У питањима морала, воље и храбрости, ништа се код нас није променило. Још увек смо, упркос надирућем злу неприродног, накарадног и болесног што се намеће из центара моћи, у целини нормални

Извор: ФБ профил Марије Алимпић

Непрекидно читам и добијам алармантне поруке од добронамерних људи у свом окружењу и често с позивом да их ширим да и остали чују и знају. Суштина тих порука јесте да су нам већ скројили мртвачку кошуљу, да је с нама Србима готово и да ништа не можемо учинити.

При томе, понека од ових порука позива на одупирање, али, парадоксално, истовремено објављује да је већ све готово. На пример, кружи порука о томе да је ЕУ одлучила да жртвује добар комад Србије због литијума. Ова порука је добар пример јер између осталог каже:

„Најплоднија земља у Србији је Метохија. А тамо, људи моји, више не можемо ни да одемо. Отели су нам је.

Следећа најплоднија земља у Србији је управо на мети Рио Тинта: Јадарска долина, Мачва и Подриње.

А чини се да ни тамо ускоро више нећемо моћи да одемо. И њу ће нам отети.“

Дакле, каже се да су нам отели Космет, а отеће нам и Јадарску долину, Мачву и Подриње! Другим речима: Браћо и сестре, помагајте, ал’ већ је све готово!

На страну питање утемељености и тачности такве поруке. Одлучили? Ко, где? Или би волели? А шта ако ми кажемо: ’Ајде?! Која је то сила успела да оствари све своје науме? Којој није дошао крај?

О другом бих хтео овде да кажем – о последицама таквих усплахирених и духом клонулих порука које виде само црно пред собом и пред нама.

Фото: Радио КиМ

Ако већ позиваш на узбуну, ако ће тај позив у народ, чини то увек с мишљу о ефекту твојих речи. Упитај се желиш ли да убијеш вољу или да је оснажиш?

Ово друго, наравно! Добро, онда мисли шта ћеш и посебно како ћеш говорити.

Уместо овог горе, да ли би боље било овако:

„Најплоднија земља у Србији је Метохија. А тамо, људи моји, идемо преко границе, уз преглед докумената и могуће шиканирање. Упињу се окупатори да нам је отму.

Следећа најплоднија земља у Србији је управо на мети Рио Тинта: Јадарска долина, Мачва и Подриње.

И њу би да нам отму.”

Искуство нас столећима учи да смо стално били нападани и да смо увек имали и вољу и храброст да се у одлучним временима одбранимо. Наравно, нисмо једнодушно за то радили и нисмо увек били спремни кад је требало, нарочито у миру и нарочито наше „елите”. Али, у целини јесмо, и то у историјском континуитету.

Сећамо се шта нам је он нашим манама рекао Арчибалд Рајс и шта је о посрнулим и Европом залуђеним Србима говорио Владика Николај.

Свети владика Николај: Косово

Исто је важило у СФРЈ. Па су опет 1991. и 1992. као трава из земље никли родољуби и браниоци, несебични јунаци, а међу њима и моји пријатељи –професори књижевности – који су узели митраљезе у руке. Мало касније су голобради младићи на Паштрику и Кошарама, њих неколико стотина, под тепих бомбама силе што се намерачила на Космет, зауставили 15.000 бојовника из Албаније. За то време, наравно, неки су трговали грађом, горивом, дрогом… а други утекли да не би ништа жртвовали. Не бива без тога.

Ипак: За разлику од 1914. и 1945, у последњем насртају нисмо дозволили да нас покољу западно од Дрине. Имали смо и оружје и вољу и храброст.

У питањима морала, воље и храбрости, ништа се вековима код нас није променило. Још увек смо, упркос надирућем злу неприродног, накарадног и болесног што се намеће из центара моћи, у целини нормални. У време кад владајући кругови на Западу секу грану на којој западна и европска цивилизација седе слепим прихватањем неприродне и на лажи засноване идеологије хазарских банкара који желе да се реше људског рода на овој планети, Србија и Срби се држе.

Увек је се вероватно сваки десети сакрио кад је било најтеже, а крао док се живело у привидном миру.

Ја видим да ће Србија бити једно од уточишта за многе из ЕУ и да ће јој се враћати деца расута по свету, нека из нужде, друга зато што схватају да долази време да збијемо редове. Тај процес је већ почео. Знам неколико породица с малом децом које су оставиле Америку и изабрале живот на селу у Србији. И овај процес је део већих тектонских прегруписавања у свету.

Израел Шамир: Ослобођен Београд!

Сто хиљада Немаца пријавило се прошле године једној девојци од оца Руса и мајке Немице, одраслој у Немачкој, новинарки која је дошла у Донбас да извештава о истини и потом основала удружење које помаже повратак Руса у земљу. Немци хоће за њима у Русију!

Да се вратим појавама које истичемо и језику којим се обраћамо људима око себе.

Што више истичемо неморал, корупцију, лаж и превару, то се више људи затвара у љуштуру у уверењу „нама нема помоћи јер су сви зли, покварени и себични“.

А кад бисмо видели стотине хиљада и милионе добрих, поштених и вредних људи око нас, о којима нико не говори, и уперили светло на њих, људи би се лакше одлучивали да исто тако живе, у врлини, у доброти. Људи нису природно ни зли ни добри. Како је рекао један индијански поглавица, у човеку има један зао и један добар вук, а превладаће онај кога храни.

Зато морамо по сваку цену избегавати да у себи хранимо и ширимо дефетизам који извире из негативистичког уопштавања и самопорицања, јер уопштавање никад није тачно, а негативна енергија ничему не доприноси.

Слободан Антонић: Важно је да се пружи отпор (2017)

Напротив, погубни су и једно и друго.

Тим пре што много дефетистичких порука долази из бројних центара психолошког рата против Срба и Србије, а остатак из нашег страха да ће нам се опет десити зло.

„Какве су ти мисли такав ти је живот”, говорио је Старац.

Какав нам је језик таква нам је стварност. Језик обликује свест, а затим и живот, као што изражава мисли и осећања човекова.

„Искони бејаше Реч, и реч би од Бога, и Бог би Реч.”[1]

Повратак

Око Родне да се саберемо,
још их зовем не губећи наду,
бројни у поље да изиђемо,
да упремо у светоме раду.

Ко ли тебе плаћа, друг ме пита,
о Србији једнако да сневаш,
и зашто нам дираш друга Тита,
да је лажа предуго већ зеваш.

Виц нам мастан испричај уз пиће,
вучје време иште смеха доста,
покажи нам бујно женско биће,
од врлине нисмо нит од поста.

Грудву земље узимам на длан,
запахне ме дахом из дубина:
„Без мене си себар или сужањ,
а без Мајке тама си и тмина.”

2023.

[1] Прим. СтСт: У преводу Комисије Синода СПЦ
„У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.“ (Јн, 1:1)

Categories: Да се ја питам

Tags: Зоран Старчевић, Срби, кукавичлук, нормалност, храброст