Политичко југословенство је управо оно што је тврдио владика Николај – Пркос Богу и Светоме Сави, односно истини, логици, правди и разуму

Фото: N1

Пресвучени комунисти, етнички Срби, а данас, југоносталгичари, натофили, еврофанатици, либерали 2.0, односно либерали соросовског типа, како их је назвао Александар Дугин, у својим доктринама и акцијама не показују никакву етику, принципе или какву другу универзалну врлину. Оно што је заједничко за све нијансе припадника ових агенди, јесу испод-политички ниво деловања, србофобија и титофилија са култним карактеристикама.

У кратком тексту који следи, навешћу неколико симболичних исечака, који јасно показују да данашњи српски либерали немају никакав, морални принцип, политичку доследност или политичку артикулацију, идеју која превазилази шаманистички приступ друштвеним процесима и догађајима. Чињенице које ћу навести, показују да је политичко југословенство, управо оно што је тврдио владика Николај, Пркос Богу и Светоме Сави, односно истини, логици, правди и разуму.

За почетак, либерали се данас, декларативно куну у образовање и његов значај за вођење државе, али то им не смета да фанатично бране одлуке и деловање човека, који је водио њихову, обећану земљу, а био машинбравар. Дакле, када је Броз у питању, ту не важе никакве дедукције, чињенице и аналогије. Исто тако, једна од највећих замерки данашњих либерала на актуелни режим и политичаре, јесте њихова бахатост и неумереност у трошењу народних пара. Међутим, Брозове јахте, возови, виле, одела, томпуси, острва, ергеле и остала покретна и непокретна имовина коју је третирао својом, не сметају нашим либералима. То су за њих само симболи моћи њиховог великог тотема.

Симо Крајишник: Југословенска музика као симбол културне окупације српског народа

Такође, једна од централних тачака на којој формално инсистирају данашњи либерали јесте демократија и такозвана смењивост власти. Ал’ не лези враже, ни овде не постоји никаква доследност, јер им је недодирљиви идол човек који је себе прогласио за доживотног председника. Какав парадокс и доказ одсуства било каквог политичког садржаја наших, вајних либерала који чекају аутобус за Југославију.

Следећи парадокс је инсистирање на слободи говора, у коју успевају интегрисати све своје култур-расистичке тврдње о Србији и Србима. С обзиром на то да су све наше националне организације и странке разбијене и атомизиране, у јавном дискурсу, не постоји ниједна снага која би стала на пут иживљавању над српским светињама, традицији и историји од стране дубоке државе, НВО сектора и различитих појединаца и организација. И док тако шеретски и без икаквих последица, вређају и исмевају све српске темеље, до бесконачности се диве држави у којој се завршавало на Голом отоку због вица, песме или безазлене критике власти. То је врхунско лицемерје без преседана, а нама је да размислимо до које мере смо спремни да трпимо дехуманизацију и које последице ће изазвати та неспутана слобода српских непријатеља, да понижавају све што је наше.

На овај парадокс, тематски се надовезује и громопуцателно залагање за владавину права, истовремено се дивећи држави, која је своје политичке и личне противнике, слала у казамате без икаквих доказа, суђења или укључивања јавности. У тим чисткама, страдале су хиљаде невиних људи на правди Бога, без икакве кривице, неретко, само зато што им је требало отети имовину, жену, или какву другу вредност коју су поседовали. У овом контексту треба споменути и залагање да рад такне полиције буде транспарентан и под контролом Народне скупштине, а притом, уста пене док причају о грандиозним Удбиним ликвидацијама и акцијама против „издајника народа“.

Симо Крајишник: Десет упола с луком или Сини јарко сунце са Башчаршије

С овим у вези, истичем и инсистирање на неповредивости приватне својине, као једне од тековина развоја човечанства, док су наши југоносталгичари и данас одушевљени отимањем приватних поседа од непријатеља револуције. То су дакле, оправдана отимања, којима се нема шта замерити, јер је Партија тако одлучила.

Још један парадокс јесте одијум према женама које се јављају као пријатељице или љубавнице појединих политичара, док им Брозово доказано сексуално предаторство да женама и девојкама различитих узраста, уопште не смета. Дакле, либерале не интересује истина, већ само идеолошка припадност човека или одређене друштвене групе. Ако си њихов, можеш шта год пожелиш, као и онај београдски глумац, правоснажно осуђен за кривично дело обљуба над немоћним лицем. Пошто је у питању добро познат лик из идеолошког кошмара круга двојке, није никакав проблем што је починилац гнусног кривичног дела. Својевремено сам са својим познаницима из либералног шињела, расправљао о делу које је починио овај глумац, упоредо са злоупотребама које је вршио такозвани Јутка, иако је правно гледано, Јуткино дело, неупоредиво блаже од глумчевог. Ја сам, држећи се начела истине, осуђивао оба починиоца, а они су Јутку једногласно осудили, док су за глумца нашли безброј олакшавајућих околности.

Ћуприја: Милутин Јеличић Јутка одслужио тромесечну затворску казну

И овај исечак сведочи да ми имамо посла са људима без икаквог моралног компаса, са људима којима је важно само ко је „наш“, а ко „њихов“. Дакле, они немају свест о некој вишој вредности која би стајала као оријентир и арбитар свих наших поступака и стремљења. Нема духовног закона који усмерава човека ка достизању врлине. Само једна, агресивна, зјапећа празнина која тражи инстант задовољство у шаблону вулгарног материјализма.

Један од најупечатљивијих парадокса, који ових дана доживљава кулминацију, јесте вриштање либералних демона на целивање Часног Појаса Богородице, страшног вређања и понижавања верника који мирно и достојанствено стоје у километарском реду, како би се приближили једној од највећих хришћанских реликвија. Свашта смо могли прочитати од стране еминентних нуспроизвода глобалистичких агенди, који једноставно нису могли да се уздрже од незасите мржње према свему што надилази њихову идеологију трбушине и србомржње.

Невиђене увреде, сипане су на већинску, православну Србију, наравно, и са централног, либералног медија, Утиска недеље. Те салве мржње лоше упаковане у некакву „научност“, са све спиновањем Диркема и социолошких тумачења магије и паганизма, од стране једне новосадске „другарице“, превазишле су већину досадашњих покушаја проглашавања Срба затуцаним и идиотским народом.

СКАНДАЛОЗНО БОГОХУЉЕЊЕ!

Марија Васић из Новог Сада напала је СПЦ, верујући народ и Појас Пресвете Богородице, назвавши његово целивање „фетишизмом и примитивним магијским обредом“.

Још шокантније, истакла је да је такве ставове преносила и својим ђацима у школи. pic.twitter.com/YAX3K40z1K

— Aleksa Simanic (@aaleksassimanic) June 1, 2026

А подсетимо се само њихових култова, њиховог целивања, штафета, сатанистичких представа на стадиону ЈНА и обожавања култа аустроугарског бојовника Јосипа Броза. Они су ти који су у школама учили да се Тито воли више од маме и тате, њих су облачили у окултна, пионирска одела, они су ти који су полагали заклетву и пешачили десетине километара да само на секунд угледају свог Гуруа. И сада су се те карикатуре нашле да исмевају српски, Христолики народ који, не угрожавајући никог, скрушено и са љубављу у души, чека да се поклони Христородици.

Тешко је заиста ћутати на ове увреде, тешко је посматрати те ђавоимане ентитете како изливају свој отров и незабележену мржњу на Србе, Србију, Христа и сваки аутентични садржај. Не може демон да мирује када осети снагу Христове промисли која је опет окупила српски народ, у ова погана времена, опасности и подела.

Када би Срби имали националну државу, ове појаве, не би могле проћи без последица. Овако, имамо карикатуралне представнике режима, који се народу, преко друштвених мрежа, жале на понашање појединих, истакнутих србомрзаца, као да је народ тај који поседује механизме за борбу против ђавоиманих наказа и србофоба.

VAR tehnologija: У Београду присутне јаке демонске снаге због „парчета тканине”

Све ово указује да наш противник не познаје нијансе карактеристичне за политички зреле људе, већ да либерализам соросовског типа, познаје само непријатеља кога треба уништити, без скрупула или покушаја превазилажења разлика. Усудићу се рећи да ови људи нису способни за политичку артикулацију својих ставова и да је ниво на коме они доживљавају друштвене процесе мајмунско-марксистички.

Општи закључак који можемо извести из ових, наизглед баналних, али симболичних примера, јесте да имамо посла са људима без икаквог жара за истином, правдом или интелектуалним поштењем. Исто тако, они су добро организовани и повезани концима дубоке државе, подржани од стране разних структура моћи, медија и невладиног сектора. У питању је опасан противник, против кога се не можемо ефикасно борити као усамљени појединци. Потребно нам је укрупњавање атомизоване националне сцене, удруживање у националне организације и јасно артикулисање српских националних интереса.

У овом моменту подела, тај подухват делује као утопија, али друго решење не постоји. Или ћемо се пробудити и превазићи разлике или ћемо нестати, не само духовно, него и физички.

Categories: Гостинска соба

Tags: Симо Крајишник, Срби, југословенство