Vaša ideja za „povratak“ Kosova Srbiji jeste politički nerealna, moralno opasna i jednostavno nemoguća! Ne dozvolite da vaša generacija ostane talac ideologija koje su donosile rat! Prihvatite realnost!

Љуљета Пуља (Извор: Лична архива)

Poštovani studenti Srbije,

Obraćam vam se kao profesor Univerziteta, sa svojih 44 godina akademskog iskustva. Svo ovo vreme, radila sam sa svojim albanskim studentima, i preko 10 godina predavala sam i srpskim studentima, kojih sam uvek pravedno, korektno i ravnopravno tretirala, sa punim ljudskim dostojanstvom.

Za mnoge od nas na Kosovu, vaši protesti su, u početku, izazvali simpatije. Smatralo se, naime, da jedna mlada generacija u Srbiji diže glas protiv korupcije, autoritarizma i mračnog političkog nasleđa, koje je srpsko društvo držalo u zatočeništvu decenijama.

Ostali smo duboko razočarani, ne nacionalističkom, već vašom šovinističkom narativom, jednog „dokumenta“, takozvanog Memoranduma, kojeg ste vi sastavili. Dakle, mlado srpsko pokoljenje, koje je na opšte iznenađenje, došlo kao nastavak tradicionalne nacionalističke srpske narative.

Vaš studentski protestni Pokret u Srbiji, činio se kao pokret protiv korupcije i autoritarizma, i kao pokret za demokratiju. Ostavljao je u početku takav dojam. Posmatran je sa simpatijom i podrškom, jer je izgledao kao pokret mlade generacije, drugačije svesti i mentaliteta, koji se bori za demokratizaciju Srbije.

Zato je vaš „Dokument“ duboko razočarenje. Pokazao je da i mlada generacija ostaje zarobljena u političkom mitu o Kosovu. U istom mitu koji je hranio ideologiju Memoranduma SANU, agresivnim nacionalizmom 90-ih godina, te najveću tragediju koju je Balkan doživeo nakon Drugog svetskog rata.

U vašem Memorandumu Albanci se i ne pominju. Dakle, 95 % stanovništva Kosova. Što samo po sebi govori o vama, i vašem zaslepljujućem, ne nacionalizmu već šovinizmu. A za veliko čudo, gotovo nikakvih reakcija, niti od umerenijih ličnosti, niti od civilnog društva. Osim izjašnjavanja g. Željka Koraća i jednog koliko-toliko korektnog komentara u dnevniku Danas. Na moje neprijatno iznenađenje, podrška gospođe Vesne Pešić Memorandumu. Totalno ćutanje i muk, deo je kolektivne društvene psihoze. Nijedan glas čak ni onih, koji se javno zalažu za demokratsku, liberalnu i proevropsku Srbiju. A kolektivni muk na ovu radikalnu artikulaciju mlade generacije, nagoveštaj je i poruka vrlo dalekog osvešćenja Srbije.

Hoću se sada osvrnuti na neke vaše tačke u tekstu vašeg „Memoranduma“.

Nažalost, ono što se odmah vidi u tekstu, jeste da se vi, mlada generacija Srbije, niste nimalo oslobodili političke mitologije o Kosovu.

Студенти у блокади: Косово и Метохија неотуђиви и саставни део Републике Србије

I ostali ste taoci prošlih šovinističkih ideologija i strategija vaših ekstremnih nacionalističkih ideatora, koji su prouzrokovali toliko nesreća i tragedija mnogim narodima, među kojima i mom albanskom narodu. Očigledno je da se vi niste rastali od srpskog mita o Kosovu.

Vi, umesto da budete generacija drugog mentaliteta, nakon tolikih tragedija izazvanih na ovim prostorima, upravo zbog ovakvog prilaza i političke mitologije, vi, nažalost, nastavljate biti trovani sličnom ideologijom vremena SANU, njihovim zloglasnim Memorandumom, te zloglasnim projektima Vase Čubrilovića.

Žalosno je da vi, posle svih strahota koje je Srbija izazvala, svojim hegemonističkim težnjama i pretenzijama, kao i opsesijom „nebeskog naroda“, nastavljate po starom ubitačnom običaju. Stvarno, više je nego žalosno da upravo omladina bude toliko zagrizena i trovana idejama šovinističkih i fašističkih srpskih stratega, koji su svojim idejama bili politička predigra biblijske tragedije naroda na ovim prostorima. Te da upravo vaša omladina ostane taoc ove ubitačne politike, koja je za sva vremena ostavila srpskom narodu hipoteku kriminalnog naroda.

Umesto da srpska omladina, posle svega, bude potištena, razočarana i sa osećanjem krivice, onim što je Srbija priredila drugim narodima, onim što se dogodilo; dakle, umesto da ona izrazi kajanje te da moli za oproštaj, umesto onih koji su počinili zločin, a da nikada nisu molili za oproštaj; umesto da upravo srpska omladina pokuša da izbledi stravičnu mrlju zločina na telu svoga naroda, ona nastavlja istim putem. Sa srpskim mitom i šovinističkom i nacionalističkom ideatrijom svojih prethodnika. Koja, zna se kuda vodi.

Kosovo nije „Kosovo i Metohija“ kako ga vi nazivate u onom vašem Memorandumu, u težnji da dokažete vaše vlasništvo nad njim. Kosovo je danas nezavisna suverena država, svidelo se to vama ili ne. Međunarodno priznata od više od 100 država sveta. Takozvano Kosovo i Metohija, kako vi pežorativno nazivate Kosovo, jeste jedna vaša istorijska, politička i ideološka konstrukcija i tvorevina, što u vašem diskursu teži da istakne državnu, istorijsku i crkvenu pretenziju nad Kosovom. A za nas Albance upotreba tog naziva je provokativna i pežorativna. Jer je ona povezana sa negiranjem političkog i nacionalnog identiteta Kosova.

Nazivajući Kosovo „Kosovom i Metohijom“, vi niti ga činite istorijskim srcem i dušom srpske države, niti ga povezujete sa pravoslavnom srpskom crkvom. Niti možete ove prostore nadahnuti srpskim „svetim“ identitetom. Upotreba ovog naziva danas nije pravna slučajnost. To je samo jedna obična politička izjava i deklaracija. Sa ovom terminologijom i ovim diskursom, Srbija niti može da zadrži politički identitet srpskog „istorijskog vlasništva“, niti može da prizna njime srpsku nacionalističku mitologiju. Koja je, znamo, povezana sa sistematskom represijom Albanaca i srpskom kolonizacijom. Upravo zbog toga, u albanskom javnom diskursu, ovaj vaš naziv je ideološki, kolonijalni i provokativan.

Ovaj naziv, dakle, nije jedan administrativni naziv. On je deo jedne poznate narative „Kosovo je Srbija, zato što je zemlja Crkve i srpskog požrtvovanja“. Vi nastavljate i dalje da i danas koristite taj naziv, jer mislite da na ovaj način možete reafirmisati srpsku suverenost nad Kosovom. Jer na taj način mobilišete nacionalistički sentiment i emocije. I tako čuvate srpsku istorijsku narativu. Ali je Kosovo, a ne Kosovo i Metohija, danas suverena država, i ova realnost, sa vašom narativom ili bez nje, jeste nepovratna realnost.

Јован Антовић: Размишљања једног професора гастарбајтера о српским студентима на Сретење лета Господњег 2025.

Činjenica da vi ustavnim definisanjem smatrate Kosovo neotuđivim delom Srbije, vašim Ustavom, vaša je stvar. Jer papir trpi sve. Ali realnost je sasvim drugačija. I tim pre što vi sami sebi priznate faktičku realnost, tim bolje će biti po vas i po Srbiju. Umesto paranoja, iluzija i snova koje nikud ne vode.

O kakvoj zaštiti ustavnog poretka Srbije na Kosovu govorite vi u vašem „Dokumentu“? Nejasno je. Kosovo ima svoj Ustav, i po njemu srpskoj su zajednici garantovana i priznata, pozitivnom diskriminacijom, takva prava koja ne uživa niti jedna nacionalna zajednica u Evropi.

Kažete da je „Kosovo deo srpskog nacionalnog identiteta“. Dok na Kosovu živi 95 % albanske etničke populacije. I Ahtisarijevim planom, na čijem je osnovu sazdan Ustav Kosova, postoji enormna zaštita, zakonom regulisana, svog kulturnog i identitarnog nasleđa i baštine srpske zajednice.

Kažete potom da „Srbija treba da potraži rešenje u okviru njenog Ustava“. Kakvo to rešenje mislite da pronađete, kada je Kosovo sada završena priča, i nepobitna činjenica. Dakle, ona je nezavisna i suverena država. Ove i ovakve vaše formulacije su upravo nastavak starog mentaliteta SANU, njihovog Memoranduma iz 1986, i političkih mitova koji su hranili ratove u Jugoslaviji.

Ne bih da ulazim u istorijsko pravo i polemiku, čije je šta, i kome šta pripada, te čije je vlasništvo Kosovo. Jer smatram da je ovo nepotreban kvaziargument, te da je u ovom vremenu prevaziđen i irelevantan, te da ničemu ne vodi. Ali, ako ga baš hoćete, dakle dokazanu istinu istorijskim činjenicama, onda ću vam reći! Albanci, dakle njihovi preci iliro-dardani, su autohtono stanovništvo u ovim prostorima, mnogo pre dolaska Slovena na Balkan, dakle u VI-VII veku. I to je neoboriva činjenica, naučno dokazana.

Kosovo tokom istorije nije nikada bilo isključivo srpska zemlja, već višenacionalni prostor. Srpska srednjovekovna kraljevina imala je za centar Kosovo, za jedno relativno kratko istorijsko doba.

Dok je vaš mit o „Kolevci Srbije“ stvoren pogotovo u XIX i XX veku kao nacionalistički instrument. A srpska se politika XX veka uglavnom oslanjala na ideju „Svete zemlje“. Opravdavajući na taj način političku dominaciju i represiju nad autohtonom etničkom albanskom populacijom.

U tom smislu mit nije jednostavno emocionalan. Jer je proizveo konkretne političke i tragične posledice. Ima gro neodoljivih istorijskih činjenica koje obaraju srpsku nacionalističku narativu, i one se mogu dokazati neoborivim činjenicama:

1. Kolonizacija Kosova od Srbije 1912. godine
2. Sistematski progon Albanaca
3. Projekti Vase Čubrilovića o etničkom čišćenju Albanaca
4. Neprekidna represija nad Albancima u Jugoslaviji
5. Nasilno suprimiranje autonomije Kosova 1989.
6. Rat 1998–1999.

Zato mit o Kosovu kao kolevci srpskog identiteta i kulture, više je vaša emocija, opsednutost, opsesija i fiksacija bez pokrića.

Šta da mi Albanci kažemo o stogodišnjem teroru Srbije nad Kosovom?

A sada pitam, kako vi to mislite da povratite Kosovo? Ratom? Objaviti rat NATO-paktu? Ili možda represijom? Ponavljanjem tragedija?

Mi i dan-danas oplakujemo 1433 naše dece, koju nam je Srbija ubila tokom rata, još uvek tugujemo za preko 14000 nedužnih civila, žena, muškaraca, mladih i starih koje nam je država Srbija pogubila i masakrirala za vreme rata, te preko 20000 silovanih žena od srpskog pomahnitalog fašizma.

Mi još uvek iz ratnog pepela podižemo svoje domove i živote. Nakon pomahnitalog i suludog rata. Mi još uvek tragamo za preko 1000 nestalih mladih, po srpskim masovnim grobnicama po Srbiji, i danas nakon 27 godina.

Српски национални форум: Напади на Српкиње на КиМ морају престати

Umesto da se vaše generacije suoče sa gorkom prošlošću, te da se oslobode istorijske opsesije o Kosovu, vi nastavljate pothranjivati istu emocionalnu narativu, koja je decenijama izolovala Srbiju od budućnosti.

I sada hoću reći da je sada, hteli to vi ili ne, Kosovo politička i pravna realnost. I hoću, možda namerno još jednom ponoviti, da što pre prihvatite realnost da je Kosovo danas nezavisna i suverena država, priznata širom sveta, i prema odluci Međunarodnog suda pravde, sa dobijenom pravnom konfirmacijom , da je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom.

Dakle, što pre prihvatite ovu neoborivu istinu i realnost, tim pre će biti bolje za Srbiju i njenu budućnost. Za vaš povratak budućnosti i demokratizaciji Srbije. Jer samo jedna demokratska Srbija, te vaše emotivno-opsesivno oslobađanje od mita o Kosovu, i hegemonističkih mitova, jedini je put ka progresu i prosperitetu.

Vi ne možete sagraditi budućnost nad srednjovekovnim mitovima i nacionalističkim emocijama. Budućnost se gradi na pravoj demokratiji, na moralnoj odgovornosti i poštovanju slobode drugih naroda.

Govorim vam kao profesor.

Kao intelektualka.

Kao majka i kao baka.

I kao žena koja je prošla, videla i doživela puno bola i strahota, u našoj, i mojoj borbi za slobodu Kosova! Za slobodu našeg, i mog Kosova!

(Извор)

Zato vaša ideja za jedan „povratak“ Kosova Srbiji, jeste politički nerealan, moralno opasan i jednostavno nemoguć! Zato ne dozvolite da vaša generacija ostane taoc ideologija koje su samo pothranjivale i donosile rat, strahote, jad, mržnju i tragedije! Prihvatite realnost! Ovo je jedini put ka miru i budućnosti!

Prof. dr Luljeta Pula

Напомена: Текст је пренет без икаквих интервенција

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Љуљете Пуља)

Categories: Гостинска соба

Tags: Љуљета Пула, КиМ, Меморандум о КиМ, студенти у блокади