Део крви под ножем су источили, део у јаму закопали, / део су у цркви у пламену сагорели, / крв нису затворили. / Нису нас могли убити, крв смо ми утврдили. / Ми ћемо живети
Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)
Убијали су нас. Нас осморицу.
Два брата рођена од Лазара и два од Бошка из рода Ћурића.
Браће није било међу три Ратковића.
Али нас не могоше убити.
Пуштали су нам крви из очију, руку, ногу, са груди, из носа,
боли нам срца и вратове резали.
Крв смо нашу разделили.
Дуго су се мучили џелати.
Дубље су секли, шире копали ране.
Крв није могла истећи.
Ја Ћурић Новица, син Лазарев,
поделих се пред њиховим очима на деветоро,
Ћурић Анте, Благојев, на шесторо,
браћа Душан и Гјеко укупно на седамнаесторо.
Јаче ножем замахнуше и ударише.
Исекоше руку рука израсте, ископаше очи појави се још очију десет,
главе две пререзаше нарасте седамнаест.
Они не одусташе, али нас не убише.
Део крви под ножем су источили, део у јаму закопали,
део су у цркви у пламену сагорели,
крв нису затворили.
Нису нас могли убити, крв смо ми утврдили.
Ми ћемо живети.
Из збирке „Страдање“
†††
Убиство осморице Срба у Бјелој Гори (Требиње) 20. јуна 1941. године
На месту званом Орани До поубијани су и закопани Срби из села Коњско (Требиње):
- Ћурић Манојло (41 година) син Лазарев, неожењен
- Ћурић Новица (44 године) син Лазарев, отац деветоро деце
- Ћурић Анте (56 година) син Благојев, отац шесторо деце
- Ћурић Душан (70 година) син Бошков, отац једанаесторо деце
- Ћурић Гјеко (60 година) син Бошков, отац шесторо деце
- Ратковић Никола (53 године) син Савов, отац четворо деце
- Ратковић Радован (20 година) син Николин, неожењен
- Ратковић Гјеко (18 година) син Лазарев, неожењен, из села Жељева (Требиње)
Извештај Оружничке постаје Граб-Зубци од 8. јула 1941. Окружном суду Требиње о убијеним лицима са своје територије, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату (Злочини Независне Државе Хрватске 1941–1945), том I, Београд 1993, 218–219.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар