Та срце је стара мајка свака, / лице што нас као Сунце греје, / бди и куца топли кремен бака, / у брк вам се кроз векове смеје
Зоран Старчевић (Извор: Лична архива)
„Још откријте срце од Србије,
од Авале па до сињег мора
златокрила утва где се вије,
из ког златног бора Златибора?
Прокажите, у ком виру Дрине
ко младица у дубини бије,
или ниче и равницом мине
из црнице тиле Паноније?
Предајте га, ево све што треба,
у гроздима трса да л’ се крије,
у божуру, ил’ милости Неба,
ил’ у вину што га војин пије?“
Та срце је стара мајка свака,
лице што нас као Сунце греје,
бди и куца топли кремен бака,
у брк вам се кроз векове смеје.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар