Ја чак ни руској екипи не верујем – јер су и они вакцинисали, увели дигиталне пасоше и причају о универзалном дохотку… Али – не постоји друга шанса за нас као Србе осим да Руси победе

Позив на разговор с др Јованом Антовићем 14. октобра 2023. у Новом Саду (Извор: Благодарје)

Разговарали смо пре скоро две године. Инсистирао сам да не говоримо о пандемији јер сам мислио да је јавност презасићена. И говорили смо о односу вере и науке. Тај интервју је после пар дана скинут са Јутјуба. Зашто мислиш да је скинут?

Не знам шта ти кажем, значи моје мишљење. Договорили смо се да не причамо о политици и договорили смо се да не ставим беџ, иако не улазим у то да ли је то званична државна политика гурала, али за мене тај беџ има значаја, Кад се војска на Косово врати, али ја заиста мислим да тај интервју није скинут због пандемије, него због реченице „Можете да ме убијете, Срби јесу жртве“, и због тога да треба да се поносимо тиме што смо Срби, какви год да смо.

Јован Антовић: Медицина између веровања и науке

Ја сам мислио већ 2021, а посебно прошле године, кад је изашао онај чланак Три године непажње према чињеницама, да се све ово полако завршава. На жалост, бојим се и имам утисак да није, мада мислим да тешко иста фора пролази двапут…

Ипак је прошло неко време. Какав је став званичне медицине, шта се десило, да ли се добро поступало за време пандемије, да ли су се правиле грешке, да ли ико за те грешке одговара или ће одговарати?

Нажалост, морам да ово данас почнем са две информације које сам добио у току дана. Једна информација и једно питање.
Колега здравствени радник који ме возио из Врњачке Бање почиње причу у колима информацијом да је блиски рођак његове бивше жене, који је 1986. годиште, преминуо играјући баскет. Човек који је сваке недеље играо баскет.
Кажем, слушај, извини, морам да те питам: је ли вакцинисан?
Он каже не знам, и после тога креће неки разговор, јер сви су здравствени радници, већ цео клинички центар прича…
Човек је прележао ковид и после тога вакцинисан. Не знам којом вакцином, али значи тај доктор који му је после прележаног ковида предложио да се вакцинише…

Јован Антовић (Фото: Подкаст Благодарје/снимак екрана)

А друга ствар о којој ћемо исто можда причати… Оно зашто мрзим целу ову ситуацију – можда не би требало да је мрзим, можда би требало да је волим јер ми је отворила очи као доктору – је: ако да Бог да моја деца имају децу, шта им рећи и за обичну вакцинацију?

Проблем је што ми немамо доказе – ми заиста немамо доказе, није урађена ниједна озбиљна и велика студија који би упоредила заиста да ли вакцина штити… Од целе приче коју смо имали на почетку – да штити од смрти, да штити од тешких облика, дошло се до неке статистички незначајне разлике код пацијената старијих од седамдесет година.

Не морам да будем у праву – треба читати професора МекКалу за ког је онај – морам да пазим да не користим неку тешку реч – да кажем у најмању руку онај Радовановић, да ништа друго не кажем, изјавио да је он инфлуенсер кад је добио питање шта мисли о МекКали. Човек који је један од најцитиранијих америчких кардиолога. Он једноставно говори о томе да – то су званични подаци – оно што смо ми сумњали од почетка здравом медицинском логиком да mRNA не може да се елиминише из организма том брзином – да ти правиш mRNA na најтоксичнији део вируса, који je, сад већ очигледно постоје подаци, већ после преко две године у организму.

Др Питер МекКала: Пацијенти које смо највише желели да заштитимо најчешће су умирали од вакцина

Tо су званични подаци, то су радови. Нажалост, наравно, радови који не могу да се штампају у Нејчеру, Њу Ингланд журналу – у Америци је све политика – али полако се пробијају и излазе. То су налази са патологије, али сваком ко је прошао поред медицинског факултета би требало да буде сумњиво што је хиљаду четиристо спортиста умрло после негде јануара 2021. до данас. Што овакви случајеви као што сам описао, утренираних људи, уопште нису чудни. Што сам, рецимо, видео у пролеће 2021. истовремено четири стечене хемофилије, које обично видиш једну до две годишње за цео Стокхолм. Што виђамо неке ствари које никад нисмо виђали… Што неки људи које смо познавали у Стокхолму – може свако да каже, наравно, није чудо да неко умре у седамдесет пет – заврше од турбо канцера, галопирајућег канцера за четири недеље од дијагнозе до смрти.

Једино што ја имам као доказ је моја мајка, која – због тога што ме нису слушали – после прве две вакцине добила трећу вакцину Фајзера, која је у року од четрдесет осам сати после вакцине направила хаос по организму, и жена је данас у пеленама са двадесетчетворочасовном негом и нема појма ко сам ја. Значи, ту немам никакву дилему да је то истина.

Поента је да ми врло често имамо за нокат или мали прст на нози конгресе и симпозијуме једном годишње. Невероватно је да ниједан скуп званични на тему ковида није направљен нигде у свету – или бар да ја знам, ту је професорка Арсенијевић, ту су још неке колеге. Колико ја знам, ниједан велики симпозијум или конгрес на коме би били представљени чак мејнстрим радови, уопште не причам о томе да ми сад седнемо па да сучелимо ставове – то би било најбоље.

Почели су да се перу – значи од америчке администрације преко свих осталих, укључујући Трудоа. „Нисмо ми од вас ништа захтевали, то су биле препоруке….“ Моја кума није могла да изађе из Канаде… Једино, колико сам чуо, да се гувернер Алберте у Канади извинио људима.

Премијер Новог Зеланда: Вакцинација није била обавезна, људи су сами одлучивали

Каква је сад ситуација у Шведској? Какви су закључци шведских лекара?

И тамо је доста тога гурнуто под тепих. Изашло је да се чека овај неки седамнаести бустер и да се он препоручује старијима од шездесет пет година и имуно компромитованим људима, али далеко од притисака. Нема никакве хистерије. Нико још увек не помиње нити маске, нити затварања, нити било шта друго. То је отприлике прича на истом оном нивоу који је био.

Оно што не волим, провлачи се кроз све медије – а ти кад изанализираш већина медија је под истим власницима или управљачима, чак сам јуче видео на нашој телевизији, мислим да је то неки стари снимак – провлачи се предиктивно програмирање. Функционише јако лепо, појављују се људи с маскама, да ли стари, да ли нови снимци… Оно што је мени необично је изузетан проценат инфекција у Србији у септембру кад је температура била тридесет степени.

МекКала је изашао с податком да је у Америци само 1,3 посто популације заинтересовано да прими овај нови бустер.

Ипак, упркос свему том и том неком ћутању, недавно је објављена вест ко је добио Нобелову награду за медицину ове године. Дакле, зашто се највећa, да кажемо, награда светска за медицину додељује људима који су изумели ту вакцину? Да ли је то потврда да су те вакцине добре?

Сад ме вучеш за језик, то је прва ствар где, вероватно, могу први пут да имам озбиљан проблем – не у смислу отказа, то не може да добије редовни професор, него у смислу што треба да говорим о својим колегама, јер Нобелову награду додељују редовни професори са Каролинске. Али морам да кажем оно што ми савест налаже. Једноставно, Нобелова награда је прво компромитована за мир, и то сви знамо, да сад не набрајамо имена, видимо шта се дешава у Израелу од Садата и Бегина, па преко Обаме и свега осталог, онда Нобелове награде за књижевност – задњих десет нобеловаца вероватно нисам запамтио имена, а не да сам прочитао… Сад је дошло до овог.

Ту постоје три ствари. Прво, они су дали образложење, они су награду добили, у ствари, за откривање измене, нуклеозида, нуклеотида или нуклеозида у RNA која омогућава да она постане стабилнија и да се одржава и да се, у ствари, направе вакцине. Друго, ја овде имам рад из Нејчер имјунити, значи врхунског часописа, где њих двоје управо причају 2016. или 2017. о потенцијалним нежељеним дејствима те технологије. И имам – опет, нажалост, немам проверену информацију, опет се враћам на то да МекКали верујем, нисам успео да изгуглам то име и презиме, који шаље писмо Нобеловом комитету и каже, ако сам ја видео VAERS, значи нежељена дејства америчка податке ЦДЦ-а колико је људи умрло званично и колико има нежељених дејстава, то је сигурно морала да види и Каролинска.

Значи, једноставно, политичка ствар која треба да оправда све што се десило.

Чак и да је ово најбоље на свету, значи да не постоји бољи лек – Нобелова награда се не додељује за нешто од чега је прошло две године, односно од њиховог открића неких седам-осам, а од онога за шта је коришћен две године.

Јован Антовић: Ковид-19 или Три године „непажње према чињеницама“

Чини ми се да је један од већих проблема данас да имамо све мање поверења једни у друге – све мање поверења у професоре, све мање поверења у лекаре и научнике. Да ли ми сами као појединци сносимо неку одговорност за то и да ли уопште појединац може против читавог једног система и механизма да било шта уради?

Постоје, по мени, два одговора – чак не мораш да будеш духован и религиозан. Један је чисто практичан – ако сви ћуте, ништа се неће десити. Други је врло себичан – кажемо, па спасимо своју душу, или урадимо нешто, па спасемо своју душу.

Сматрам да можемо. Не верујем у револуције, јер сматрам да су све револуције од Француске на овамо намештене и само мењале једне елите другима. На сву нашу срећу, Божија је увек задња. То је једино што може да нас одржи.

Кључна ствар у животу, коју повучеш из куће, да можеш себе да погледаш у огледало и да мирно спаваш.

Вратимо се на патријарха Павла, на владику Николаја. Морамо да покушамо да будемо људи, што је вероватно у крајњој линији најтеже.

Бесједа Патријарха Павла на дочеку моштију Светог Владике Николаја у Београду 1991. године

Морам да кажем опет, врло сам критичан према Шведској, иако после двадесет пет година сматрам да је, сад све мање и мање, добро место за живот, да је то неповерење мање – они још увек верују својој држави и свом систему, што лично мислим да није потпуно оправдано, него што је овде код нас. Тако да мислим да смо ми Срби опет на позитивној страни историје, јер не верујемо баш свему што је написано и свему што се каже. Сад, да ли то има везе с нашом генеалогијом – да ли јесмо или нисмо народ најстарији, да не улазимо у те приче – али мислим да треба сачувати здраву памет и здрав разум. Али, нажалост, мислим да живимо – и то нема везе са Србијом – погледам Трудоа, Макрона итд. – у једној потпуној фарси, где је све само појавна експресија, где нема никакве суштине… Више нема ни лажи…

Да будемо добри макар према онима који су око нас. Не можемо да мењамо свет. Ја сам из врло себичних разлога кренуо да кажем деци где сам био кад је било тешко, или унуцима, ако доживим.

На почетку си рекао да мислиш да није готово. Да ли ћеш сада бити радикалнији у приступу?

Дефинитивно. Не знам да ли си имао прилике да видиш мој задњи интервју на К1, и оно што је Стање ствари пренело – кад су моји у кући видели шта је Стање ствари ставило као наслов… Али ја и даље стојим иза тога: ако је до прошле године – хајде да кажемо до овог лета – препоручивати људима вакцине била лоша медицина, то је сад злочин. Ја се уопште не либим да кажем да то јесте злочин. Већина претходних вакцина била би већ потпуно избачена – односно, то није ни вакцина, то је измењена генска терапија.

Кристијан Перон: Модерна и Фајзер нису вакцине, већ генска терапија коју морамо категорички одбити

Мислим да овај пут неће проћи. Мислим да мора да се деси нешто друго. Много зависи од политичке ситуације. Суштина је страховита економска криза која чека Запад. Запад не може да одржи ниво економског стандарда који има – мора се изједначити са кинеским, а врло вероватно и са индијским, а то се неће десити тако што ће они доћи на европски стандард, него европски стандард мора да се сроза. А пошто и кувана жаба понекад хоће да искочи, мора да се направи нека друга прича.

У Шведској, с обзиром да ми радимо у Шведској, а живимо по Европи, шведска круна је пала преко двадесет посто у односу на евро, званична инфлација је четрнаест посто, а вероватно преко двадесет пет, значи да је стандард пао преко четрдесет посто у односу на прошлу годину. Крећу народне кухиње, и, што је највећи проблем, крећу народне кухиње где бабе и деде доводе децу чији родитељи раде. И то се онако провуче као вест на телевизији, па нестане…

Чак и да покушају причу са ковидом или нечим, или чак с неком другом озбиљнијом инфекцијом, мислим да неће проћи. Оно чега се заиста плашим: време нам показује да је Зеленко – то је био онај јеврејски доктор који је лечио Трампа – нажалост можда био у праву. Нисам могао да верујем у цифре које је он помињао, да ће у следећих три до пет година тридесет до педесет посто вакцинисаних имати озбиљне компликације…

Др Владимир Зеленко: Цинк је метак који убија корона вирус

Значи, редовна контрола?

Оно што мислим да би људи у принципу требало у одређеним временским периодима због потенцијалних миокардита, који очигледно нису хиперакутни, очигледно да се дешавају и пар месеци, па можда и годину дана после задње вакцине, треба контролисати тај тропонин, који је маркер оштећења срчаног мишића, и, евентуално, ако он расте… Јер већина промена не може да се дијагностикује чак ни ултразвуком – онда евентуално размишљати о магнетној резонанци срца. Што се тиче ових убрзаних канцера, ту стварно не видим осим неког општег побољшања имунитета… Постоје приче – опет се враћам на МекКалу – да је могуће направити елиминацију спајк протеина и mRNA… Значи, опет покушати сачувати здрав мозак и покушати држати свој имунитет.

Ако сте примили три, немојте четврту. Ако сте четири, немојте пету.

Можеш ли да направиш паралелу између система образовања овде и у Шведској, нарочито образовања здравствених радника?

Болоња је све упропастила. Мој покојни отац је преминуо 1990. Он је говорио да су од медицинског факултета већ тад направили школу за медицинске сестре. Процес затупљивања и свођења на репродукцију. Оно што држи Шведску још увек је феноменалан ниво практичног рада. У смислу праксе, многе вештине поседују, али што се тиче теоријског знања, оно што мене, рецимо, као професора излуђује је што нам траже испитна питања до детаља формулисана – значи да му цео курс сведемо на двеста питања, и онда учи из питања, без обзира што им ти обезбедиш и књиге и све.

Бојим се да су нове генерације генерације информација, не генерације знања.

Сви озбиљни колеџи у Енглеској и Америци немају Болоњу, сви озбиљни колеџи у Енглеској и Америци имају сопствене униформе…

Био сам јако позитивно изненађен на промоцији професора на Каролинској, сви су мислили да ће то изазвати јако негативан ефекат… Четири сата праве филм да би направили два минута филма о теби, у којем ти треба да покажеш један значајан предмет из живота који имаш. Ја сам одабрао прстен на ком стоје иницијали Ј. П. А. – Јован Павле Антовић – неких двеста година стар, и причу о томе и поменуо да ми у ствари не поседујемо ништа, него смо само преносиоци оног што смо наследили од предака и треба да сачувамо за потомке. Звучи нескромно, али сам добио заиста највећи аплауз од Швеђана – значи, ти видиш да они знају шта су вредности, а то што је мејнстрим…

Ми смо у Србији дошли у парадоксалну ситуацију да се богати људи лече у државним болницама, јер имају везе, а сиромаси морају да плате за услуге по приватним болницама.

