Став ЕУ није био само у супротности са вредностима које она сама истиче, већ је представљао и лошу реалполитику. ЕУ је изгубила подршку оних који би требало да чине њену најснажнију базу, сматра Михаел Мајер-Резенде
Фото: EPA/ANDREJ CUKIC
Дугогодишњи владари у Србији и Мађарској били су „зрели за пораз“, а начини на који су побеђени на изборима поред сличности имају и велике разлике, оценио је извршни директор међународне организације за извештавање о демократији Михаел Мајер-Резенде, истичући да успех опозиције не значи да се демократија вратила, већ да је само добила нову шансу.
У ауторском тексту за бриселски портал EUObserver, Мајер-Резенде наводи да разлике између лидера мађарске опозиције Петера Мађара и Студентске листе у Србији показују да не постоји „магично решење“ за постизање истог циља – свргавање ауторитарних режима.
„Оно што је исто у оба случаја јесу дугогодишњи владари који су лагали и све отвореније показивали своју корумпираност. Били су зрели за пораз“, наводи Мајер-Резенде, директор невладине нестраначке организације „Democracy Reporting International“ (DRI) са седиштем у Берлину.
Сличност се огледа и у томе што је опозиција избегавала изразито страначко позиционирање и уместо тога се фокусирала на функционисање државе и борбу против корупције.
„У оба случаја, опозиција је показала јединство и водила кампању широм земље, као и на друштвеним мрежама, што је добро познат елемент сваке кампање чији је циљ свргавање укорењених ауторитарних владара“, наводи Мајер-Резенде.
Он истиче да се у другим аспектима мађарска опозиција и студентски покрет драстично разликују.
Фото: Милош Тешић/ATAImages
У Мађарској је кампања била фокусирана на Мађара, вештог политичара и бившег члана Орбанове партије Фидес, који је познавао владајућу странку изнутра.
У Србији је група студената са различитих универзитета масовну мобилизацију против корумпиране владе претворила у изборну платформу.
За разлику од Мађара који је доминирао својом партијом, студенти су одлуке доносили демократским путем, гласањем о свим важним питањима, а покрет готово да није имао истакнуте појединце.
Избори у Мађарској и Србији показују да не постоји универзално решење и да једна успешна прича не значи да ће исти рецепт функционисати негде другде.
„Друштвени покрети и изборне кампање изузетно су сложени и зависе од конкретних околности. У Србији се није појавио лидер попут Мађара, а у Мађарској се није развила масовна студентска иницијатива, иако су се обе земље суочавале са сличним проблемима политичке репресије од стране владајуће странке“, истиче Мајер-Резенде.
Mađarski premijer @magyarpeterMP na današnjoj sednici parlamenta ponovo je čestitao pobedu studenata nad Vučićevim režimom.
„Kada sam se čuo sa njima i čestitao im u 10 uveče posle izbora, rekli su mi da su crpeli veliku energiju iz naše pobede nad Orbanom 12. aprila.
Naša velika pobeda, pobeda je za ceo region“.
— Aleksandar Marton (@Alex_Marton) November 3, 2026
Он додаје да, иако Западна Европа очекује да опозициони покрет против ауторитарних лидера крајње деснице буде левичарски, то није био случај у ове две земље.
Мађар је изразито конзервативна личност, а српски студентски покрет није стављао у први план геополитичка или културолошка прогресивна питања.
Уместо тога су се фокусирали на обнављање функционалне државе која има капацитет да решава проблеме.
„Студенти су убедили своје професоре да се кандидују. Била је то побуна ‘одоздо’ у корист компетентне, стручне владе“, оценио је Мајер-Резенде.
Он истиче да је ово можда први пут да је ауторитарна власт свргнута у непосредном европском суседству а да чланство у ЕУ није било тема.
„Студентски покрет је игнорисао ЕУ из тактичких разлога (како би избегао уобичајене оптужбе о финансирању из иностранства), као и зато што је сматрао да је ЕУ саучесник Вучићевог режима“, навео је Мајер-Резенде.
Он додаје да студентски покрет подржава европске вредности демократије и владавине права, али не и европске институције.
Изјава Марте Кос из јула 2025. (Извор)
„Став ЕУ није био само у супротности са вредностима које она сама истиче, већ је представљао и лошу реалполитику. ЕУ је изгубила подршку оних који би требало да чине њену најснажнију базу“, оценио је Мајер-Резенде.
Наводећи да је мало примера да је опозиција била толико децентрализована и интерно демократична као студентски покрет, Мајер-Резенде истиче да ће највећи испит бити да ли ова парламентарна већина може да формира стабилну владу која ће испунити своје задатке: обнову државних капацитета, сузбијање корупције, стварање инклузивније економије и поновну изградњу владавине права.
Тиме би се, како додаје, могао успоставити оквир за обновљено политичко надметање на праведан начин.
Иако су последњих недеља многи закључили да се демократија вратила, било да је реч о Мађарској, Србији или Бразилу, Мајер-Резенде истиче да је то превише поједностављено гледиште.
„Пре би се могло рећи да демократија добија нову шансу. Сам пораз ауторитарног владара не ствара демократију. Ако политичко надметање настави да се одвија између демократског и ауторитарног пола, онда нема политичког плурализма нити избора за бираче“, истакао је Мајер-Резенде, додајући да демократа у том случају има само један избор.
Hrvatski premijer Plenković: U izbornoj noći u Srbiji nije bilo nijedne zastave EU https://t.co/wtHbZ6zAfz
— Danas (@OnlineDanas) November 3, 2026
Мајер-Резенде закључује да му демократска природа студентског покрета који се развијао спонтано „одоздо“ улива наду да студенти могу да учине Србију истински плуралистичком демократијом.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар