Професору Ломпару је било место на студентској листи. И зато су сви који се боре против слободне Србије били против Ломпара. А ако буде будућности Ломпар је понудио програм за нашу политичку будућност
Мило Ломпар (Фото: Снимак екрана)
Ломпара су ветирали: шта сад?
У интервјуу који је, пре извесног времена, дао Татјани Стојановић за руску „Литературнују газету”, на питање шта лично очекује кад је појављивање на студентској листи у питању, проф. др Мило Ломпар је рекао:
„Прво је један провладин аналитичар написао да су западне амбасаде ставиле вето на моју кандидатуру. Тада је бивши председник Демократске странке Драган Ђилас рекао да нећу бити на студентској листи. Затим је други бивши председник Демократске странке, Бојан Пајтић, поново рекао да нећу бити на листи. Прошлог новембра, председник Вучић је рекао да сам смењен. Не разумем зашто су ме четири пута сменили. Ако сам једном смењен, како сам се поново нашао на њој? Чини се као да се сваки пут враћам у живот. Недавно је председник Вучић говорио да су нека моја студентска фракција и фракција ректора Владана Ђокића – другог кандидата који је наводно био на листи – наводно у сукобу око нечега. Нико није ни питао како је то могуће ако је Ломпар смењен. Али поента је у томе што ја немам никакве везе са студентским покретом. Подржавам их и верујем да млади људи имају право да се побуне и да је садржај њихове побуне исправан. Али не учествујем у тим играма око председничких кандидата.
Људи заборављају: свако може да вас номинује, али када је реч о мени, ја увек имам последњу реч. Без обзира ко ме номинује, ја ћу на крају одлучити шта ћу да радим. Имам демократски приступ и не желим да се мешам у одлуке студентског покрета, какве год оне биле.”
Ово је реч доследног човека. Не треба сумњати да доследан човек баш тако размишља, јер има самоистоветност која не зависи од оних „петнаест минута славе” што их је Енди Ворхол обећао сваком Американцу.
Али, уклањање Ломпара са студентске листе покреће низ других питања, на која се морамо осврнути да бисмо видели где смо и куда идемо.
Мило Ломпар: Не знам да ли сам на Студентској листи, ректора Ђокића слабо познајем
Јер десило се оно што је сам Ломпар одавно, другим поводима, показивао и доказивао да се може десити, показујући и доказујући да се Вучић–Брнабић режим и НВО интелигенција умногоме слажу и допуњавају: зато су, између осталог, и били против Ломпара.
(Сасвим лична белешка)
На овом месту, мала и крајње лична белешка: поносан сам што сам подржавао „губитника” Ломпара, јер, како рече Борислав Пекић поводом студентског протеста 1968: „Допадају ми се ствари без будућности. Волим пропадања. У њима сам у свом елементу”. Ломпар је мој идеал „песимистичког конзервативизма”, који је опет дефинисао Пекић, одговарајући на питање о политичкој левици, десници и центру: „Кад пут води у амбис, свеједно је идете ли њиме средином, левом или десном страном. Једино практично питање је брзина. Не морамо баш трчати.”
Наравно, то не значи да људи ширег духовног и политичког обзорја него што је моје не виде оптимистичне и веома инспиративне димензије Ломпаровог становишта и велики потенцијал Србије у којој би се остварио национално – демократски идеал за који се професор залаже. Но, као и сваки „субјективиста”, нисам могао да одолим овој личној „подбелешци”, стављеној, крајње самовољно, у сам текст чланка који читате).
Владимир Димитријевић: Доба „антиломпаризма“ (огледи из импресионистичке аналитике)
Савез Вучића и НВО интелигенције
Ломпар је увек указивао на део интелектуалне и културне елите у Србији (често повезане са невладиним сектором, квазиграђанским „опцијама”, суштински криптокомунистичким, и прозападним медијима) која се јавно декларише као оштра опозиција актуелној власти: та елита заступа вредности које су у супротности са српским националним интересима.
Иако су власт и невладина интелигенција наизглед у сталном сукобу, Ломпар је доказао да међу њима постоји симбиоза. Невладина интелигенција заправо подржава режим у свим одлукама које воде ка слабљењу националних позиција (као што су косовска политика, промена свести грађана или културна политика). Оштра и често екстремна реторика невладине интелигенције омогућава актуелној власти да се домаћој и међународној јавности представи као „златна средина” и једини гарант стабилности између две крајности (деснице и евроатлантског радикализма).
Са друге стране, овај део елите кроз константну критику власти пред страним фондовима и партнерима правда своје постојање, утицај и финансирање.
Ломпар је увек истицао да страни чинилац (западни центри моћи) у овом систему игра улогу архитекте. Запад подржава ауторитарну власт јер му она гарантује спровођење одређених геополитичких одлука, док истовремено преко невладине интелигенције и медија ствара културну подлогу и врши притисак како би те одлуке биле лакше прихваћене у јавности.
Укратко, наизглед непомирљиви непријатељи (актуелна власт и прозападна НВО елита) заправо хране и одржавају једни друге на штету аутентичних националних и демократских интереса друштва.
Мило Ломпар: Студентска листа би требало да буде национално и демократски оријентисана
То је део ширег светскоисторијског процеса разарања традиционалне демократије, који је, већ одавно, захватио и западна друштва.
(…)
Улога Мила Ломпара
Као филолог, професор др Мило Ломпар је нека врста српског Клемперера: одиграо је огромну улогу у чишћењу српског језичког и мисаоног видокруга од свих наслага пропаганде Вучић–Брнабић режима која је деловала по принципу затрпавања семантичких поља својеврсним „вихором од смећа”. Скретање пажње је обављано најпримитивнијом (и утолико успешнијом) методом: ако кажеш Вучићу да је издао Косово, он каже да је твом деди смрдело из уста, и Вучићеви медији за идиотизацију „широких народних маса” се по седам дана баве задахом дединих уста.
Ломпарова гостовања на алтернативним медијима (други му, углавном, нису ни били доступни) лечила су свест аудиторијума на више правих начина. Пре свега, он је настојао да објасни истинске узроке појаве. Тако је у већ поменутом интервјуу за „Литературнују газету” објаснио појаву студентског покрета на уџбенички начин: „Студентски покрет је главни Вучићев противник и ентитет који му је нанео највише штете. Овај покрет је разнолик по саставу и идеологији. Његове чланове уједињује осећај несигурности пред апсолутним непоштовањем закона у земљи. Ову ситуацију најбоље илуструје трагедија на железничкој станици у Новом Саду, где је погинуло 16 људи. Јасно је да је било озбиљних недостатака у реконструкцији зграде станице. Посебно је узнемирујуће што до данас није покренута кривична истрага нити суђење. У Београду се недавно догодило убиство у једном ресторану у округу Сењак. Према извештајима медија, начелник београдске полиције био је присутан. Он је притворен, али је касније пуштен и добио је прилику да се брани са слободе. Овај инцидент такође показује потпуни недостатак закона и реда. Овакво стање ствари ствара осећај беспомоћности код становништва, а тај осећај је изашао на видело кроз његов најдинамичнији сегмент – студенте.”
Затим је разобличио јудинску политику Вучићевог режима према Косову и Метохији, коју је спроводио да би, као и данас, остао миљеник ЕУ. У истом интервјуу, он каже: „Да би ојачала своје унутрашње јединство, ЕУ треба да Србија призна независност Косова и Метохије. Зашто? Зато што Шпанија, Румунија, Словачка, Грчка и Кипар нису признале отцепљено Косово. Сада захтевате да Србија призна нешто што чак ни неке државе чланице ЕУ нису признале. На пример, био је референдум у Каталонији. Тамо живи осам милиона људи, то је најбогатији део Шпаније. Редовно изабрана регионална влада организовала је овај референдум, централна влада је поништила резултате, а регионални премијер је побегао у Брисел. То се догодило пре неколико година. Лично се не залажем за отцепљење Каталоније. То ме се не тиче и немам потребу да заузимам став по том питању. Али разумно питање је: на основу чега Европска унија сматра да Каталонија, са својих осам милиона становника, нема право да прогласи независност, док Косово и Метохија, које никада није било држава, има право да се отцепи од Србије? (…)
Верујем да би Србија требало да води политику заштите сопствених националних интереса. Стога, морамо да израчунамо колико европске интеграције користе Србији, а колико јој штете. Ако је ваш услов за приступање ЕУ да се одрекнете Косова и Метохије, како можете да пристанете на то? А ако имате неку врсту договора који сматрате оправданим, поднесите га на јавну проверу.”
И о руско-српским односима је јасно речено: „Вучићева политика је кристално јасна – он мења курс ка Европској унији, али да би постигао овај циљ, важно му је да своје бираче држи заокупљеним хипнотичким пропагандним слоганима руско-српског савеза. Тек тада ће моћи да спроведе овај курс до краја. Верујем да ће без руског присуства на Балкану, иако, наравно, регион не може бити под искључивом сфером утицаја Русије, интереси српског народа бити озбиљно угрожени, јер западне земље имају прилично јединствен став о Србији.”
Тако јасно, једноставно, сваком разумљиво. Осим ако неком разум није помрачен приземним егоизмом интересног типа.
Савез квазиграђанизма и квазипатриотизма
Ломпар је, још 2021. године, у интервјуу „Геополитици” рекао:
„Овај режим је створио пасивно стање, јер почива на прећутној сагласности протагониста невладине оријентације и националне оријентације. Зар они нису складно здружени готово на свим нивоима власти? Ко да се, онда, постави активно и критички? Стално се призива неки одлучан и херојски потез, негодује се што постоје они који указују на природу овог режима, гласно се тражи Карађорђе, али се нико од незадовољника не јавља за неку херојску улогу или мученичку смрт. Најјачи критичари овог режима су невидљиви: за тастатуром и под надимцима. И јако су љути што још понеко говори критички под сопственим именом. Не смеју шефу или директору ништа да приговоре, камоли да се противе, а реформишу државе и континенте. Лицемерје је привилеговани облик наше јавне свести: и тамо где је видљиво, и тамо где је скривено.(…) Невладина интелигенција осуђује режим због антидемократских поступака, избегавајући да осуди западне (америчке) и домаће (невладине) чиниоце који га подржавају: проблематичан је – за њих – Вучић, али није Соња Лихт, која га јавно подржава. Национална интелигенција критикује режимску косовску политику, избегавајући да прекине своје учешће у пословима режима: и направи непрелазан отклон од њега. Невладина интелигенција има јединство у односу према режимској спољној политици. Национална интелигенција има јединство у односу према режимској унутрашњој политици. Код невладине интелигенције мит о евроатлантским интеграцијама ствара политичко јединство. Код националне интелигенције мит о држави ствара апсолутну пасивност у политичкој акцији. Обе стране снажно користе клијентелистички однос режима према политичким чиниоцима. Обе стране расправљају светске теме када треба да преиспитају свој однос према властима. Одсуство опозиционих политичких партија је само илустрација ове дубинске немоћи српске културе да обликује друкчији политички спектар. Резултат је пасивност која се претвара у друштвено труљење. Али, појединачно су сви протагонисти јавног живота задовољни.”
И тако даље, и тако до данас.
Ломпар као читалац српске стварности
Проф. др Мило Ломпар је показао и доказао да је Вучићева противуставна владавина утварност која производи лажни национализам и води државу ка опасној нестабилности. Због тога, по његовом мишљењу, друштво живи у стању трајног државног удара који по методама владања подсећа на бивши комунистички режим. Користећи националне теме манипулативно, стварајући привид бриге за национални интерес док у стварности спроводи издајничку политику, Вучић–Брнабић режим наноси трајну и непоправљиву штету српском народу. Тај исти режим, који кроз контролу медија води хајке против неистомишљеника са циљем да се криминализује сваки политички отпор, непрестано производи мржњу и трује друштвени дијалог како би застрашио грађане и јавност.
У том показивању и доказивању истине о кловнократији у Србији, Ломпар је испунио улогу интелектуалца, о коме је упутно говорио у већ поменутом интервјуу „Геополитици”:
“Интелектуалац мора да зна где су му границе: његово је да каже шта види, да објасни шта разуме, да поучи ако има кога. Није његово да управља: он свој хлеб треба да зарађује изван сервисирања свог политичког мишљења. То је лако рећи, али је тешко издржати у таквом опредељењу. Јер, интелектуалац је постао сасвим непотребан: помало и смета, каткад и нервира, узнемирава миран сан и леп одраз у огледалу толиких пропагандиста. Сумњам да је мој јавни ангажман дао неки резултат: друштвене и културне силе су тако постављене да је моје схватање ствари увек било – једно маргинално мишљење. Тако је и остало.”
Гласно, јасно, отворено. Речју: Ломпар.
И – ето нам ветирања.
Али, ако буде будућности, проф. др Мило Ломпар је понудио програм за нашу политичку будућност.
Ломпаров политички програм
Подржавајући студентске протесте, Ломпар је јавности Србије изложио политички програм који је могао постати основа за победу над Вучићевим режимом, али и основа изградње стабилног друштва и одговорне државе.
Називајући своју позицију националним либерализмом, наглашавао је да изворна либерална идеја у Србији, која потиче из 19. века (чији је најаутентичнији израз био Јован Ристић), представља синтезу национализма и представничке демократије. Са те позиције, либерализам не искључује национално биће, већ се демократске слободе, владавина права и грађански суверенитет развијају унутар сопственог националног и културног оквира (тзв. „српско становиште”).
Ломпар је, да не био погрешно схваћен и да би ишао путем истине, увек правио оштру разлику између националног либерализма и савременог левог либерализма. Леви либерализам је идеолошки конструкт који је спој крупног капитализма и левих идеологија, који намеће нове облике глобалне цензуре и нетрпељивости под маском „толеранције”. Према његовом мишљењу, тај правац служи као покриће за економску експлоатацију док истовремено поништава традиционалне вредности и национални суверенитет.
У контексту савремене политичке борбе у Србији, Ломпар је, подржавајући студентску листу, заговарао модел у којем би грађанска и национална струја деловале равноправно. Он је истицао да су за уставни и демократски преображај друштва неопходна оба пола: грађански, који инсистира на слободи медија, демократским институцијама и уређењу бирачких спискова, и национални, који штити суверенитет, културни идентитет и права српског народа (политику српског интегрализма, а не политику „Велике Србије”). Критиковао је, да поновимо, како тренутни владајући режим који користи квазинационалну реторику, тако и део опозиције који потпуно игнорише легитимне националне теме, сматрајући да је управо национални либерализам пут ка изласку из озбиљне друштвене поларизације.
Политичка личност
Мило Ломпар је, на начин који изазива поштовање својом доследношћу, за кратко време од интелектуалаца са најширим српским духовно-моралним видокругом, постао политички симбол читавог једног правца деловања у Србији: реч је, да поновимо, о национално- демократском (или национално- либералном) правцу деловања. Управо због тога, није се смело дозволити да Ломпар буде на студентској листи, без обзира на сву корист коју би његово присуство овој листи донела: против Ломпара није био само Врховни Кловн, него и његове сенке из „ НВО – ПРО ЕУ опозиције”, и, наравно, ЕУкратија на челу са Немачком. Ломпар не сме проћи, био је њихов став: и није прошао!
Ипак, Ломпар је остао као драгоцена политичка чињеница у нашем јавном простору.
Постао је политичка личност по преимућству.
Шта је личност?
Личност није пука индивидуа. Личност подразумева снагу карактера – она је реална особа, али и идеал који та личност изражава, чиме представља синтезу реалности и нормативности. Политичка личност нужно има активан предметни став: она свет доживљава као отпор који треба савладати, као ситуацију која захтева одлуку и деловање.
Ломпар је, уз озбиљне личне напоре, објаснио Србији који је пут за њу – ако жели да, по мери околности, буде слободна и своја.
Куда даље?
Уочи избора ове, 2026. године, сигурно има много оних који би да професора Ломпара виде на врху неке партијске (патриотске, наравно) листе. То је легитимно: ко не би таквога на челу? Без икакве намере да делим савете, лекције, „премудрости Соломонове”, чини ми се да треба обратити пажњу не неке околности савременог политичко- партијског живота у Србији (не бавећи се више Вучићем, о коме је речено сасвим довољно). Питање гласи: ако је, својим јавним деловањем, Мило Ломпар постао политичка личност, шта би то, у нашем страначком систему, могло да значи?
Чињеница је да личност у политици стоји насупрот безличним структурама, али и насупрот олигархијским интересима који угрожавају опште добро. Страначке олигархије се у нужди потчињавају великој личности, али настоје да је се ослободе када опасност прође. Ниједна велика политичка личност није пуки функционер странке, нити инструмент структуре, већ жртвени носилац општег добра у конкретној историјској ситуацији. Персонализам политичке философије није сентиментална апологија харизматичних вођа, већ строго нормативна теорија која личност дефинише кроз телеолошку оријентацију ка општем добру и спремност на жртву.
Свака странка је, по природи ствари, оријентисана ка партикуларности, док је политичка личност оријентисана ка општем добру. Та разлика није пуко морално вредновање него категоријални разлика.
Унутрашња динамика странке води ка формирању олигархије. У тренуцима историјске кризе, олигархије се повлаче и прихватају вођство велике личности, јер им је она потребна као ефикасни узрок општег добра. Али, када опасност прође, и када се стабилизује поредак, олигархије настоје да поврате контролу и да се ослободе личности која им смета.
Зато је професору Ломпару било место на студентској листи, која представља један широк покрет, а не странку. И зато су сви који се боре против слободне Србије били против Ломпара.
Владимир Димитријевић: Суманута прича о Милпару или Прототип и стварност у Вучићевој Србији
Личност и странка
Да поновимо: постоји извесни проблематични карактер односа личности и странке (о томе је, у одличној књизи „Личност против странке”, писао проф. др Милан Петровић). Странка није нужно противник општег добра. Она може бити средство његовог остварења. Али, њена организациона логика тежи очувању сопственог положаја и утицаја. Када велика личност постане терет за страначки апарат, долази до конфликта.
Странка, у плуралистичком систему, делује у условима конкуренције. Конкуренција сама по себи није зло јер може подстицати динамику и равнотежу у политичком пољу. Али, баш у том – политичком – пољу конкуренција подразумева борбу за власт. У тој борби, средства могу постати важнија од циљева, а тактички интерес надвладати општи телос. Странка је структурно принуђена да води рачуна о коалицијама, изборним резултатима, унутрашњој дисциплини, медијској перцепцији. У таквом окружењу, визија општег добра може бити маргинализована. Страначки систем, ако се сведе на технику освајања и одржавања власти, губи везу са нормативним хоризонтом.
Управо ту настаје потреба за великом политичком личношћу. Њена улога није да укине институције, већ да их преобликује у правцу општег добра.
Ломпар би то, по мишљењу многих, могао да буде. Ако, наравно, жели да на тај начин уђе у стварност Србије, ни на Истоку, ни на Западу, Србије у лутању, Србије у тешким искушењима која превазилазе појединца, па, можда, и сам народ коме припадамо.
Један коментар на текст М. Ломпара: Наша интелектуална елита има слаб контакт са стварношћу
Да поновим, са зрнцем „мистичке соли”: када је Василевс позвао Светог Антонија у Цариград да види Великог, оснивача пустињског монаштва, он, као и сваки расудљиви монах, није хтео сам да одлучи, него је питао свог ученика, Светог Павла Препростог. Овај му рече: „Ако одеш, бићеш Антоније. Ако не одеш, бићеш авва Антоније.”
То јест…
Политичка борба у Србији није готова. Она тек почиње. Иако Вучића подржава и ала и врана са стране, од Вашингтона, преко Брисела, до Москве (невољно ли?, пита се русофил у мени) и Пекинга, и то чини свако са својих разлога, Србија се не сме мирити са ропством. Као и увек, немамо другу наду до у Бога и у своје руке, како рече Његош. Проф. др Мило Ломпар би могао постати човек који, бранећи национално-демократску могућност српске политике, окупља све снаге, и личне и страначке, које такву могућност сматрају остваривом. Није на студентској листи, али ту су и будући председнички избори, као и Србија после пада Вучића. Као и увек, питање је само шта он мисли о својој улози у мраку наших бедних политичких трзавица и националних странпутица. Самосталан колико и самосвојан, он ће се определити.
За свој народ је већ довољно учинио, и траг његов у српској култури неће се избрисати.
Цео текст прочитајте ОВДЕ
Скраћивање и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Ни Димитријевић, нити било ко од тих Ломпароваца не може да каже какав је то програм Ломпар понудио? Ок нека је истина да је Вучић највећи издајник, али како би Ломпар решио питање Косова?
Ако већ неће студенти, требало би да нека од патриотских странака стави Ломпара на своју листу. То би им гарантовало да ће бар прећи цензус. А мислим и много више. Живи били па видјели.
Као што је неко добро приметио Димитријевић одлично постави проблем, али када треба дати решење, онда мућак.
И још нешто, ако су грађснистичке НВО и западне амбасаде спречиле да Ломпар буде на листи, значи да су оне утицале на састав листе..
А да неко помисли, да ће ти исти дозволити да неко буде председнички кандидат, а да није могао бити кандидат за посланика је баш наивно.
Или још боље, да наступи као ГГ Мило Ломпар. Нешто као МИ, глас из народа. Наравно, прије него што се Несторовић полакомио на новце које су добили, а он држао кључеве од касе.
Ако следећи ауторов чланак буде дужи два/три пута од овога – прочитаћу. Можда у њему буде споменуто и неко решење или барем предлог идеје решења….
Ne treba očajavati, Radomir Saičić je na listi. On nije išao po Narodnim i ostalim strankama. Kao Lompi.
Ови људи и даље као да су под дејством буника… Па добро, ајмо замислити да Ломпар није деложиран са те псеудо студентске листе.
Како би изгледало деловање Ломпара и сличних у друшту и екипи са Пајтићем, Душаном Петровићем и сличнима? Посебно где би тај сој послушника колонизатора, у свакој најблажој варијанти имао надполовичну већину у свакој представничкој групи?
Заиста ми није јасна та количина слепила, и како један Димитријевић који је образован, преначитан па чак и продуховљен чова, нема способност да то види? Ако то не видиш, може се рећи да немаш појма. То је као да се некдањи радикали сједине са ондашњим лдп-ом и да обећавају деловање које имати исти смер?!
А на страну, посебна прича, око очекивања да запад који од губитка слободе 5 октобра, контролише буквално све важне друштвене и политичке процесе у земљи, сада препусти да један (на почетку) тако масован политички покрет контролишу људи који имају славове као Ломпљр, Миросвић и сл.
августа 2026. „ Студенти побеђују“ без протеста због доласка председника Зеленског у Београд.
Месец дана касније 7. септембра на дан сахране генерала Ратка Младића „ Студенти побеђују“ без речи , као да не постоје.
Ваљда је то најбољи начин да „ Студенти побеђују „ на изборима 25. октобра “.
Ко ће себе да препозна у песми Десанке Максимовић ?
У ропству-
Za koga da glasa čovek koji sigurno neće glasati za režim, želi da se smene bahati funkcioneri, da se osude krivci, prorade institucije, smanji korupcija… …ali isto tako smatra da se ne smemo odreći svojih generala i da se moramo braniti od zapada, biti oprezan sa istokom, koji je pravoslavni delatni hrišćanin, koji ne podržava promociju lgbt ali ima prijatelje medju njima…i sa još dosta stavova koji su protiv režima ali nemaju uporišta ni u drugim opcijama ?
За све коментаторе који замерају Ломпару и Димитријевићу на недостатку РЕШЕЊА?!?!? ( решење, другови, решење) , у немогућности да се за њих предложи нешто ефикасније због њихових сопствених ограничености, предлажем уроњавање главе до ушију у лавор хладне воде у трајању од 15. секунди.Да су бар иоле добродушнији и разумнији, предложио би им да, пропорционално дужини своје интернет памети, прочитају нпр Кандида , не морају све, знам да су заузети четовањима и шетањима кучића, нека прочитају задњу реченицу, па ако којим случајем схвате, видеће како се све спонтано мења на боље.
У сваком случају поводом ових трагикомичних детаља око избора и мистериозне студентске листе којој већ предуго као каквој светињи, ми напаћени, гладни и жедни праведности, певамо али луја, ја, педесет шестогодишњи родољуб, грешни и покајни грађанин, више пута насамарени и намагарчени наивчина, свечано изјављујем племенитој братији студентима да АКО НА ВАШОЈ ЛИСТИ НЕ БУДЕ МИЛО ЛОМПАР ЈА ЋУ САМ СЕБИ ВЕТИРАТИ ГЛАС ЗА ВАС.
Мислите, шта нас брига, мислите шта се правиш важан, ма ко си ти.
Одговарам, нико и ништа. Само, размислите, синовци, колико нас оваквих има у збиру.Немојте после да кукате.
Za koga da glasa čovek koji sigurno neće glasati za režim, želi da se smene bahati funkcioneri, da se osude krivci, prorade institucije, smanji korupcija……ali isto tako smatra da se ne smemo odreći svojih generala i da se moramo braniti od zapada…
Nestorovicu nista ne verujem , pokupio je pare , Dveri se samougasile , ostaje DSS …
Ово никако, али никако није добро. Сво време се натура да је неопходно удруживање. Да се мора, макар као само први корак укинути власт која је и пљачкашка и издајничка. Па да иначе не баш сагласне оријентације, она доминантно национална и она доминантно грађанска, а којој је ЕУ спасоносна нада, требају одложити разлике. Добро, нека је тако.
Али ако је први циљ победа – па ваљда је онда победа први циљ? А Ломпар је, како год до тога дошло, прва личност опозиције у Србији. Плус националиста којем грађанчићи најмање имају шта да замере. Оваква одлука, ма како има евентуални алиби „јао, да се ови други не наљуте“, онемогућава разликовање. Како сада и они којима је доста ћација да знају да иза студентске листе не стоји нова превара? Да ово нису све неки Ђокићи, иако самог Ђокића нема? Саичић или Хубач су недовољни гарант тога. Свакако се нема шта изгубити, ма како лоша студентска листа не може бити гора од Лончара, Гашића и осталих Оскара. Али не ваља и никако није обећавајуће на дуге стазе. Међутим још је и горе као предизборни избор. Уклањање Ломпара је одма смањивање неких 5% гласова! Ко нормалан би то радио? Нико. Али би то сваакако урадио контролор нове обојене револуције Србије.
То је та Коштуњава идеологија. Ми смо поносни губитници, али смо ето доследни себи. То што нису способни ниједну идеју да протуре јавности то није важно, јер они су доследни. Ето и сад их наивне студенти превеслаше их жедне преко воде. Толико су се трудили, махали заставама, пешачили по Србији, беспоговорно их подржавали две године, а они их и даље гледају као губавце. Иако рекоше да ће им све препустити на власти. Само да им дају да кажу како брину о Косову. И шта нам сада кажу? Па исто што је власт рекла на самом почетку, да тим покретом не управљају студенти. Али они у по обичају необавештени…
Уопште не сумњам да су намере брате Владе ДОБРЕ! Такође а то сам и више пута поновио да је проф Ломпар одличан избор са националне стране упркос неким питањима и недоумицама.
Али очигледно је да студенти нису желели ни НАЈМАЊУ контроверзу око неког кандидата.
А за све који овде ИСКРЕНО или по задатку коментаришу са националне или „националне“ стране против СЛ:
Коме није јасно да МИ6-Удба буши СЛ са националне стране јер она а не про-ЕУ ЈЕСТЕ опасна за АВа, а процењено је да два ракијаша и сабљарка нису довољни да одвуку гласове па креће нова прича, нека погледа ко се не скида са Балкан Инфа: Грујичић, Глишић, дошао и Качаревић као бранитељ слободне речи.
А кад се Б92 позива на тебе као објашњење зашто СЛ не ваља мени је јасно „за кога играш“ чак и да ниси сестрић и кум ономе коме јеси:
https://www.b92.net/info/politika/266922/puna-istina-o-blokaderskoj-listi-i-tome-ko-stoji-iza-nje-ovako-su-vetirani-djokic-i-lompar-video/vest
Феноменална ствар овог што нам се дешава је што је све изашло на светло дана јер им је ФРКА ОГРОМНА.
А ко неће или не може то да види његова ствар.
Наше да кажемо и да покушамо да добијемо неко мало „позитивно бројање“ у борби за спас сопствене душе.
И да поновим свако ће за изговорено и учињено да одговара и пред светом и пред Богом.
А ми сви како чинили тако нам Бог помогао.
СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!!!!
Večita peta kolona DS. Ode i Vojvodina.
ove poeme se tesko moze prevideti i nije nimalo slucajna! Vraticemo se ovom muzeloznickom motivu!
Elem, Lompara je promovisao BIA-s M.Maric kroz „Cirilicu“, da bi se posvadjali, valda BIA nije nista pametnije izmislila, jer je Maric rekao da je Lompar Crnogorac sa Petlovog brda! Zatim je Lompar smarao po jutjubu (ponavljam, van ljudi koji zivotare na jutjubu, Lompar je nepoznat), da bi, odjednom, drugi BIA-s – Cirjakovic, poceo da drlja neke tekstove u kojima u formi polemika naziva Lompara „vodjom srpske opozicije“ :))))) Nista to nije vredelo, Lompar je bio i ostao jutjuber!
Neko rece da bez Lompara „Studentska lista“ gubi bar 5% glasova. Lompar kao clan veca nekromansera DSS-a i veca staraca „Dveri“ nije doneo ulazak u skupstinu nikome! Jedno vreme je sa Jeremicem promovisao antiustavnu inicijativu o referendumu o Nemacko-francuskom sporazumu (neustavni sporazumi ne mogu biti predmet referenduma, vec samo promena ustava), da bi nesretni Jeremic dobio 1% na izborima.
Sta reci, kada neko u drzavi koja se nalazi na ivici gradjanskih sukoba resenje nalazi u coveku koji se nikada nije bavio politikom, nema iza sebe ni iskustvo ni stranku, nalazi se u godinama penzionisanja i do pre godinu dana je ponavljao da je on naucnik i da ide u penziju, tako da ga politika ne interesuje! Pre neki dan sam gledao nekog Kineza koji objasnjava kako SAD pokazuju tri simptoma propadanja, a od kojih je jedan demografski, taj sto starci ne daju mladima da preuzmu vlast, pa ovi nece da rade i zasnivaju porodice!
Tu se vracamo ovoj politickoj homoeroticnosti, ljubavi prema poluraspalim starcima i vidjenju u njima BUDUCNOSTI :)))) To je simptom propadajuceg drustva ciji je jos jedini preostali nagon nagon za smrcu! Povratak demona iz devedesetih na vlast, nazivanje istih izdajnicima i lopovima, a onda prica da su ipak oni bolji, nazivanje ustavokrsiteljima, pa pozivanje da uvedu red na Filozofski fakultet u NS (prema Nikome, SPC nije unistilo islamizovanje, katolicenje, Turska i Austro-Ugarska imperija, ali ce je unistiti Odeljenja za zurnalistiku na FF u NS :)))))), ostanak Vucica na vlasti i zaostravanje gradjanskih sukoba, njihovo sve jasnije generacijsko profilisanje, sve su to znaci nagona ka smrti, ka povratku u neorgansko! Kada promena nije moguca, propast postaje jedina promena!
Videti u starcu koji je na kraju svih svojih snaga, bez ikakve politicke zaledjine i iskustva, BUDUCNOST je zelja za smrcu. Homoeroticnost tona teksta je samo izraz te jalovosti i nemoci kreacije, radjanja neceg novog, jer iz ovakvih ljubavi nista se ne radja!
Jutjub i internet su rezervati u kojima se drze polupatriote u stanju pasivnost i politicke neaktivnosti! Otuda bizarnost Lomparove ideje da na STUDENTSKOJ LISTI bude jedan iz nacionalne opcije, jedan iz proevropske opcije, pri cemu nije jasno na koju nacionalnu opciju misli, da li na jutjubere ili Nestorovica, dr. Stojkovicku, drdrdrdr Petrovica ili koga od tih izmisljenih likova! I, vidimo da ce upaliti i ovog i narednog i narednog i narednog…puta!
Kao sto rekoh:
GLASAJTE ZA VUCICA, NEMOJTE DA SE MUCITE I PROPAST JE PROMENA!
P.S.
U polemici sa mojom anonimnoscu, objasnjavajuci svoju kritiku individualizma, uprkos tome sto je liberal, Lompar se pozvao na cuvenog (nacional (polu)) liberala Vebera, tako da sada, umesto marksista, imamo veberovce na celu opozicije – Lompara i vlasti – Vucica :))) Njegov pokusaj da odgovori na kritiku njegovog objasnjenja solidarnosti kao neprincipijalnog „neces da se solidarises, ne ocekuj solidarnost“ je njegovo jutjub dno!
P.S.P.S
Sve je ovo bilo predvidljivo! Biti uz studente, a ona pred same izbore „Prevareni smo“! Draza Andjelkovic koji od 14 godina Vuciceve vlasti 12 bio uz njega, trazi da se studenti odrede prema Mladicu, jer u drzavi u kojoj se raspadaju institucije, sudija Ustavnog suda otvorno govori da je politika iznad zakona, sve je na ivici gradjanskog rata, nema veceg problema od stava prema Mladicu (prema Drazi u prvobitnom odredjenju srpskog identiteta od strane Lompara)!
Bolje nece biti, jer vi ni ne znate u cemu je problem!
Искрено бих замолио аутора чланка, професора Србског језика, да кратко објасни шта значи то „да су професора Ломпара ВЕТИРАЛИ“. Заиста искрено питам и чудим се веома уваженом прифесору В. Димитријевићу. Уколико ми Срби не будемо чували наш Србски јеѕик, нико други неће.
Какав Ломпар, шта ломпате – па нисмо ли закључили да човек који је имао тројку из филозофије не може да предводи Спудеје? Како може ка Небеској Србији, Софији, Србе да предводи онај који софију љуби млако, за три?
Плус, јесте ли заборавили, или никад нисте ни знали, шта Сократ и Платон веле како се воспитавају, и у процесу селектују односно елиминишу, философи-владари (Република)? Млад је Мило себе ‘лиминисо кад због тројке он је заридао.
Осим тога, као да сте (неки) заборавили и онај Његошев стих, који је најславнији тумач Његоша (а и славни тумач тумача, ВД) доследно избегао да нам протумачи у савременом кључу:
Што се црним задоји ђаволом
(на вечери у Клубу Римскоме
ђе су само фини неки љуђи
а чашћава Давид Рокафелер)
обешта се њему до вијека.
Тако да сам преостао једино Ја (који никад нисам плакао због тројке, јер сам увек имо све петице, али не би никад плако чак и да сам је добио – плако би наставник који би ми је дао).
Али, нажалост, не могу да се прихватим, због раније преузетих обавеза.
Interesantno je kako je Lompar sklonjen sa „studentske“ liste. Posle govora studentima u Beogradu, odmah su ljudi iz zapadnih ambasada koji su bili u masi izvestili svoje pretpostavljene sta je glavni govornik skupa Milo Lompar pricao, pominjao Kosovo kao sastavni deo Srbije. Odmah 2 dana posle toga na Dojce Veleu pojavljuje se prilog kako se Srbija sa Lomparom vraca u proslost i kako taj covek mora da se skloni iz studenstskog pokreta. Oni su tim prilogom ustvari poslali poruku svima koji su u studenstkom pokretu na njihovom platnom spisku da moraju da se otarase Lompara po svaku cenu. Rezultat smo videli kada je objavljena lista. Umesto Lompara onaj bezveznjak Jovo Bakic, licnost treceg reda, vise za podsmeh nego ozbiljan covek. E to vam je najbolji dokaz koliko je „studentska lista“ srpska prica. Ona je trebala da posluzi kao trojanski konj za srbske nacionaliste. Da se pripreti Vucicu da bude jos posluzniji Zapadu nego sto je sada. Jednostavno mi smo totalno okupirana zemlja. Izbacivanje Lompara sa studenstke liste najbolje to dokazuje.
Licnost koja je predvodila studenste proteste i koja je trebalo da bude kandidat za predsednika biva izbacena sa liste. Pa to je dokaz par ekselans koje strukture upravljaju tom listom. To je prevara veca nego Otpor 2000. To je ustvari Otpor 2.0. POliticki rezultat tog Otpora bilo je otcepljenje Crne Gore i lisavanje Srba pristupa moru. Cisto da se zna za istoriju. Kao nagradu za ucinjeno lider otpora je dobio neku vilu na nekim egzoticnim ostrvima. Maldivi, Sejseli, tako nesto. A Srbi? Sta smo mi dobili? Nista, samo smo izgubili izlaz na more u 300 000 Srba u Crnoj Gori je postalo nacionalna manjina, sa dobrim sansama da ostanu trajno obespravljeni i ugnjetavani od strane Milogoraca i muslimana koji im danas pisu istoriju. To nam je Otpor doneo. Slicno bi nam doneli i „studenti“. Oni su gori od Vucica, jer su oni ekipa koja ce raditi na taster, bezlicna gomila, koja nezna nos da obrise. Vucic je takozvani nepouzdani saradnik Zapada. Osoba koja izvrsava njihove direktive, ali oni nemaju poverenja u njega. Dok su studenti, ekipa koja ce bespogovorno slusati, kao ostaci DOS-a posle ubistva Djindjica. Znaci bezveznjakovici, koje mozes da nateras na ti piju iz cipele.
Jos nesto treba reci razlika u sposobnosti izmedju Vucica i studenstkih kandidata je nebo i zemlja u korist Vucica. Vucic je veoma sposoban. A Jovo Bakic je teski bezveznjak. On je karikatura, licnost koja Vucicu nije ni do kolena po sposobnostima. To su cinjenice, voleli ih ili ne voleli, tako stvari stoje. Jedina osoba koja je imala sposobnosti i kredibilitet u opoziciji je Milo Lompar. A on je ostrahovan, bas zato da bi studenti postali oruzje u rukama Dinka Gruhonjica i nemacke ambasade. Tako stoje stvari u ovoj nasoj koloniji.
Mozda je i dobro da je Lompar sada sklonjen jer ce sada ljudima biti jasno ko upravlja „studentima“ i da tu nema leba za nas Srbe. Ako Lompar izadje sam na izbore imace velike sanse da dobije dobar deo tih mladih ljudi koji su na ulicama a koji nisu povezani sa tim plenumima i ostalim interesnim grupama koje su finansirane spolja. A takvih ljudi je najvise. Samo upravljcki deo „studenata“ je pod kontrolom zapdanih centara moci,ostala vecina je samo naivna i ne zna ko stoji iza kulisa. Kako to vec ide sa psihologijom gomile. Tako da Lompar samo napred u samostalnu politicku borbu, imaces podrsku naroda. Ne za pobedu odmah na startu, ali vremenom ce Vucic poceti da gubi podrsku, a Lompar jedini ima dovoljno sposobnosti i politickog kapitala da ga nasledi. Ova opoziciona boranija nikada nece ni prici Vucicu, a kamoli da ga srusi.
Да ли неко Може да замисли Ломпара како мештанима у Власотинцу или у Блаце говори о нечему практичном што је њима животно важно а да при томе не цитира Јасперса као на 85-тој страници Духа Самопорицања барем је та страница у издању које ја имам. Наравно шалим се знам да не можете
Такође мом покојном деди Милораду који је као артиљерац учествовао у пробоју солунског фронта и његовој генерацији није требало цитирати Јасперса да би знали Зашто се боре они су то знали и без Јасперса знали су народне епске песме Зналису Кисово и цара Лазара и Обилића и то им је било Довољно. Јасперс ваљда треба онима који без западњачких штака не знају ко су.
Жељан метања у циљ @хомоеротичар је потпуно промашио циљану мету али је пригодно сецирао и нехотично допунио Владимиров текст начинима којима је временом професор Ломпар издвојен, изложен реченим шакалима, одсечен и на крају ишчупан из ткива побуне у Србији којој може да буде дато све само да не буде србска.
То се @хомоеротичару не би десило да је за професора Ломпара чуо барем који дан раније но што је сазнао за/од Марића, јућуба и/или Ћирјаковића, као што сам ја нпр. за Веберов карбуратор (двогрли) сазнао прилично раније него што сам прочитао @хомоеротичарев коментар. Вратићу се на карбуратор кад се он врати на мужеложништво, како хомотеоретично тако и хомотерорично.
@Мирко на енглеском to vet значи пажљиво критичкоиспитивање нечега
Значи могло бисе на српском рећи испитивање или провера е сад зашто користе ту реч моје мишљење је да су овима из студентске листе тако дали упутство на енглеском њиховиконтролори а њих је онда мрзило да преводе по систему шта их брига што нека бака са Звездаре или некисељак из Непричаве не знају шта то значи ови из студентске листе вероватно мисле да то што их бака са Звездаре и сељак из Непричаве не разумејуније фалинка него корисна особина или што би програмери рекли (that’s not a bug that’s a feature) јер дотични бака и сељак и не треба да се питају по њима (по студентској листи) јер зашто би СЛ делила власт са крезубима кад не мора што мање конкуренције то ће више бити свега за њих.
„… izdvojen… odsecen… iscupan…“, bas kao sto ste Vi izdvojili, odsekli i iscupali iz „srbstva“ i to, ni manje ni vise, zbog odsustva Lompara – htedoh reci da nije moglo homoeroticnije, ali izdvajanje, odsecanje i cupanje je vec dublje od homoeroticnosti! Lompar je pobunu cinio „srbskom“ isto koliko je Koviceva promocija u redovnog profesora „cuvala identitet na Filozofskom fakultetu“ :)))))) Ja, licno, (a, Lompar se, jadan, u poslednjem projavljivanju na jutjubu ubi od objasnjavanja razlike izmedju za njega nerazlicitog individualnog, licnog (nije citao Zarka Vidovica :)))) i egoizma i „opsteg“) ne verujem da Lompar, uopste i pojedinacno, postoji! Ja mislim da je on halucinacija nastala drogiranjem jutjubom! A, kako i sam svracam u taj opijumski brlog:
Не пратите ток разговора али хајде…
Спашавање редова Брнабића (када би хомоеротичност умела да пева…), најахивањем побуне и цеђењем србства из суве дреновине, почела је значајно раније од појављивања професора Ломпара у епсилон околини говорнице. Проверите.
Можете рећи да је и он један од тих који се томе прикључио, проверите добро и то пре него што (се) наставите.
Јућуб не трошим, професора Ломпара сам дословце једном тамо слушао и гледао, и то ми је можда једно од пет годишњих гледања било чега на том гласилу. Те ствари нити пратим нити коментаришем, ту Вам не могу бити саговорник.
Кад год сам у прилици пратим са лициног места и тада дозволим себи да сведочим о нечему из прве руке. Отуд о најахивању и цеђењу, то је било још у време кад су и основци и средњошколци ишли у шетње и затварали раскрснице а НВО „студенти“ израњали са мегафонима право ниоткуда.
Слажем се са Вашом опијумском бекхенд-дијагоналом и чињеницом да је појава halucinacija nastala drogiranjem jutjubom учестала. Што се професора Ломпара тиче препоручујем читање, по могућству и разговор. Можда није лековито али је отрежњујуће.
Sve gluposti i komicnosti koje je izgovarao nisu u meni stvorili zelju da ga upoznajem na bilo koji nacin. Nalazim se u godinama, kada ne vidim da mi je ostalo vremena da citam radi „upoznavanja“, vec samo radi produbljivanja vec znanog! Dakle, suzavam i produbljujem interesovanja koja vec imam, a ne prosirujem!
Ono sto bih rado procitao je knjiga za koju mi se cini da je na ovom sajtu govoreno da je u rukopisu ili sta vec, a to je knjiga Zarka Vidovica o Selingu, ako uopste postoji i ako neko zna o cemu je rec?
Одгледао сам емисију од пре неки дан
https://www.nspm.rs/hronika/milo-lompar-na-predstojecim-parlamentarnim-izborima-necu-biti-kandidat-ni-na-jednoj-stranackoj-listi.html
Има смешних ствари, као нећу да се лично ангажујем ха ха. Па што су га ветирали, под неким другим именом се пријавио?
Али очигледно је да га чувамо за председничке изборе, ако буде хтео лично да се ангажује, а наравно хоће.
Оставимо шалу и трагику, реално гледано Ломпар је ту једини да нешто направи, а да се каже да је нормалан, елоквентан и способан. Зна и да се свађа као на пијаци, пола емисије кука како су га нападали а све по датумима, али у исто време има и стила. Одлично објашњава како ЕУ подржава ову издајничку власт, како власт растура српске институције. Како ћуте Срби квазинтелектуалци, па Црква, јер се тале са влашћу и неће да се боре за свој народ. Оно што је рекао за студенте и новопазарце све говори где је и шта је тај студенски покрет.
Све у свему разуме се у политику…
Sve gluposti i komicnosti koje je izgovarao nisu u meni stvorili zelju da ga upoznajem na bilo koji nacin
Па су онда жељу у Вама створили Марић, Ћирјаковић или тек касније Јућуб? Што то не сузисте и продубисте кад Вас већ не занима него проширисте ни мање ни више него на есеј од преко 600 речи о нечему што не желите да упознате на било који начин?
Осим што не може имати додира са чињеницама, закићено при том „мужеложништвом“ и хомоеротичношћу“ (?!?), има ли такво писање и (о)понашање неки општеприхваћен философски или барем кошаркашки назив? Како би се звало у Блоку и како би тамо било дочекано? Зна ли се шта?
Ne bi se zvalo nikako u bloku, jer eventualnom filozofskom ili basketaskom terminu nedostaje referent! Naime, kao sto rekoh, van korisnika jutjub opijata, niko ne zna za Lompara. To sam primetio kada bi se potegla neka politicka rasprava posle basketa, a sto me je navelo da posle testiram na drugim poznanicima za koje znam da su zainteresovani ili cak ucestvuju u politici – nista!
Dakle, moze se reci da je sam Lompar termin za halucinaciju nastalu od preteranog konzumiranja jutjuba! Prosirio sam da bi moji komentari pruzili uputstva kako razlikovati Lompara od stvarnosti u slucaju da upadnete u krizu i pocnete da o njemu govorite kao o postojecem entitetu ili, u tezem slucaju, pocnete da mu pripisujete politicku ulogu, a sve kako ne biste zavrsili u Teoduludnici za koju se zalagao autor teksta, zajedno sa Cvorovicem – vidite sta se njima desilo, jednog obuzimaju homoeroticni momenti, a drugi je fasista!
Elem, nekako vestacki produzavamo razgovor, te u tom smislu se smatrajte pozdravljenim!
Ako neko nesto zna o pomenutoj Vidovicevoj knjizi ili je i to halucinacija, neka nakuca!
То је та Коштуњава идеологија.
Коштуњави сав онако туњав спустио дуг на 8млрд и наоружао Србе на северу КиМ у оквиру Цивилне заштите. А ви и даље просипајте Кесићеве фазоне. Заслужујете најгоре псовке.