Личности 2018. године: Мило Ломпар и Арно Гујон

Борба за КиМ најмањи је заједнички именитељ који повезује личности 2018. године. Образлажућа слова написали претходни лауреати Слободан Антонић и Александра Нинковић Ташић

Мило Ломпар и Арно Гујон (Фото: Медија центар, Јутјуб)

Слободан Антонић: Мило Ломпар – интелектуалац који је у 2018. „нешто био“

Међу српским интелектуалцима, протекла 2018. била је несумњиво година Мила Ломпара.

Најпре, објавио је две сјајне књиге: Црњански: биографија једног осећања (525 стр.) и Слобода и истина: белешке о промени свести (269 стр.). Обе књиге, свака на свој начин, од суштинског су значаја за српску културу. Прва као капитална монографија о једном од највећих српских књижевника у 20. веку, а друга као оштроумна студија стања данашње српске културе, друштва и политике.

Такође, Ломпар је у 2018. години публиковао и осмо издање књиге Дух самопорицања (557 стр; 1. изд. 2011) – можда најважније књиге за разумевање доминантне идеологије у српској култури с краја 20. и с почетка 21. века, као и друго издање књиге Похвала несавремености (230 стр; 1. изд. 2016), вероватно најлепши путописно-рефлексивни есеј објављен последњих пар деценија на српском језику.

Проф. др Мило Ломпар (Фото: mitropolija.com)

Ако се имају у виду: ерудиција, научна акрибичност, интелектуална одважност и поштење и ванредно стилско умеће професора Ломпара, протекла 2018. година заиста је била права духовна „гозба с ватрометом” за све љубитеље књиге у Србији.

Као друго, професор Ломпар је, у складу са својим надмоћним увидом да „не постоје интелектуалци да би нешто знали, него постоје да би у оним тренуцима када се решава судбина народа нешто били”, односно да би „сведочили оно што знају” (овде), био један од главних иницијатора окупљања српских интелектуалаца у одбрани Косова и Метохије од предаје и распарчавања. Својим ауторитетом и енергијом Ломпар је подстицао све око себе да не падну у безнађе и равнодушност, разговарајући са сваким – од обичног света, преко политичара и новинара, до академика, владика и самог Патријарха. И то што већ у 2018. није „завршен посао” око „ослобађања Србије од косовског терета” свакако један од најзаслужнијих актера који је, делујући из позадине, успео да покрене макар део нашег друштва на отпор, био је Мило Ломпар.

И треће, професор Ломпар се није плашио да изађе у медије и да заступа своју културну мисију чак и тамо где је то могло да буде ризично по углед и ауторитет једног универзитетског професора. Сви смо били поносни на супериорност и виспреност коју је професор Ломпар показао, рецимо, у ТВ емисији „Ћирилица” (овде), демонстрирајући како се сваки медијски простор може и мора искористити за просвећивање публике и њено упознавање са свим оним највреднијим и највишим што постоји у српској култури.

Заиста, ако је неко међу српским интелектуалцима обележио 2018. годину, то је био Мило Ломпар. И стога – на многаја љета, драги професоре!

С. Антонић

Александра Нинковић Ташић: Арно Гујон – савремени Видовдански витез

Арно Гујон (Arnaud Gouillon, 27. 11.1985), хуманитарац, Гренобл, Француска.

На Политехничкој високој школи дипломирао је заштиту животне средине и заштиту на раду. Радио је у Француској и Египту.

Неправду према српском народу осетио је још 1999. године због дејстава НАТО пакта и као средњошколац се побунио. После албанског погрома над Србима 17.3.2004, заједно са братом Бертраном, креће у акцију прикупљања помоћи за Србе на Космету. Сва помоћ долази из Француске, а они тада оснивају хуманитарну организацију Солидарност за Косово.

Арно Гујон и деца са КиМ коју је одвео на море (Фото: Танјуг)

Помоћ тако континуирано стиже годинама, а од малог првог корака и комбија напуњеног играчкама и школским прибором прерасла је у читаве конвоје и сада је иза ове организације преко 12.000 Француза који помажу редовно.

Најважнија спона са народом на Космету је блиска сарадња са Епархијом рашко-призренском.

Организација је своју делатност нарочито усмерила према Србима у енклавама, а посебно је деловала и према француској јавности. Године 2005. добио је Златну медаљу за хуманитарни рад, а новинска кућа Новости уручила му је плакету за најплеменитији подвиг године.

У низу признања свакако је најзначајнији Орден Светог Саве првог реда који додељује СПЦ.

Арно Гујон са Орденом Светог Саве првог реда

Ко жели изблиза да погледа Арноов хуманитарни рад, треба да прочита његову књигу Сви моји путеви воде ка Србији (128 стр.).

Не само због обновљених школа, фарми за узгој стоке, пастеризацију поврћа, небројених дарова – обуће, одеће, играчака, школског прибора, само је почетак приче од четрнаест година посвећеног хуманитарног рада, чини га правим савременим Видовданским витезом, што је име још једне од награда које је добио.

Нашем Арноу Гујону,
Французу по рођењу, Србину по опредељењу,
који чува страдални српски народ на Косову и Метохији,
захвални и са поштовањем проглашавамо га личношћу 2018. године.

А. Нинковић Ташић

ПРЕТХОДНИ ИЗБОРИ

Advertisements


Категорије:Моба

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. Уистину две личности које јесу и које сведоче… Поштовање, благодарност и наклон господи Ломпару и Гујону, као одраз поверења које у њих безусловим…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s