Тих девет особа издвојено је из поднаслова „Велико Паланчиште“ гдје припадају, јер су убијене у Великом Паланчишту у покољу 22–23. октобар 1942. Ради се о дјеци мога дједа Марка и нашег рођака Ђуђе
Деца испред барака у логору у Сиску (Фото: Викимедија)
На страници Стање ствари пронашли смо списак жртава у којем је ових 9 особа заведено под Приједор, што није нетачно, али је тих 9 особа издвојено из поднаслова „Велико Паланчиште (261)“ гдје припадају, јер су убијене у Великом Паланчишту заједно са осталима, у покољу 22–23. октобар 1942. Ради се о дјеци мога дједа Марка и нашег рођака Ђуђе (Ђуђо Бановић, не Ђуђа). Јављам вам из разлога да можете кориговати то и премјестити их под заједнички поднаслов „Велико Паланчиште“.
(Извор)
Особе:
Бановић (Ђуђа) Стоја, рођена 1934. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Српкиња, убијена од усташа
1942.
Бановић (Ђуђа) Коста, рођен 1936. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Србин, убијен од усташа 1942.
Бановић (Ђуђа) Савка, рођена 1937. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Српкиња, убијена од усташа
1942.
Бановић (Ђуђа) Радован, рођен 1938. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Србин, убијен од усташа 1942.
Бановић (Ђуђа) Никола, рођен 1942. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Србин, убијен од усташа 1942.
Бановић (Ђуђе) Боја, рођена 1933. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Српкиња, убијена од усташа
1942
Бановић (Марко) Марија, рођена 1931. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Српкиња, убијена од усташа
1942.
Бановић (Марко) Славко, рођен 1935. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Србин, убијен од усташа 1942.
Бановић (Марко) Душан, рођен 1938. u (Босна и Херцеговина,
Приједор, Велико Паланчиште), Србин, убијен од усташа 1942.
С поштовањем,
Бранко Бановић
Преузмите спискове:
Већa стратишта (PDF)
Мања стратишта (PDF)
Прочитајте још
- Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“
- Жељко Кресојевић: Један коментар на „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“
Categories: Гостинска соба
Боже драги! Анђели мали.
Попис становништва је јако сложен и тежак задатак који захтијева и ангажман великог броја људи, и велику педантност, темељитост, систематичност, и истрајност, и финансијску подршку.
Попис жртава након рата је стотину пута и тежи и комплекснији задатак. Посебно у случају страдања Срба у ендехазији гдје из огромног броја села, насеља, нико или готово нико није претекао, не ријетко су и црквене књиге и други документи уништени, читаве фамилије су биолошки нестале, ту често није имао ко дати податке о жртвама.
Зато се централна комисија која је руководила пописом жртава рата 1964.године, а тај попис који је касније допуњаван је полазиште код сагледавања ове болне теме, у завршном извјештају оградила да је пописано 56-59% жртава „које је требало пописати“ (ПС; пописом нису пописивани они који су страдали од стране партизана или ОЗНЕ), односно 51,7-54% жртава. Лично, мислим да је овај процијењени проценат превисок и да је сагледавајући све околности, проблеме са којима су се сусретале пописне комисије, нешто мањи.
И када имате 74.580 именом и презименом пописане убијене дјечице до 14 година старости, наравно да ће се поткрасти понека грешка.
И наравно да су потомци Срба чији су сродници међу том убијеном дјечицом, ако уоче грешку прво требали обавијестити не медије, јер ће српски мрзитељи то одмах искористити и протумачити како Срби манипулишу, него музеј жртава геноцида да се у документу та грешка исправи.
Грешке се дешавају, исправиће се, важно је да су злочињена у монструм творевини ендехазији документована, свједочанство у првој политичкој монструм творевини у којој су имали логоре за изгладњивање и систематско убијање дјечице, у којима је са другим стратиштима уморено 74.580 именом и презименом пописане дјечице и још великог броја до чијих имена се није могло доћи.