Тргали су цркве коњ’ма на репове, / устукнули страшни белој на Опленцу, / задужбини светлој, Петра мрамор венцу, / где небесни чуни оплен брегом плове
Зоран Старчевић
Зоран Старчевић: Молитва модрих шљивика
Опрости и лелек сужања из јама, / примили смо злата да нас крвник води, / и мотримо помно да је густа тама, / себру и двору, помилуј Господи
Зоран Старчевић: Љубостиња
Где се заче љубав кнегиње и кнеза, / ко у зрелом грозду, и врије и тиња / како роду Господ за молитву среза / подвига и жертве љубве Љубостиња
Зоран Старчевић: Одајте срце
Та срце је стара мајка свака, / лице што нас као Сунце греје, / бди и куца топли кремен бака, / у брк вам се кроз векове смеје
Зоран Старчевић: Христивоје, цвеће моје
Престави се Христивоје, / опет за њим пустим сузу, / свашта беше, цвеће моје, / ал је нешто у свом мужу / попут јутра кад се дигнеш
Зоран Старчевић: Луча од кремена
Камен је у срцу, прионуо телу, / издижемо белег, што га враг свак руши, / да Владики Другом вратимо капелу, / разгоримо лучу што тиња у души
Зоран Старчевић: Молитва за Великог поста
Откриј се, светлости, свем пуку у знаку, / не видимо још те у лету и цвету, / јер вид смо очињи уступили мраку, / храмове дижући таштини у свету
Зоран Старчевић: Дунај је наш
Ваши се множе кошмари ноћни, / у рубашки спискови рачуна, / ћилим измичу гајтани моћни, / Дунај бруји: бу на, бу на, бу на…
Зоран Старчевић: Ако мислиш ршум учинити
Кад у песми мријеш за слободу, / знаш да фраза излизана није, / већ да крилиш мајку, зрак и воду, / битак што се удише и пије
Зоран Старчевић: Невидљива жила
Није никло с тобом / и нестати неће / Има Бога / а смрти не / Прими и живи / долги измири
Зоран Старчевић: Сама
У две руке мирне скупе се све теме / ноћ се спусти свака на мисли без плана, / само једне жеље засејава семе: / да изброји што је у кецељи дана
Зоран Старчевић: Вила и Свирле
Појеш, пастирице, уздасима Роду, / песма твоја звони и јеца и дирне, / траг утире ноћу сванућу и броду, / док у звезде слажеш Србинове Свирле
Зоран Старчевић: Мрамор у Небу (Лапис лазули)
Земно и ти теци и мрамор приложи, / конце дела вежи за олтаре Неба, / нек остану твоји и трагови Божји / у чесници рода, мрва сињег хлеба
Зоран Старчевић: Благи Наш
Глади нам уклони до круха једнога, / само брата нека жуди сестра душа, / и избави нас из загрљаја Злога
Зоран Старчевић: Пролеће у фебруару
Вратила се Љубав / Голуб срце гуче / Вратила се Нада / Насмејана јутра / Вратила се Вера / У себе и сутра
Зоран Старчевић: Савини хртови
Да ти руно хране Саве хрти, / три припали у погачи плама / где се друм са правим путем крсти, / младог јутра од Савина дана
Зоран Старчевић: Вучја тишина Горњег Љубиша
Самоћа се згусне и у кам утиша, / чекаће још туга, лучева тишина, / у ризници вучјој Горњега Љубиша
Зоран Старчевић: Икона и огњиште
Ако и кренеш, јер рода душа иште, / Стевана икона испод крхке мишке, / на жертву принесеш угасло огњиште, / тамо у граду да л’ ће пламтјети жишке?
Зоран Старчевић: Дом на раселини
На Едена хриди цветалој на клетви, / од постања где разара побратим гром, / у предаху рата, у песми и жетви, / храмима васељене занављамо дом
Зоран Старчевић: Вечне двери Колевке звоне у векове
Већ свира пружена рука прве кћери, / Колевке песму што се у мајци вила, / Изнад Дечана звоне Небеске Двери, / И звуци дижу новим тићима крила
Зоран Старчевић: Балада за нерођене бајке
Опростите, очи, тек сте такле таму, / Кад сечиво светло из утробе узе, / Убодом у семе као кужну јаму / Крв потече, на извору вечне сузе
Зоран Старчевић: Ђаволи покров кроје
„Боже, у крову се излегли ђаволи!“ / Осмех се диже и нежно руку пусти, / Већ грлим празнину, и она боли, / Где је светлела, црни облаци густи, / Боже, видиш ли, кров срушише ђаволи
Зоран Старчевић: Хриди Христа
Репати реже, дахћу од друма, / осмехом леда покрију лице, / Сатрапи грозни и силе грдне, / у жадном жару лукавци луди, / сламају судно о Христа хриди
Зоран Старчевић: Крви коловрати
Победу ко зрно новог рата / још не изрица пророк ниједан, / то крвљу писа што уби брата / људскоме роду претеча бедан
Зоран Старчевић: Низ вечну љубав
Падну у зелене загрљаје воде, / и тону, у вечност вира одлазећи, / као срце кад без збогом једном оде, / а хтело је само љубити и тећи
Зоран Старчевић: Служба Старца од задруге
Крепиш рамена, грама не просу, / захвалан земљи, свакоме зрну / шајкачом бришеш са чела росу, / седам грашки за погачу црну
Зоран Старчевић: Светлост у огледалу
Пусти се, падни пуна Сунца и сласти / ако за те не дођу руке из раја, / из Тебе ће светлост са Небеса расти
Зоран Старчевић: Нићи им неће (Клетва Јадра)
Где жито жањемо зла семена сеју! / Како сејали тако отрове жели! / Што пожели то да врели ветри веју! / Но нићи им неће, то смо се заклели!
Зоран Старчевић: Сол Солуна; Скадар
Документи праве историје налазе се, уз археологију и генетику, у лингвистици и књижевним облицима народне књижевности: примери су пословица „У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна“ и песма „Зидање Скадра“
Зоран Старчевић: Влади Мир
Загрљени тврдо, срцем од тескобе, / по Сибиру браћа судбу света кроје, / у одбрани блага од ових што робе, / можда буде трачак светла за нас двоје
Зоран Старчевић: Упали свећу
Кад скрше светло у помрчину, / и Сина опет гоне распећу, / не грди племе, не куни тмину, / бар једну танку упали свећу
Зоран Старчевић: Врзина у Метоху винском
Дасмо ти траву, сунце на стени, / расти од мора па све до Дрима, / ал виноград припада мени, /вину, деци и славним прецима
Зоран Старчевић: Писмо из Колевке
Не тужите свикли смо на борбу / док је земље месићемо хлеба / за Род главу стависмо у торбу / и век да бдимо где неман вреба
Зоран Старчевић: За гриву се држећи, круг
А кад једном, место сјајна света, / само срцем видиш своје село, / то те назад зову обојица, / Ускок Иво и Мали Радојица, / где и они да одмориш тело
Зоран Старчевић: Не падни као жртва својих мисли (језик, мишљење и стварност)
У питањима морала, воље и храбрости, ништа се код нас није променило. Још увек смо, упркос надирућем злу неприродног, накарадног и болесног што се намеће из центара моћи, у целини нормални