Историчари и не могу да истражују број, то треба да истражују статистичари, демографи, археолози, антрополози… Бројне науке да помогну да би се истражио број убијених у Јасеновцу
Доносимо разговор Николе Милованчева са Антуном Милетићем, аутором књиге „Концентрациони логор Јасеновац 1941–1945“, који је вођен 20. маја 2024. године.
Никола Милованчев: Господине Милетићу, молим Вас, реците која је Ваша оцена и шта Ви мислите о укупном броју жртава у логору Јасеновац?
Антун Милетић: Ја као историчар нисам истраживао број убијених, већ сам истраживао документа. И у документима гдје сам нашао име то сам и издвојио и сачувао. Прегледао сам на стотине хиљада таквих докумената и свега сам нашао у тим документима око 82 хиљаде имена које сам издвојио.
Значи, то није коначан број, него оно што се налази у документима. Историчари и не могу да истражују број, то треба да истражују статистичари, демографи, археолози, антрополози… Бројне науке да помогну да би се истражио број убијених.
Међутим, то није урађено на територији Југославије, било је различитих покушаја утврђивања броја убијених, а тачних нигде нема и до данашњег дана. Ја сам у својим радовима и написао да то није коначан број, него број убијених које сам нашао у документима које сам и објавио у књигама.
Реците, молим Вас, осим ових жртава утврђеним именом и презименом – преко 80 хиљада – како сте дошли до ових скоро 60 хиљада других жртава, које сте такође утврдили да су вођени у Јасеновац?
Антун Милетић: То сам утврдио на основу тога колико је транспорта доведено од Земуна до Јасеновца, од Митровице, Сарајева до Ђакова, број транспорта – колико је вагона било и колико у вагоне може да стане. Узео сам просек да у један вагон може да стане просечно 50 и дошао до броја Н. Н. лица.
Жарко Видовић: Песма „Ђурђевдан“ настала у возу за Јасеновац
Тако да се број убијених у мојим књигама креће око 149 хиљада, али ни то није коначан број. Документа усташка нису нађена, јер су 1943. и 1945. уништена.
(Стање ствари)
Categories: Гостинска соба
„Узео сам просек да у један вагон може да стане просечно 50 и дошао до броја Н. Н. лица.“
Имам један вишегодишњи обичај, не знам, можда грешим… али тако се трудим да штедим време и елиминишем очигледно погрешне ствари од оних које вреди даље истраживати.
Обичај је да ако на први поглед нађем бар једну критичну грешку, даље уопште и не гледам. Нпр. ако неко напише десет страница и макар на једном једином месту 2+2=73, не видим начин да се може радити о квалитетним страницама.
Неко „узме“ да у вагон „може да стане просечно 50″… кад иду… где? На море? У бању? На екскурзију?
Мајстор „узме“ исти број путника вагона на путу за плажу и… концентрациони логор?!
Шта ту човек више да каже? Узети одокативно број путника вагона без обзира на контекст… довољно је нпр. погледати снимак вагона у Енглеској и у Индији. Па одокативно приписати енглеском вагону са 5 путника вредност „50“, и индијском вагону са 500 путника исту ту вредност, дакле „50“.
И то онда назвати „бројем који сам нашао у документима“. Жали Боже.
@ Бојан lirskimozaik.com
Истине ради, А. Милетић каже „у један вагон је могло да стане 40, у други 60, узео сам да је просек 50“. Свакако није знао колико је вагона било са 40 а колико са 60 места. Посебно је питање да ли су усташе поштовали „возни ред и правила вожње“, тј. да нису „претоваривали“ вагоне.
Кључно је да он каже да то није коначан број, да га не могу утврђивати историчари, мислим да је то суштина да се те бројке од 149 хиљада у његовим књигама не може нико држати да је КОНАЧНА.
А. Лазић