геноцид над Србима у НДХ

Оливера Драгишић: „Грлом у маказе“ Јована Мирића – геноцид у Јасеновцу и НДХ

Књига „Грлом у маказе“ би се дуго могла описивати, али њена намера није да засени читаоце гадостима на које су усташе биле спремне. Њена функција је да подстакне на даља размишљања, истраживања и писања

Бранко Бановић: Грешка у списку убијене дјеце у НДХ

Тих девет особа издвојено је из поднаслова „Велико Паланчиште“ гдје припадају, јер су убијене у Великом Паланчишту у покољу 22–23. октобар 1942. Ради се о дјеци мога дједа Марка и нашег рођака Ђуђе

Потресна сећања професора Слободана Чикарића о усташким зверствима и масовном страдању Срба

Људи без познавања своје прошлости остају заробљеници свести, сличне свести детета, који ne знају одакле долазе нити куда ће отићи. Упознати своју прошлост значи одрасти, објашњавао је проф. Чикарић своја сведочења о рату и ратним страхотама 

Ања Филимонова: Алојзије Степинац – крвави надбискуп етнички чисте Хрватске

Степинац је у пројекту НДХ био кључни фактор. Он је у јавној свести „освештао” митолошко-симболички комплекс којим је оправдавао зверску мржњу, расизам и свако насиље над православним и неправославним Србима, Јеврејима и Ромима

Јелена Ковачевић: Монолог слепог старца од деведесет година

Тело нисмо Богу положили, / зарад тела пред Богом смо се покрстили. / Закључали су врата на нашој цркви и кључеве нам узели, / изнели су иконе и крстове однели, фреске су прекречили и криж унели

Зоран Стојиљковић: Јасеновац и праштање

Нико нам није дао право да, у име покланих и побијених на правди Бога, Срба Седамсто Тисућа, праштамо кољачима нејачи, девојака, одојчади, свештенства, владика, стараца – хулитељима светиње

Јелена Ковачевић: Поље

Тог дана из гомиле извели су Душана Бркића / и тукли га кундацима пушака. Бранио се. / На леђа су му наскочили и ножем живот заклопили. / Извели су још једног, другог, трећег, редом, / па наздравили, ракијом и вином

Весна Капор: Пребиловци

У Пребиловцима, месеца августа, бива увек тако. Беле се небеса, и чује језа. Од шушња у лијесци. Од хука сове. Од гуштерова. И змија што обилазе камене шупље вратнице

Јован Мирић: Усташка хвалисања, надгорњавања и такмичења

Највеће такмичење, по свој прилици, било је оно приређено у Јасеновцу августа месеца 1942. године. Тада су се у клању Срба такмичили највећи кољачи Жиле Фригановић, Анте Зринушић, Петар Брзица…

Јован Мирић: Примери понижавања Срба у НДХ

Старчевић је поделио све људе у три категорије. Испод њих поставио је животиње, а испод животиња Србе. Хрватске усташе су то усвојиле, иако нису успевали да се доследно држе поставке да су Срби испод животиња

Јелена Ковачевић: Глуви и слепи

Предводник многобројних покоља фратар Вјекослав Филиповић држећи у једној руци крст, у другој нож и узвикујући „У име Исусово“, заклао седмогодишње дете пред очима родитеља па облизнуо крваво сечиво

Јелена Ковачевић: Погреб

Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе. / Оконча се. / Молитва не престаје

О Србоциду хрватске државе 1941–1945: Представљена књига В. Умељића „Када мртва уста проговоре“

Тежиште завршног дела књиге лежи на забрињавајућем тренду порицања и саме чињенице геноцида над Србима у хрватској држави 1941–1945, који подржавају чак и актуелни „највиши српски ауторитети“ за то питање

Јован Мирић: Зашто су колоне Срба под надзором шаке усташа мирно ишле у смрт

Срби би разумевањем зло приближили себи, као да је разумевање и прихватање, а оно као да би значило саучесништво. Тиме српски народ држи зло даље од себе, чувајући своју веру у свет као добар и праведан