Не тужите свикли смо на борбу / док је земље месићемо хлеба / за Род главу стависмо у торбу / и век да бдимо где неман вреба
Светомир Арсић Басара, Оклопници цара Лазара, 1989. (Извор: Википедија)
Писмо из Колевке
Ја сам Сораб са поља косōвā
оружници силни од искона
хрле на нас хордама окова
Христа на тас вага Васиона
опет пале нас муњама царева
гладни блага из наше утробе
сирāк тужни Олтар одолева
док Крст руше и иконе дробе
суве пале стогове летине
зором звери јунице одводе –
глава у ноћ клонуло почине –
жадни трују нам изворе воде
по Расцији расуло се племе
да се деца у сну не трзају
мисле да се може купит време
и сан стећи у новоме крају
једна је сталнā стена остала
крај порте на очињем огњишту
у тврди се темељ укопала
да деца чврста ништа не ишту
не тужите свикли смо на борбу
док је земље месићемо хлеба
за Род главу стависмо у торбу
и век да бдимо где неман вреба
и гајимо девет чуперака –
ал су деве отишле у граду –
хитам где још има девојака
у Скадар старину по младу
У освит пролећа лета Господњег 2024-ог
Зоран Старчевић: Не падни као жртва својих мисли (језик, мишљење и стварност)
За Часнога поста
Зар могу и мисли бити грешне,
пред сокоћалом плитке и ретке,
кад је глави у свету све тешње,
и кад прете помињеш ли претке,
Зар мисао може бити мрсна
што се у реч Склискога не слива,
богоугодна и већ изврсна
није ли само стога што бива,
Зар није Творац све што се збива
прво у мисли претечи сазд’о,
Њиме створено рода што снива
не клија ли истом плодном браздом?
26. 3. 2024.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар