Део крви под ножем су источили, део у јаму закопали, / део су у цркви у пламену сагорели, / крв нису затворили. / Нису нас могли убити, крв смо ми утврдили. / Ми ћемо живети
Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)
Убијали су нас. Нас осморицу.
Два брата рођена од Лазара и два од Бошка из рода Ћурића.
Браће није било међу три Ратковића.
Али нас не могоше убити.
Пуштали су нам крви из очију, руку, ногу, са груди, из носа,
боли нам срца и вратове резали.
Крв смо нашу разделили.
Дуго су се мучили џелати.
Дубље су секли, шире копали ране.
Крв није могла истећи.
Ја Ћурић Новица, син Лазарев,
поделих се пред њиховим очима на деветоро,
Ћурић Анте, Благојев, на шесторо,
браћа Душан и Гјеко укупно на седамнаесторо.
Јаче ножем замахнуше и ударише.
Исекоше руку рука израсте, ископаше очи појави се још очију десет,
главе две пререзаше нарасте седамнаест.
Они не одусташе, али нас не убише.
Део крви под ножем су источили, део у јаму закопали,
део су у цркви у пламену сагорели,
крв нису затворили.
Нису нас могли убити, крв смо ми утврдили.
Ми ћемо живети.
Из збирке „Страдање“
†††
Убиство осморице Срба у Бјелој Гори (Требиње) 20. јуна 1941. године
На месту званом Орани До поубијани су и закопани Срби из села Коњско (Требиње):
- Ћурић Манојло (41 година) син Лазарев, неожењен
- Ћурић Новица (44 године) син Лазарев, отац деветоро деце
- Ћурић Анте (56 година) син Благојев, отац шесторо деце
- Ћурић Душан (70 година) син Бошков, отац једанаесторо деце
- Ћурић Гјеко (60 година) син Бошков, отац шесторо деце
- Ратковић Никола (53 године) син Савов, отац четворо деце
- Ратковић Радован (20 година) син Николин, неожењен
- Ратковић Гјеко (18 година) син Лазарев, неожењен, из села Жељева (Требиње)
Извештај Оружничке постаје Граб-Зубци од 8. јула 1941. Окружном суду Требиње о убијеним лицима са своје територије, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату (Злочини Независне Државе Хрватске 1941–1945), том I, Београд 1993, 218–219.
Categories: Гостинска соба
Живи Сине Бога Живога усини
Гјека из Жељева сина Лазарева
Живу бразду Оранога дола
Да стигне да се Ожени
Славом Твојом…
Ваља Србима да БЕСМРТНО памте у МИРУ да се нама Србима ОПЕТ не понове
БЕСМРТНИ Срби УБИЈЕНИ .
28.06.1991 године на граничном прелазу Холмец између тадашње СФРЈ ( садашње Зловеније) и тадашње Аустрије (некадашње Аустроугарске) ПОБИЈЕНИ су у ПОТИЉАК од стране тадашње ТО Зловеније ТРИ војника граничара тадашње ЈНА.
Зоран Јешић.
Антоније Шимуновић.
Горан Малетић.
ТРИ ПРВА УБИСТВА лета Господњег 1991 године.
У ПОТИЉАК.
СА ЛЕЂА.
Људи у земљи која се УВЕК звала ТАМНА СТРАНА АЛПА.
После тога ће наставити и ДРУГИ са ИСТОМ методом ЗАХВАЛНОСТИ од АЛПА па до ПРОКЛЕТИЈА.
У ПОТИЉАК.
СА ЛЕЂА.
08.11.1918 године воз стиже у жељезничку станицу Љубљана из тадашње Аустроугарске која је КАПИТУЛИРАЛА од стране СРБСКЕ КРАЉЕВСКЕ НАРОДНЕ ВОЈСКЕ.
Из воза излази :
Србски Краљевски Официр Мајор Стеван Швабић, рођен у Срцу Мајке Шумадије у Тополи под Опленцом.
За њим излази још 670 Србских Краљевских Народних Војника.
Сви су били заробљени у борбама против Аустроугарског Католичког Окупатора 1914/1915 године.
На Дрини, Сави и Дунаву.
Мајор Стеван Швабић ОДМАХ ступа у везу са Србском Краљевском Војском која је била ЈОШ ФИЗИЧКИ ДАЛЕКО од земље зване ТАМНА СТРАНА АЛПА да је ОСЛОБОДИ.
Заустављањем НОВОГ Католичког ОКУПАТОРА земље зване ТАМНА СТРАНА АЛПА.
Добија НАРЕЂЕЊЕ да формира ДОБРОВОЉАЧКИ пук од физичких здравих Србских заробљеника.
Мајор Стеван Швабић ОДМАХ извршава НАРЕЂЕЊЕ и са 300 Србских ДОБРОВОЉАЦА , наоружаним са пушкама и 12 митраљеза креће УСИЉЕНИМ МАРШОМ према месту Врхника.
У сусрет Италијанској Католичкој Окупаторској Војсци.
25 километара од центра Љубљане Мајор Стеван Швабић са 300 Србских ДОБРОВОЉАЦА излази пред Италијанску
Окупаторску Војску формацијске величине ДИВИЗИЈЕ.
10.000 хиљада војника.
Представља се КАО ПРЕДХОДНИЦА
СРБСКЕ КРАЉЕВСКЕ НАРОДНЕ ВОЈСКЕ у
земљи званој ТАМНА СТРАНА АЛПА.
Италијанска дивизија наоружана до зуба
УПЛАШЕНА од 300 Срба се ПОВЛАЧИ назад.
Мајор Стеван Швабић и 300 Срба су
„СПАСИЛИ“ и „ОСЛОБОДИЛИ“ земљу звану ТАМНА СТРАНА АЛПА од ДРУГИХ Католика да „ЊОМ“ управљају.
У СПАШАВАЊУ И ОСЛОБАЂАЊУ земље зване ТАМНА СТРАНА АЛПА од ДРУГИХ Католика није УЧЕСТВОВАО НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ Католик ГРАЂАНИН земље зване ТАМНА СТРАНА АЛПА.
ЗА ВЕЧНО ПАМЋЕЊЕ.
СРБИМА.
Лета Господњег 1991 године ПОТОМЦИ
СПАШЕНИХ и ОСЛОБОЂЕНИХ људи 1918 године у земљи званој ТАМНА СТРАНА АЛПА су УБИЛИ ПРВА ТРИ ВОЈНИКА У ПОТИЉАК.
ДА СЕ ОСЛОБОДЕ „ОСЛОБОДИЛАЦА“.
У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ.
ЗА ВЕЧИТО ПАМЋЕЊЕ.
СРБИМА.
После тога ће наставити и ДРУГИ са ИСТОМ методом ЗАХВАЛНОСТИ.
Ваља Србима да БЕСМРТНО ПАМТЕ У МИРУ.
Да се не би нама Србима ОПЕТ БЕСМРТНО
ПОНАВЉАЊЕ УБИЈАЊА СРБА ДЕШАВАЛО ОД ИСТИХ :
НЕ ЗАХВАЛНИХ.
НЕ ОСЛОБОЂЕНИХ.
ОД КАТОЛИКА.
КАТОЛИКА.
На жалост, Срба који памте има тако мало, тако да ће нам се историја поновити по ко зна који пут. Срећни су наши људи ко куче у лифту ако им поклони пажњу који Хрват усташа или Словенац где Срби нису ни национална мањина. Волео би да грешим, али …..