno plemstvo i sveštenstvo, a uspostavljeno je „plemstvo“ – kamate. Pruska je država odtada sve do sloma Hitlera pokušavala jedno isto – i svi su njeni pokušaji sve više koristili internoj zmiji – onih talmudske tradicije. Koja je preuzela i Britaniju, i pre premijera d-Izraelija, i drugde po Evropi. A pogotovu su masoni bili njihovo sredstvo, da se npr. (istorijski posle prikriveno) potpuno neuspešno vodi „oslobađanje“ Amerike. Budala Vašingotn je bio „general“, sa dve osobine: da je svaku bitku izgubio, i da je obavezno inokulirao sve svoje borce. Tek kada je revolucija sasvim propala – masoni Britanije su predali „USA“ tamošnjim masonima. I sve to nije bilo dovoljno. Za svo to vreme oni talmudske tradicije su muntali celu istoriju, sve svetske ratove i sve naše živote – ne bi li uništili Palestinu i terorizmom kreirali izrael. Cionizam kao ključno svetsko zlo, zadnja dva veka.
@Хелиос Ренесанса је незавршена реченица, значи „ново рођење“, али чега? Паганства, пре свега грчког и римског и њихових разбарушених идеала који су виђени као слобода. Ренесанса је била нека врста ондашњег рокенрола, покушај да се побегне из мрачне тамнице тадашње католичке Европе. Други рокенрол касније је била реформација, па трећи Француска револуција. Све су ово покрети либерализације, који су директно зависни од Католицизма, његове су функције и нису разумљиви без њега, као f(x).
Основна црта која је овде иритирала је та што Католицизам заправо стоји на рушевинама Рима и његове основне традиције јуридичког права. Ово сам иначе чуо лично од једног од бивших декана теолошког факултета у БГ. Зато чак и ми овде доживљавамо теолошке појмове више католички него православно, јер је Католичка црква „гласнија“ а ми стојимо на граници, на пример „грех“ се углавном доживљава као законски прекршај пред неком небеском полицијом. чак и етимологија српског превода ове речи наводи на реч „грешка“, иако је изворно грчко значење промашај, дакле промашај мете са мало бодова, ово битно мења ствари.
Срби као народ кроз историју немају скоро никаквог додира ни са западном ренесансом, ни са реформацијом ни са фр. револуцијом осим што су након последње могуће под утицајем масонерије усвојили Сретењски устав, како тврди Велика масонска ложа Србије на свом сајту (имали су слику Сретењског устава на првој страни сајта и хвалили се тиме, скоро кад сам гледао нема је више, не знам да ли је негде унутра). Срби су били нација независно од ова три утицаја. То је западњачка нововековна теорија да су нације настале у овом периоду. Настале су многе националне државе. Јесу настали Италијани под утицајем Гарибалдија масона који их је окупио око Краљевине Пијемонт, ако се не варам са Сардиније су им дошли први владари. Јесу и Немци настали за време Бизмарка у 19-ом веку као једна свест (питање дали су једна свест и данас, не познајем то), Баварска се чак опирала да уђе а и данас има посебан статус, па је зову Тексас Немачке. Али не и Срби, као ни многи други. Душан је носио титулу „Цар Срба, Грка и Арбанаса“ колико знам. Била је једна друга мање позната ствар тада, а то је да се племство слабо идентификовало са сопственим народом углавном и да су сматрали по класној линији да су ближи једни другима без обзира на народ којим владају. Нешто слично данашњим становницима метропола који су по правилу најотуђенији од сопствених народа у својим државама а ближи једни другима.
Ренесанса, Фр. револуција, реформација су западњачке приче, којима универзални светски значај даје западни евроцентризам и њихов его, који је као код банкротираног аристократе, који има држање човека који има нешто важно да каже, али из његових уста излазе слабе речи и танак гласић, јер је изгубио оно најважније због чега је некад и призван у аристикратију а то је истинита вера у Бога, коју је требало да објави целом свету. Зато последњих неколико векова објављују саме себе. Поред овога постоје и мотиви и утицаји који нису истражени и нису до сад ушли у званичну историју а можда никад и неће.
Личност би требало да је баштина Хришћанства. „Највећа вредност у свим световима је Личност Бога и личност човека“. Мислим да је ово рекао владика Николај или неко други од Светих Отаца. Зато нико не може оправдано убити човека зарад неког циља јер жртвује већу вредност зарад мање. То схватање је новина у историји.