Чуо сам податак, покушавао сам да проверим с неким пријатељима, да је вредност приватног здравственог тржишта у Србији између милијарду и милијарду и по евра годишње. То су енормне цифре.

Овај ниво здравствене заштите нигде у западном свету неће моћи да се одржи. Нажалост, ми смо из крајности отишли у крајност. Наравно, то је почело крајем осамдесетих или почетком деведесетих – срозавање нивоа здравствене заштите, срозавање… Ако се овако настави, за пар година ћемо отићи у потпуну американизацију – од једног потпуно социјалног система, шта год ја мислио о њему, доћи у потпуну американизацију, да ће моћи да се лече само они који имају приватно здравствено осигурање, којима плаћа фирма, или они који имају новац. То представља озбиљан проблем.

Пуно се говори о вештачкој интелигенцији. Шта ће човечанству човек, ако тако поставимо ствари?

Сматрам да вештачка интелигенција не може да замени човека, јер не поседује креативно размишљање, и никад га неће поседовати… А да не говоримо о томе да не може да има емпатију. Питање емпатије је, у суштини, питање свега, мада смо данас причали о томе – не можеш ти да будеш само емпатичан, јер ћеш заглавити инфаркт после петог пацијента или психички да будеш сломљен. Мора да постоји баланс између професионализма и емпатије.

Јуче сам пролазио – мислим да је то Кнеза Милоша улица… Стоје рушевине од НАТО бомбардовања двадесет и нешто година. Али, на тим зградама су огромни панои – рекламе са лепим нашим женским војницима… Мислим да је илузорно причати о било каквој политици, о било којој власти, јер то само, та чињеница говори – мени макар, можда грешим – да ми, једноставно, немамо никакве полуге моћи, у смислу да можемо нешто сами да мењамо. 

Како мислиш да наш идентитет може да се очува, шта радити?

Мислим да свако од нас може само своју породицу да сачува и научи томе, и најближи круг људи. Схватам сад, читајући неке ствари, рецимо задње што читам је Спиридон Гопчевић, кад видиш причу о Старој Македонији, односно Старој Србији, кад схватиш да је он био плаћен од Бугара да доказује да је македонски језик бугарски језик, али није проблем у томе, него је проблем што су Обреновићи у то време имали више пара него Бугари, али нису динар улагали у српске школе тамо, људи који су причали српски. А проблем другосрбијанаца није нов, он је постојао и тад. Једноставно, сви виђенији сељаци и сви људи који су живели у варошицама су своју децу слали да уче грчки и да уче бугарски, а нису их учили српски. Једноставно, не чак ни из прагматичних разлога, него, по ономе што Гопчевић пише, стидели су се тога.

Спиридон Гопчевић у свом делу “Стара Србија и Македонија“

Мислим да је кључна ствар идентитетска. Ко смо, одакле долазимо, и, у крајњој линији, и где идемо. Чак при том заиста не мислим да је идентитетски битно да су Срби народ најстарији, чак не мислим да су Винчанци Срби – чак не мислим уопште да је то битно. Али, оно што је настало вероватно негде од седмог века у Старој Херцеговини, па кренуло да прича тај неки српски идентитет, српско племство, српски краљеви, на крају – да је то оно што треба да објаснимо нашој деци. И опет – не требамо да патиш од комплекса више вредности зато што си јео златним кашикама код Душана, али исто тако не треба да патиш од комплекса ниже вредности зато што су ти од средине осамнаестог века продали причу да си ти нижи народ и ниже биће које нема никакву историју и који је прешао Дунав са цевчицама у носу, отприлике.

Враћамо се на ону причу коју стално понављам – ако нешто није логично, вероватно није истинито. И за то не мораш да будеш доктор, не мораш да будеш историчар, не мораш да будеш књижевник – можеш да будеш здрав, прав, нормалан српски сељак, из било ког краја Србије, који ће да каже: овде нешто не штима.

Мислим да ми као народ имамо два озбиљна проблема, зато што у исто време имамо и комплекс више и комплекс ниже вредности. И уместо да се негде нађемо у средини и да признамо да јесмо мали народ, али потпуно луд, нестишљив, са својим вредностима… Али, кад погледаш спортисте, кад погледаш научнике, кад погледаш наше људе, кад погледаш писце, и друго – кад на крају крајева погледаш како је српски народ реаговао у ковиду, схватиш да има неки разлог што им баш нисмо симпатични, у најмању руку, да не улазимо сад у Фирентински скуп, одакле крећу, практично, сви наши проблеми.

Израел Шамир: Ослобођен Београд!

Идентитетско питање је кључно, и што покушавам својој деци, и надам се да ће они својој деци… ваљда ће остати да ми унуци буду православци – да знаш ко си, одакле си, и да покушаш да будеш објективан. Нити смо најбољи, нити смо најгори. Ту смо где јесмо, на незгодном смо месту, религија нам је незгодна, имамо писмо које је незгодно, уз то нас сви доживљавају као мале Русе, Руси нам уопште нису толики пријатељи као што би ми волели да мислимо – можда народ јесте, политика је нешто сасвим друго.

Знам да не лажем – можда нисам у праву, али говорим оно што ја доживљавам као истину. Скоро сам прочитао – да ли је то истина и да ли је то стварно од владике Николаја. који каже шта је истина: истина је оно што је стално исто.

Разговор с публиком

О компликацијама вакцина…

Ми званично не сумњамо… Сад је почело од колега вакцинисаних, Швеђана, да се јавља да сам можда био у праву, али званично не сумњамо. Нормално имамо једну до две стечене хемофилије годишње. 2021. године у пролеће у исто време нам је четири старија пацијента лежало са практично резистентним… Први пут у каријери, питао сам људе, сам видео два антитела на фактор једанаест. Ја то нисам видео тридесет година, Нисам чуо у литератури да постоји… Али се апсолутно ништа не ради. Ово што сам рекао за тропонин наћи ћете код МекКале и то препоручујем својим пријатељима, иначе… Званична прича је: вакцина је безбедна, вакцина спашава животе – на крају крајева, то вам је рекао и Нобелов комитет…

Зашто нисте вакцинисали своју децу против хепатитиса Бе?

Зато што мислим да је то идиотски, извините, Јер, вакцинисати дете првог дана на рођењу нечим што у најбољем случају може да добије – пошто више не може да добије од крви – од сексуалне активности нема никакве везе. А притом ми још увек немамо вакцину против хепатита Це, који даје значајније и озбиљније компликације од цирозе и хепатоцелуларног карцинома. Значи, мора да постоји зла намера да вакцину против хепатита бе даш детету на рођењу. То не може да објасни ниједно медицинско правило и то нема везе с ковидом.

Били смо у Словенији и ја сам био спреман да идем на суд и у затвор, јер сам радио за фармацеутску индустрију, да моје мушко дете не добије вакцину против хепатита. Јер у Шведској није ни дан данас обавезна.

***

Једина вакцина је кинеска вакцина – све ово остало је генска терапија.

Највеће зло су mRNA, дефинитивно.

Јован Антовић: Препоручивати људима ковид вакцине више није само лоша медицина, већ злочин

Средња класа је најопаснија, јер има времена да седне да размишља и да чита књиге. Од првобитне заједнице, односно кад је нестала Винча, која је била равноправна, до данашњег дана ништа се није променило. Постоји један посто оних који владају и који су екстремно богати, пет посто или десет посто нас који мислимо да их забављамо, лечимо, и деведесет посто људи који су сиромашни. Поента је у томе што сад прича хоће да се затвори и да се цела средња класа елиминише, јер период од Другог светског рата до осамдесетих је, у историјским размерама, инцидент.

Била је Француска револуција, Октобарска револуција. Си је казао да је и ово револуција која ће донети промене које ће трајати следећих сто година.

Дај Боже, али могу да Вам кажем – сад ће ово звучати вероватно сурово у земљи Србији – бојим се кад би Кинези почели да владају, ми бисмо плакали за Американцима. Ја на причу Кине не бих дао ни пребијеног цвоњка. Ја сам чак и према Русима скептичан, иако је мој деда Малорус из Харкова.  Али ја чак ни руској екипи не верујем – јер су и они вакцинисали, јер су и они увели дигиталне пасоше, јер и они причају о универзалном дохотку… Али – не постоји друга шанса за нас као Србе осим да Руси победе. Не мислим чак у Украјини, него на глобалном нивоу. То је једино што можемо да се надамо. Али то уопште не значи да су они аутентични, а за Кинезе сам потпуно сигуран да су од Кисинџера на овамо само била варијанта да се пребаци капитал и богатство, а да су играчи остали исти. То што сте примили кинеску вакцину вероватно Вам је срећа што је више од педесет посто „кинеза“ код нас било плацебо.

***

О сахрањивању током короне у металним сандуцима…

Свака смрт је страшна. Али најодвратнија ствар коју сам доживео, чуо – нисам видео, на моју срећу – игуманија манастира Липовац, поред Ниша, је умрла у болници у Нишу, и одвезли су је приватним колима у пластичној кеси голу у манастир. Значи, она није умрла од ковида, она је само умрла у време ковида.

Да ли читате хрватске научнике…

Не – ја читам Logično само, али према Хрватима имам врло негативан однос – да ме извине ако је неко овде од Хрвата – сматрам док се не извине за силну побијену српску децу ја с њима немам шта да разговарам…

Говоримо о научницима…

Све је океј, али имам проблем, заиста имам проблем – уопште не кажем да сам у праву, али ја имам лични емотивни проблем…

Ја сам имао сарадњу пре пар година с неким хрватским лекарима, али што више читаш, ти стварно схватиш да је то катастрофа – шта је тај народ радио неком другом само зато… Намерно говорим народ, то нису биле само усташе… Зато имам проблем да нећу да читам, једноставно нећу – не отварам хрватске новине, кад ми неко пошаље хрватско нешто на вајбер, макар било најпаметније о корони, знам да ћу прочитам на неком српском сајту, неко ће да преведе… Као што ја намерно свима шаљем – ко год је с простора бивше Југославије и хоће да комуницира са мном, мора да чита ћирилицу… И мејл пишем на ћирилици… Ако ја не пишем ћирилицу, како ће моја деца да науче…

Иначе оно Logično, онај њихов сајт, тамо понекад одем, то је једино место, они имају јако добре текстове…

О др Кону…

Око вакцина за свињски грип надрљала је она стварно недужна жена коју сам имао прилике да упознам, која је била директорка Фонда, и отишла у затвор, Томица (Милосављевић, некадашњи министар здравља, нап. СтСт), је отишао да ради за Светску здравствену организацију, Кон је био ту где је био, Бата Тиодоровић, који је прошао све системе и био главна звезда пензионер, о овом Радовановићу нећу да причам, о њему сам рекао све што могу да кажем, тужиће ме за клевету…

Ти доводиш човека који је војни епидемиолог – али то вероватно јесте циљано, јер он као војни лекар мора да слуша наређења. То је зашто се у критичним ситуацијама позива војно здравство – јер војно здравство не потпада под цивилне законе. Али то је опет „мали Перица гласно размишља“. Ја њему нисам веровао од првог дана, лично ми је антипатичан као појава, мислим да не зна ни да прича, а да медицину не зна апсолутно – и то могу да кажем и волео бих да ме тужи – али све остало су политичке ствари.

Разговор водио: Ивица Кузмановић

Наслов, препис и опрема: Стање ствари

(Подкаст Благодарје, 15. 10. 2023)

Categories: Противу цензуре

Tags: Јован Антовић, Благодарје, Зоран Радовановић, Ковид, Предраг Кон, Шведска, карусел, корона