геноцид над Србима у НДХ

Јован Мирић: Примери понижавања Срба у НДХ

Старчевић је поделио све људе у три категорије. Испод њих поставио је животиње, а испод животиња Србе. Хрватске усташе су то усвојиле, иако нису успевали да се доследно држе поставке да су Срби испод животиња

Јелена Ковачевић: Глуви и слепи

Предводник многобројних покоља фратар Вјекослав Филиповић држећи у једној руци крст, у другој нож и узвикујући „У име Исусово“, заклао седмогодишње дете пред очима родитеља па облизнуо крваво сечиво

Јелена Ковачевић: Погреб

Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе. / Оконча се. / Молитва не престаје

О Србоциду хрватске државе 1941–1945: Представљена књига В. Умељића „Када мртва уста проговоре“

Тежиште завршног дела књиге лежи на забрињавајућем тренду порицања и саме чињенице геноцида над Србима у хрватској држави 1941–1945, који подржавају чак и актуелни „највиши српски ауторитети“ за то питање

Јован Мирић: Зашто су колоне Срба под надзором шаке усташа мирно ишле у смрт

Срби би разумевањем зло приближили себи, као да је разумевање и прихватање, а оно као да би значило саучесништво. Тиме српски народ држи зло даље од себе, чувајући своју веру у свет као добар и праведан

Слободан Владушић: Вукашин Мандрапа, сведок

Кратка и на први поглед једноставна реченица „Ради свој посао, дете“, коју је свети Вукашин Јасеновачки казао усташи, надилази читаве опусе књига писаца и филозофа

Институт Арчибалд Рајс: О српским жртвама Јасеновца – непостављена кључна питања

Инсистирањем на поименичном списку онда када је састављање свеобухватног историјског документа такве врсте неизводљиво, број српских жртава циљано и вештачки одржава се на најнижој граници

Александар Тутуш: Забрањена историја страдања

Можда у спремању за ново клање, треба нам свакако скинути части и ореоле из прошлости. Одавно смо изгубили статус побједника и савезника, што је чак и теже него изгубити статус жртве