Та срце је стара мајка свака, / лице што нас као Сунце греје, / бди и куца топли кремен бака, / у брк вам се кроз векове смеје
Зоран Старчевић
Зоран Старчевић: Христивоје, цвеће моје
Престави се Христивоје, / опет за њим пустим сузу, / свашта беше, цвеће моје, / ал је нешто у свом мужу / попут јутра кад се дигнеш
Зоран Старчевић: Луча од кремена
Камен је у срцу, прионуо телу, / издижемо белег, што га враг свак руши, / да Владики Другом вратимо капелу, / разгоримо лучу што тиња у души
Зоран Старчевић: Молитва за Великог поста
Откриј се, светлости, свем пуку у знаку, / не видимо још те у лету и цвету, / јер вид смо очињи уступили мраку, / храмове дижући таштини у свету
Зоран Старчевић: Дунај је наш
Ваши се множе кошмари ноћни, / у рубашки спискови рачуна, / ћилим измичу гајтани моћни, / Дунај бруји: бу на, бу на, бу на…
Зоран Старчевић: Ако мислиш ршум учинити
Кад у песми мријеш за слободу, / знаш да фраза излизана није, / већ да крилиш мајку, зрак и воду, / битак што се удише и пије
Зоран Старчевић: Невидљива жила
Није никло с тобом / и нестати неће / Има Бога / а смрти не / Прими и живи / долги измири
Зоран Старчевић: Сама
У две руке мирне скупе се све теме / ноћ се спусти свака на мисли без плана, / само једне жеље засејава семе: / да изброји што је у кецељи дана
Зоран Старчевић: Вила и Свирле
Појеш, пастирице, уздасима Роду, / песма твоја звони и јеца и дирне, / траг утире ноћу сванућу и броду, / док у звезде слажеш Србинове Свирле
Зоран Старчевић: Мрамор у Небу (Лапис лазули)
Земно и ти теци и мрамор приложи, / конце дела вежи за олтаре Неба, / нек остану твоји и трагови Божји / у чесници рода, мрва сињег хлеба
Зоран Старчевић: Благи Наш
Глади нам уклони до круха једнога, / само брата нека жуди сестра душа, / и избави нас из загрљаја Злога
Зоран Старчевић: Пролеће у фебруару
Вратила се Љубав / Голуб срце гуче / Вратила се Нада / Насмејана јутра / Вратила се Вера / У себе и сутра
Зоран Старчевић: Савини хртови
Да ти руно хране Саве хрти, / три припали у погачи плама / где се друм са правим путем крсти, / младог јутра од Савина дана
Зоран Старчевић: Вучја тишина Горњег Љубиша
Самоћа се згусне и у кам утиша, / чекаће још туга, лучева тишина, / у ризници вучјој Горњега Љубиша
Зоран Старчевић: Икона и огњиште
Ако и кренеш, јер рода душа иште, / Стевана икона испод крхке мишке, / на жертву принесеш угасло огњиште, / тамо у граду да л’ ће пламтјети жишке?
Зоран Старчевић: Дом на раселини
На Едена хриди цветалој на клетви, / од постања где разара побратим гром, / у предаху рата, у песми и жетви, / храмима васељене занављамо дом
Зоран Старчевић: Вечне двери Колевке звоне у векове
Већ свира пружена рука прве кћери, / Колевке песму што се у мајци вила, / Изнад Дечана звоне Небеске Двери, / И звуци дижу новим тићима крила
Зоран Старчевић: Балада за нерођене бајке
Опростите, очи, тек сте такле таму, / Кад сечиво светло из утробе узе, / Убодом у семе као кужну јаму / Крв потече, на извору вечне сузе
Зоран Старчевић: Ђаволи покров кроје
„Боже, у крову се излегли ђаволи!“ / Осмех се диже и нежно руку пусти, / Већ грлим празнину, и она боли, / Где је светлела, црни облаци густи, / Боже, видиш ли, кров срушише ђаволи
Зоран Старчевић: Хриди Христа
Репати реже, дахћу од друма, / осмехом леда покрију лице, / Сатрапи грозни и силе грдне, / у жадном жару лукавци луди, / сламају судно о Христа хриди
Зоран Старчевић: Крви коловрати
Победу ко зрно новог рата / још не изрица пророк ниједан, / то крвљу писа што уби брата / људскоме роду претеча бедан
Зоран Старчевић: Низ вечну љубав
Падну у зелене загрљаје воде, / и тону, у вечност вира одлазећи, / као срце кад без збогом једном оде, / а хтело је само љубити и тећи
Зоран Старчевић: Служба Старца од задруге
Крепиш рамена, грама не просу, / захвалан земљи, свакоме зрну / шајкачом бришеш са чела росу, / седам грашки за погачу црну
Зоран Старчевић: Светлост у огледалу
Пусти се, падни пуна Сунца и сласти / ако за те не дођу руке из раја, / из Тебе ће светлост са Небеса расти
Зоран Старчевић: Нићи им неће (Клетва Јадра)
Где жито жањемо зла семена сеју! / Како сејали тако отрове жели! / Што пожели то да врели ветри веју! / Но нићи им неће, то смо се заклели!
Зоран Старчевић: Сол Солуна; Скадар
Документи праве историје налазе се, уз археологију и генетику, у лингвистици и књижевним облицима народне књижевности: примери су пословица „У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна“ и песма „Зидање Скадра“
Зоран Старчевић: Влади Мир
Загрљени тврдо, срцем од тескобе, / по Сибиру браћа судбу света кроје, / у одбрани блага од ових што робе, / можда буде трачак светла за нас двоје
Зоран Старчевић: Упали свећу
Кад скрше светло у помрчину, / и Сина опет гоне распећу, / не грди племе, не куни тмину, / бар једну танку упали свећу
Зоран Старчевић: Врзина у Метоху винском
Дасмо ти траву, сунце на стени, / расти од мора па све до Дрима, / ал виноград припада мени, /вину, деци и славним прецима
Зоран Старчевић: Писмо из Колевке
Не тужите свикли смо на борбу / док је земље месићемо хлеба / за Род главу стависмо у торбу / и век да бдимо где неман вреба
Зоран Старчевић: За гриву се држећи, круг
А кад једном, место сјајна света, / само срцем видиш своје село, / то те назад зову обојица, / Ускок Иво и Мали Радојица, / где и они да одмориш тело
Зоран Старчевић: Не падни као жртва својих мисли (језик, мишљење и стварност)
У питањима морала, воље и храбрости, ништа се код нас није променило. Још увек смо, упркос надирућем злу неприродног, накарадног и болесног што се намеће из центара моћи, у целини нормални
Зоран Старчевић: Гранчица рођака и Лажне вести
Деда му је некад на кору Бадњака мазао мед да би децу, чим поране, позивао да га лижу. Бадњак је остајао слатки медијум који их је радошћу испуњавао до краја дана
Зоран Старчевић: Шапат на Руднику
Осећам, овде су ноћ ноћили, / с товаром жита, знојних дората, / пошто су катран и луч трампили, / прадеди ми пре Великог рата
Зоран Старчевић: На Опленцу
Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу