Ако студенти наставе овако паметно да граде себе као ЕЛИТУ у борби заснованој на ИСТИНИ и ПРАВДИ, земља Србија и сви њени грађани као и сав српски народ имају будућност
Јован П. Антовић (Фото: Славија инфо)
Осетио сам потребу да на Сретење изнесем неколико запажања која ће можда студентима бити од користи. Њима савети не требају никакви – па ни добронамерни. Показали су за ова – скоро па – три месеца да ће, ако они остану да воде земљу, Србија дефинитивно имати будућност. Ово су више неке одреднице о којима треба размишљати…
Једноставно мислим да није довољно да из лагодности једне стране земље (иако потпуно „woke”-анизоване) само потпишемо подршку или пошаљемо неку (минималну) помоћ. Када већ не могу да будем са њима (а ја као гостујући професор на два српска универзитета и некадашњи њихов асистент јесам ЊИХОВ професор) могу да се барем јавно изјасним. Јер, иако се већ много паметнијих, родољубивијих, начитанијих и бољих у сваком погледу од мене огласило и пружило подршку студентима, ова ситуација – као и ковид хистерија пре неколико година – захтева јасно заузимање стране. Да се пребројимо да би нам унуци знали где смо били кад је било тешко. А да цитирам и професора Ломпара (са којим се у много чему НЕ слажем – као што се и у много чему слажем – али следећа реченица је вероватно једна од најбољих на тему какав треба да буде универзитетски професор): „Не постоје интелектуалци да би нешто знали, него постоје да би у оним тренуцима када се решава судбина народа нешто били.“
А да све отпочнем (а видећете да је то мото свега, па ћу тако касније и завршити) речима вероватно највећег српског интелектуалца и филозофа 20. века, предивног Жарка Видовића: „Препород Српства не може да почне ако не будемо јасно рекли ИСТИНУ. Без ИСТИНЕ нема ПРЕПОРОДА. Без ПРЕПОРОДА нема стварања ЕЛИТЕ. Нема нам спаса док се не појави ИСТИНОЉУБИВА елита. А ту ЕЛИТУ може да подигне само Бог. Грчка реч „клир“ (свештенство) у ствари значи — елита. Свештенство се тако назива зато што је, у оно време (некада, прим Ј. А.), свештенство било права елита.
Е, ова данашња деца – не само студенти већ и средњoшколци, они млади пољопривредници на тракторима, физиотерапеути који масирају урнисане ноге студентима учесницима марша и маратона, и сви они безимени млади на улицама српских градова и села – јесу та нова ЕЛИТА која ће, ако дâ Бог, после победе имати право да се назове и КЛИР. Јер су кренули у све ово што раде тражећи само једно – а то је ИСТИНА: истина о паду надстрешнице која је убила 15 људи, истинa о корупцији, истинa о криминалу… А онда су на то надовезали борбу за ПРАВДУ (осећај који је код Срба вероватно израженији него код других народа): да криви буду осуђени а невини ослобођени.
Жарко Видовић: Свештенство се назива клир јер је било права елита. Данас то није
Њихова ИСТИНА и ПРАВДА ако победе имају шансу да на дужи период одреде судбину Србије и целокупног српског народа у турбулентним временима промена које се тренутно дешавају у свету. Моје је мишљење да можда ни они сами, нити већина хроничара ових догађања у Србије у зиму 2024/2025, не схватају да је ово нешто што се дешава једном у веку, или можда чак и ређе, а неки народи никад и не искусе. И да по Божијем допуштењу није случајно што се све дешава на Сретење, када је Милош – на основу оног што је Карађорђе започео десетак година раније – кренуо у стварање модерне државе Србије, која је пре 190 година добила први Устав, од кога се ни данас не би постиделе многе савремене демократије. Устав који је, у време док су многе земље имале робове и показивале припаднике других раса у кавезима, ГАРАНТОВАО слободу сваком човеку који ступи на тло Србије, макар где претходно био роб.
Нажалост, као мала земља на размеђи важних комуникација и на судару истока и запада, различитих религија и интереса великих сила, Србија је била под ударима од самог почетка. Тако од Санстефанског мира преко анексије Босне до довођења оног што се одазивао на Броз (а како се стварно знао сам Бог зна), наши (не)„пријатељи“ су чинили све да ограниче значај и утицај Срба. Под вођством снага са острва, које је свету донело мало тога доброг и на које свако српско дете треба да буде упозорено чим почне да сриче слова да нас његови политичари виде као непријатеље, уз директно учешће Аустроугарске, донета је тајна декларација. Наравно, ништа без Ватикана који нам НИКАДА неће опростити одбијање Фиорентинске уније захваљујући великом делу Деспота Ђурађа Бранковића. Ватикана, оног истог центра јереси са којим наши црквенодостојници, који су заборавили шта значи бити КЛИР, желе да ЕКУМЕНИСТИЧКИ за почетак заједно прославе највећи хришћански празник Васкрсење Господа нашег Исуса Христа ове године – под наводним изговором прославе 1700 година Првог Васељенског Сабора.
Но, није да није било и наше улоге у свему томе. Ван династијских борби, тако карактеристичних за целу Европу, много смо и сами грешни. Сатанистичко затирање Обреновића 1903. (наравно под утицајем оних истих са острва), омогућавање да нас натерају на Велики рат (поново острвљани, мада наравно нико не доводи у питање родољубиви занос Младе Босне) и онда коначно катастрофално стварање југославије (намерно малим словом) са пораженима. А када кренемо у новију историју убиства српске ЕЛИТЕ и тзв. пасја гробља Броз није могао да изведе – уз сву подршку споља – да му у томе нису помагали Срби. За све то ми као народ треба да се најпре покајемо на коленима да бисмо негде уопште кренули.
А крај 20. и почетак 21. века је прошао у погрешним проценама шта после пада Берлинског зида, уз наравно несебичну „помоћ“ – пре свега западних пријатеља – да се бивша држава растури у крвавом сукобу, уз проглашавање Срба као највећих губитника за највеће злочинце. А онда увођење најстрашнијег неолибералног капитализма по чикашком моделу за колоније, до тоталне распродаје свих ресурса наше земље издаје и напуштања српског народа на СРПСКОМ Косову и Метохији и коначно до тог 1. новембра 2024. као трагичне парадигме друштва у коме живимо.
Уместо да чувају и негују ЕЛИТУ (као што рекох, под тим нити под меритократијом не подразумевам само интелектуалце и универзитетске професоре, сваки добар варилац, пољопривредник који нас храни или радник у било којој топлани и пекари је меритократа, ако свој посао обавља квалитетно и поштено) прво су комунисти – најпре њеним уништавањем а онда ураниловком и тзв. једнакошћу – створили стање за које би много воде протекло Дунавом и Савом да се доведе у ред, чак и да је било жеље и покушаја. А није јер су онда, под утицајем наших „пријатеља“, дошли „жути“, налицкани јапијевци, код којих је све било форма без икакве суштине. Да би све резултирало врхунцем под утицајем разних невладиних организација, трилатерала, римских клубова, ист-вест бриџова и довођењем ових код који не постоји нити суштина нити форма. Потпуно свестан своји речи и ризика које оне носе, моје је мишљење да овакву гомилу неписмених дилетаната, корумпираних криминалаца, издајица и страних плаћеника, масовних уживалаца „белог“ – земља Србија у својој историји није имала, иако јој таквих колоритних ликова никада није недостајало.
Е зато су неопходне промене – јер ће у супротном Србија нестати. Ови млади људи ће своју срећу потражити негде другде (где она можда постоји али само на личном, али не на колективном нивоу и зато си увек помало празан шта год да радиш – ово из личног искуства…); плодна земља ће се распродати, рудници и прљаве технологије, уништавање отпада из „пријатељских“ земаља ће све загадити; богати ће бити све богатији а сиромашни ће мотати каблове у пеленама за неколико стотина евра. Србија ће бити дистопијска земља у коју ће, осим у Београд по лак и јефтин провод, долазити само још присилно довођени кинески робијаши и понеки залутали бангладешки возач аутобуса док не побегне даље према западу.
Знам да ће неко рећи да је то пресек стања – али шта нам је чинити, кад сам већ себи дао слободу да „попујем“?
Да студенти и буквално преузму ствар у своје руке и да они на својим „пленумима“ одаберу најбоље студенте завршних година који ће САМИ направити техничку владу чији је задатак да омогући слободне и поштене изборе, чак не и у неком кратком року. За све што им није јасно или им треба помоћ имају своје професоре јер они најбоље знају који међу њима (и самим студентима а и професорима) јесу та ЕЛИТА која једина може да извуче земљу из кризе. Ако може Илон Маск да у свој DODGE тим за растурање америчке бирократије узме клинце од 19-24 године, зашто српски ДРИМ ТИМ истих година уз подршку нешто ПОТПУНО НОВИХ на јавној сцени, искусних људи не може да растури српску клепто- и партократију?!
Elon Musk & Dodge will start investigating government employees with basic salaries but high net worth #elonmusk #dodge pic.twitter.com/WYMEoKjvb0
— Immigrateful (@immi_grateful) February 12, 2025
Не желим да овде сада износим савете о политичком програму. На папиру има их одличних па чак се и оном владајуће секте нема шта много замерити. Проблем је његово спровођење а то могу само нови млади људи када крену да решавају питања:
- Избора и изборних закона, уз само једну реченицу избори су поштени и транспарентни
- Медија: медији су СЛОБОДНИ и отворени јасног финансирања и РАВНОПРАВНО доступни свима
- Судства и рак ране српског судства, а то су тужилаштва и један део адвоката
- Тајних служби – стављањем под (ПУНУ) цивилну парламентарну контролу и отварањем досијеа
- Укидање сваког партијског утицаја и пуна професионализација војске и полиције
- Преиспитивање и потенцијално укидање Болоње на универзитетима
- Побољшање материјалног положаја запослених у, пре свега, основном и средњем образовању
- Субвенције у пољопривреди уз раскидање свих штетних купопродајних уговора везаних за продају земљишта страним компанијама. Ограничавање колико максимално земље странци могу да поседују
- Обустава распродаје рудних и водених ресурса, уз поништавање и национализацију оних већ продатих у свим случајевима у којима је то могуће
- Сагледавање капацитета у здравству. Укидање или смањење дуплираних капацитета. Укидање могућности допунског рада у конкурентним установама. Један здравствени радник може да ради само у једној установи државној или приватној. Изједначавање приватних и здравствених услуга у систему осигурања републичког фонда за здравствену заштиту
- Побољшање услова за рад младих у ИТ и АИ сектору (који је већ један од највећих нето приходних делова српске привреде)
- Политика стварне неутралности у односу на велике силе уз гарантовану неприпадност ниједном блоку. Повећање формализоване сарадње са БРИКС-ом
- Обустава преговора са Европском унијом, ако подразумевају де факто или де јуре одрицање од Косова и Метохије, уз развијање пуне економске сарадње са Унијом, на равноправним основама
- Преиспитивање свих трговинских споразума са земљама у окружењу и суспендовање оних од којих има више штете него користи
- Заштита појединачних и колективних права српског народа где год он живео
- Косово и Метохија су срце Србије и никад их се не одрећи. Учинити све да се врати у пуни уставни поредак Србије, ако треба и за 1000 година; неки нови млади ће то дочекати, али само и једино ако ОПСТАНЕМО као народ и као држава
- Република Српска КАО највећи геополитички успех српског народа у 20-ом веку. Одржати је у лабавој конфедерацији наслоњену на Србију или ако не иде онда прво као самосталну а касније припојену Србији
- Црна Гора је И српска држава. Обезбедити пуну равноправност језика, религије и аутохтоних политичких права Срба
- Испитати власничка права Срба у Хрватској од 10. априла 1941. и вратити све незаконито одузето. Тражити одговорност државе Хрватске за све злочине над Србима од 10. априла 1941.
Ово је само предлог једног професора гастарбајтера. Студенти могу све да одбаце и изнесу своје стратешке тачке или да само неке прихвате или само неке избаце.
Студенти су већ урадили много. Србија никад неће бити иста. Али ми се некако јавља да ће још мање бити иста после Сретења у Крагујевцу (и оног у Сремској Митровици, ако га тамо уопште буде). Неће АВ пасти сутра нису ни Турци истерани из Србије одмах. Али, ако студенти наставе овако паметно да граде себе као ЕЛИТУ – па ако хоћемо и КЛИР – у борби заснованој на ИСТИНИ и ПРАВДИ, земља Србија и сви њени грађани као и сав српски народ имају будућност.
А о вољи, жељи, решености и одлучности студената, као и спремности на жртву, говори оно што раде ових дана. Ко мисли да је лако ходати нека проба да хода два сата у току само једног дана, а не по 12 сати четири дана. узастопце. Они су се доказали као најбољи ходочасници и столпници и јесу ЕЛИТА. А до тога да постану и КЛИР им је сасвим мало остало.
Уставобранитељи. 🇷🇸 pic.twitter.com/x8fJXFGdTk
— Никола Јовић (@hazarder2575) February 15, 2025
Господ ће помоћи ако има коме. Ми да урадимо шта је до нас а Господ ће се побринути за остало. А сада да се сви помолимо да на Сретење све прође мирно. Велики су улози у игри: неће студенти, не гарантујем да неће друга страна – а страних служби никад није недостајало у Србији. Нек Господ наш Исус Христос, молитвама Пречисте Матере своје и свих Светих, сачува ову децу и све који су са њима. А нека помогне и овој другој страни да се дозове памети.
Јован П. Антовић,
редовни професор Каролинска Института у Стокхолму, Шведска
гостујући професор Медицинског факултета у Нишу и Крагујевцу
Categories: Гостинска соба
Problem je što studenti ćute, mumlajući samo da Vučić nije nadležan. a naširoko pričaju samo pojedini profesori. Među ovim što pričaju ima raznih, zbiljskih Srba i onih koji to nisu.
Bože dragi, šta li nas čeka ?
Као што се и очекивало, „Декларација о Војводини“ је још једно змијско јаје уваљено у српско гнездо, скривеном руком порода аспидиних.
Нисам је прочитао јер фрамасонске есеје из разлога духовне хигијене и осетљивости црева не читам, али погледав искоса видех довољно.
Декларација констатује како су се Срби појавили у Панонији у средњем веку, после Хуна, а затим су се на територији данашње Војводине, а тадашње Хунгарске, државе мађарског народа, населили у већем броју од 14-17. века. Па тако данас чине већину у Војводини. И тиме у име Срба декларише и легитимише принцип „чије овце тога и планонија“. Који се на Косову и Метохији већ показао као победнички. А и у перспективи будућности је веома битан, с обзиром на пројектовано насељавање миграната у Србију које је већ започело.
Прећуткује Косово, али декларише да је Војводина „мултикултурна, мултинационална и мултиконфесионална заједница“. То јест, исто што и данашња Репубљик Косова:
https://www.koha.net/en/arberi/kosova-sic-e-duam-multikulturore-multietnike-dhe-shumekonfesionale
И тако Србе ставља у „win-win” ситуацију:
да буду као Шиптари који су миграцијом, демографским инжењерингом и проглашавањем „устава, закона и статута“ отели Косово од другог народа и његове државе, учинивши га красном „мултикултурном, мултинационалном и мултиконфесионална заједницом“;
и да (у односу на Косово) буду као Мађари (у односу на Војводину), односно да се цивилизовано „ев-ропски“ помире са губитком историјске територије.
Мулти-култи с обадвије стране.
Дакле, ту смо. Из ‘Данаса’:
Дакле, тренутак истине и тријумф дежурних пљувача српске историје и српских предака који су у хармонији са Вучићем и официјелном политиком. Значи, Мађарима се даје првенство боравка у Панонији и Вoјводини а Срби су дошли непозвани на њихову земљу. Изгледа да овде за разлику од Смакедоније нису ‘вршили угњетавање и геноцид над староседеоцима’ (Смакедонцима и Албанцима)’ већ само освајање територије. Сада ће то српско досељавање на Балкан и отимање територије где су живели Мађари, бити званично (у сагласју са Мађарима) проглашено у Скупштини.
Можда би неко закерало могло да упита – ако су Мађари дошли у Европу 896. године (што је утврдила њихова Академија наука), ко је ту живео пре њих и да ли је могуће да је најплодније земљиште у Европи било ненасељено пре њих.
Друго, Мађари не крију своју сеобу, и у свом народном сећању су из сеобе сачували приче, песме, дечје приче, догодовштине, пишу књиге, научне радове, снимају филмове, цртане филмове, итд. Како то да ми немамо ни једну једину песмицу о некој фрулици од трске за дисање, сачувану из наше сеобе?
Помиње се и ‘једна од највећих тековина коју Срби баштине’ а то је „деловање“ свете браће Кирила и Методија. Можда ће нам неко од многих експерата за развој хришћанства већ једном рећи – када су и где Срби примили хришћанство…
Засвирасмо, запевасмо, па да ту поменуту фрулицу од трске и за појас заденемо.
Одличан, надахнут текст са исправним смерницама. Хвала професору Јовану Антовићу и Стању Ствари.
13.02.2025. г.
СРЕТЕЊЕ 15.02.2025. г.
Према Јеванђељу, четрдесетог дана по рођењу Христовом, по тадашњим обичајима, Пресвета Богородица је однела свог сина у јерусалимски храм. Тамо се задесио Св. Симеон Богопримац (коме је преко Духа Светога било пројављено да неће видети своју смрт док се не сретне са Исусом), који се тада први пут срео са Господом Исусом Христом, због чега Хришћани овај догађај сваке године обележавају као празник Сретења.
По народном предању се на Сретење сусрећу зима и лето – зима која се опире и лето, које се тек најављује (по старом српском календару, година се делила на лето и зиму, при чему је лето почињало са буђењем природе, никад пре марта).
Сретење је симбол сусрета старог и новог – старог, које се опире и новог, које надире, као неминовност предодређена Божијим примислом, којим је устројено да се старо и потрошено замени новим, како би се одржао циклус промена и поново успоставила равнотежа Божијег поретка. Свака мала промена је често зачетак и великих промена, као што и свако велико путовање започиње првим кораком.
На Сретење 1804. године су се срели турско доба и почетак Васкрсења Србије. Стари поредак се није предавао, а нови је од тада надирао и кулминирао 1835. године, када је у устаничкој престоници Крагујевцу донет први српски, Сретењски устав, а Сретење проглашено за Дан државности Србије.
Сретењски устав је био најнапреднији у то доба, јер је укинуо феудализам, у време када је у многим земљама још увек постојало робовласништво. По овом Уставу, сваки роб који би се затекао у Србији, сматрао се слободним грађанином. Један је од првих устава у Европи и свету. Због својих напредних идеја, оштро је нападнут од наших непријатеља, али и (лажних) пријатеља, због чега је укинут, али тиме није спречено поновно Васкрсење Србије.
Тако је Сретење постало симбол поновног Васкрсења Србије, а прва престоница модерне Србије Крагујевац, постао је епицентар промене старог и зачетка новог доба у Србији.
После 190 година Крагујевац и Сретење поново постају весници смене старог и најаве новог доба. Опет је српска младост понела барјак наде у ново доба и опет се на Сретење срећу потрошено доба и најава поновног Васкрсења Србије.
На Сретење 15.02.2025. године ће се срести српска младост, која носи нове идеје и која из целе Србије хита ка Крагујевцу, и снага прошлог времена, која је силом позвана у Сремску Митровицу да покуша да заустави оно што се „умирити не може“.
Мада се неће срести у истом граду, ипак ће то бити истинско Сретење!
И док младост пешице, по ноћном мразу и у жуљевима граби ка Крагујевцу и новом Сретењу, навољници из „потрошеног времена“ чекају да буду силом утерани у топле аутобусе у којима ће их сачекати хладни сендвичи, да у Сремској Митровици „одраде још једну подршку времену које неумитно пролази“ и које неће зауставити Васкрсење новог доба за Србију.
И као што се зима на Сретење не дâ лету, тако ни турско доба није одмах устукнуло пред најавом Васкрсења Србије. Неће ни ово „потрошено време“ одмах устукнути пред младошћу Србије која носи ново време, али ће ипак морати да прихвати да Сретење доноси промене, које се могу очекивати од марта.
Слободан
“Трамп честитао Дан независности Косова: Наше везе су јаке…
18:11 16.02.2025.“
https://srbin.info/politika/tramp-cestitao-dan-nezavisnosti-kosova-nase-veze-su-jake/
Моли се професор да се са децом и унуцима врати у Србију и дели ову муку са нама, до Уједињења. Такође, нек он и други припадници српске елите покрену масовни повратак Срба јер није нормално да скоро 30% српског становништва тј. cir 2 000 000 Срба обитава у дијаспори сад кад смо овде већ угашени са 21% пензионера и просеком старости 43 године. Једино што може да нам помогне је један добар шприц српског гена и младости.
Корачамо
Док љубав нестаје
А оци тону
Неправда остаје
Славећи сотону
Дјеца се родила
Расту у блату корупције
Страха ослободила
Уочи ерупције
Ми се не дамо
Нема нам друге
Корачамо
Једни уз друге
Корак по корак у слободу
Корачај сестро и брате
Док ови не оду
А они никад не врате
Момчило
Први српски Устав је Законоправило светог Саве – настао поткрај прве петине XIII и допуњен Душановим Закоником половином XIV вѣка. Као Устав прихваћен и у бугарској, руској, молдавској и влашкој срѣдњовѣковној држави. Примењивано као извор народне правице током турског ропства и у Карађорђевој Србији. На Светом архијерејском сабору СПЦ 1939. године потврђено као црквени Устав, што је саврѣмено поколѣње српских владика од распада Југославије наовамо – погазило. Штавише, са државом Србијом је саботирало и кривотворило научно издање Законоправила с тумачењем на саврѣменом српском језику – плод труда професора Миодрага Петровића.
За разлику од Законоправила, Срѣтењски Устав је остао мртво слово на папиру, баш као и чувена Магна карта – једно парче пергамента, дѣо обавезне лектире свѣх правника на свѣту. Срѣтењски Устав нѣје важио ни пуна два мѣсеца. Колико пажње се у српској правној науци посвѣћује послѣдњим двама документима, а колико Законоправилу – нека се изјасни нѣки правник (ваљда их овдѣ има); ја правник нѣсам.
Још једна „ситница“ поводом Војводине и Мађара. Амерички научник мађарског порѣкла Имре Бобе је око 1970. године иступио с хипотезом да се језгро Великоморавске кнежевине налазило у Србији, а нѣ на подручју Чехословачке. Налазила се углавном у границама Србије Милоша Обреновића плус Срѣма, Бачке и Барање. Бобе је своје тврдње поткрѣпио озбиљним доказима. Устврдио је да мошти у епископским одеждама, пронађене у Мачванској Митровици, могу припадати једном од солунске браће – Методију, чија епископска столица се налазила одмах са друге стране рѣке Саве – у данашњој Срѣмској Митровици, дрѣвном сѣдишту панонских епископа. Имао сам прилике да прочитам радове још пар мађарских научника – послѣдњи којег се сѣћам зове се Петер Пишпеки Нађ који су теорију Имреа Бобеа подржали и допунили новим доказима. Има и радова руских научника у том смислу.
На све ово су чешки и словачки научници дискретно ћутали. Чак и Хрвати су били упадљиво суздржани. Али зато од 1970-их година до данас по Бобеу и његовим истомишљеницима траје паљба из свѣх оруђа „српских“ научника. Послѣдњи урадак једног од њих, професора Учитељског факултета, који се још кити и звањем српског књижевника, прочитах у нѣком пољском научном часопису. Ти напади су често написани тако ниподаштавајућим и острашћеним језиком, да се уопште нѣ могу ни сматрати научним радовима, већ обичним памфлетима… Мађарима, ето, нимало нѣ иде у прилог чињеница да је на територији на коју полажу право постојала српска држава прѣ њиховог доласка у Панонију. Али још нѣ видѣх да је иједан себи дозволио брукање попут њихових „српских“ колега
Живо слово Кормчије и Душанова закона тек мртвим душама не треба…
Само живе душе ишту живо слово да се уставе на источнику живе воде. Уставе и усправе…