Како су психолози креирали потрошачко друштво, појмове индивидуалности и лајфстајла и створили културу нарцизма
Фото: Снимак екрана
Велики Врач и ученици
Сви би требало да се презивамо Фројд. Зашто? Јер нас је све у одређеном смислу правио. Невероватно је колики је утицај ове породице.
Али прво да кажем да је видео клип „Век селфа„ вероватно најбољи на тему културкампфа и обликовања свести који сам гледао – а гледам их доста – замењује 100 других који гађају по маргинама и 1000 чланака. Заслужује да стоји на првој страни Стања ствари и да се њиме услови коментарисање. Као: „Јеси ли гледао Век селфа? Ниси? Па како онда знаш шта треба да пишеш?“ Нико ко их погледа неће зажалити. Чудо је да је ово BBC изнедрио, али то су деведесете, сад не би, сад су дубоко у новом светском поретку.
Прича се окреће око тога да је Фројд први дефинисао да је човеков разум један човечуљак који плови на мору жеља, страсти, страхова, онога што они зову „ирационално“. И добро, то је нека академска теорија. Али шта се сад дешава, долазе настављачи. Прво његова ћерка, Ана Фројд, која после Другог светског рата пумпа Американцима его како би могли да контролишу свој ирационални део личности. Кренуло је од војника с траумама. И исконтролисали су, ваљда. А то што је направљена нација егоиста и нарциса и што је то отишло у читаву западну хемисферу преко популарне културе – то као нема везе? Невероватна је и офанзива коју су они преузели. Четрдесетих и педесетих година су чак ишли од куће до куће да придобију људе за психоанализу, док нису добили редове чекања за третмане.
Нешто раније се појавио Едвард Бернајз, Фројдов сестрић, који сазнања свог ујака користи за рекламу и за политичке кампање. Ради се заправо о манипулацији људским подсвесним жељама и страховима којих углавном већина није свесна. Тако су изградили појам „индивидуалности“ која се заснива на томе да човек буде различит од других, (зашто би то била дефиниција?) а „разликује се“, пре свега, тако што има другачију одећу, намештај, кола или неку врсту ексцентричног понашања и склоности.
Еленор Рузвелт, пионир СЗО Френк Калдероне и Едвард Бернајз (Фото: Museum of Public Relations)
Бернајзова основна иновација у историји је што је прогурао идеју идентификације с производом. До њега су се производи рекламирали по квалитету и корисности, од њега почиње размишљање које траје све до данас: ти и та одећа, тај сат, те ципеле, та робна марка, та угаона гарнитура, тај ауто… ти и твој председнички кандидат, ти и твоја омиљена рок група, твоја фризура, твоји суплементима надувани мишићи и на њима баш такве тетоваже, ви нешто заједно говорите, изражавате се. Мотивисао је потрошњу новца на производе, у најширем смислу, за допуну личности, како би се човек боље осећао, чиме је основни разлог куповине премештен на сасвим друго место… Све су ово постале терапеутске штаке које ојачавају идентитет. Притом, треба имати у виду да овај „идентитет“ уопште не представља праву човекову личност.
Личност, Персона, Индивидуалност
Овде може помоћи други познати психолог 20-ог века Карл Јунг из чијег учења потиче појам „персона“ (маска у старогрчким позориштима) и за који је тврдио да је врста друштвене улоге коју сваки човек игра, оног „идеалног себе“, која се њему допада и како жели да га други виде, која је неопходна због „друштвене размене“, као и заштите појединца од околине. Дакле, људи по Јунгу не опште међусобно из центара својих правих личности, већ преко овог „корисничког интерфејса“. Кад се ово споји са Бернајзовим „ојачавањем идентитета“, добија се да су људи наговорени на куповину производа да би ојачали ову своју улогу, заправо врсту друштвено прихватљиве лажи о себи.
Значи, следећи пут кад кренете да купите нешто „што бисте волели да имате“ проверите и схватићете да вам вероватно не треба, већ заправо желите да се „осећате боље“ с тиме. Ово је Бернајзов део програмског кода у нама.
Бернајзова ћерка говори како је њен отац делио људе у „масе“ које су по дефиницији глупе и оне друге који треба с њима да владају, а често су били „глупи“ сви они који се са њим нису слагали. Ако отворимо главну Бернајзову књигу „Пропаганда“, која се може наћи овде, видимо на самом почетку овај текст:
„Свесно и интелигентно манипулисање организованим навикама и мишљењем маса важан је елемент у демократском друштву. Они који манипулишу овим невидљивим механизмом друштва чине невидљиву владу која је истинска владајућа моћ наше земље.
Нама се влада, наши умови се обликују, наши укуси формирају, наше идеје сугеришу, углавном од стране људи за које никада нисмо чули. То је логичан резултат начина на који је наше демократско друштво организовано. Огроман број људских бића мора сарађивати на овај начин ако желе да живе заједно као друштво које неометано функционише.
Наши невидљиви владари у многим случајевима нису свесни идентитета својих колега чланова у ужем кабинету.
Фото: Снимак екрана
Они владају нама захваљујући својим особинама природног вођства, својој способности да понуде потребне идеје и својој кључној позицији у друштвеној структури. Какав год став човек одлучио да заузме према овом стању, остаје чињеница да смо у скоро сваком чину нашег свакодневног живота, било у сфери политике или бизниса, у нашем друштвеном понашању или нашем етичком размишљању, доминирани од стране релативно малог броја особа – занемарљивог дела од наших сто двадесет милиона – који разумеју менталне процесе и друштвене обрасце маса. Они су ти који повлаче конце који контролишу јавно мњење, који упрежу старе друштвене силе и осмишљавају нове начине да укроте и воде свет.“
Проналазак „себе“
Шездесетих и седамдесетих долази период „ослобађања“, опет под утицајем ових врачева, који су, како сами кажу покушавали да скину „слојеве лука“ са човекове личности, па су терали људе на групним третманима да се ваљају по поду, вриште, скидају се голи како би са себе скинули непотребне „конструкте“ које је наводно наметнуло друштво и „пронашли себе“. Ово су све Холивуд и рокенрол деценијама обрађивали и популаризовали. Све описано би се вероватно могло сматрати основним покретачем промена културе и менталитета у 20-ом веку у Америци, а и у оквирима Западне цивилизације.
Осамдесетих година су писци Реганових говора ово све применили и успешно су ловили људе по „психолошком типу“ уместо по класној припадности, јер су схватили шта отприлике желе да чују, па су и демократе гласале за републиканског конзервативног кандидата, што је и тајна његовог успеха у време које ни по чему није било конзервативно.
Измишљен је данас свеприсутни појам „лајфстајла“, који је схваћен као крупнија категорија састављена од индивидуалних жеља. Кад неко хоће да задовољи одређени број жеља које на неки начин чине једну целину (и које су створене или у великој мери вештачки појачане) он спада у одређени лајфстајл.
У великом римокатоличком манастиру у Калифорнији прво су наговарали монахиње да треба да облаче модерну одећу да би биле „личности“ и да не буду тако смерне, већ да се „изразе“. Онда их је 80% напустило манастир, а оне које су остале су постале лезбејке. На крају је манастири затворен.
Превише индивидуа, премало људи
Није још крај с овим Топаловићима, ту је још и унук Метју Фројд, који се бавио рекламом и новинама. Поред Фројдова долази иза њих и гомила штајнова, бергова, манова, ерова, фелдова, оровица и већина их говори грлено „р“… „Ви трххајд то сет пипл фрххи, соу деј кен експрххес демселвс енд бикам индивидјуалс!“ („Ми смо ин-ди-ви-ду-еее!“ што би рекла Констракта). Знам људе којима је ово уништило односе са већим делом фамилије и пријатеља. Превише индивидуа, премало људи, у дугом низу година.
Све испада да је лаж. Све је пројектовано и планирано злоупотребом психологије (што се углавном и не види као злоупотреба), читав 20. век у Америци – одакле се ширило даље. Психолози су у највећој мери формирали амерички и западни савремени менталитет, друштвене покрете, међуљудске односе, а темељ свему је врста егоизма и нарцизма који су обучени у еуфемистичке псеудонаучне појмове.
Психолози 20-ог века су узели критички разум и сумњу, али су променили мету. Уместо да њиме доказују Бога и апстрактне филозофске појмове, искористили су га да сруше стари поредак и изграде „грађанско друштво“.
Описани психолози стоје на овом тлу и граде на њему. Они доводе у питање разне ствари у вези психолошког учења – али саму основу на којој све стоји нико не доводи у питање. То је њихова несумњива истина и максимални идеал.
Па, ако ти је идеал висине метар и шумска јагода (или метар и Бернајзови брчићи), што се онда чудиш ако су и они највиши у твом друштву патуљци?
У самом темељу је грешка, али ово можда чини саму квинтесенцију Запада, кроз векове, па у ту причу овде не вреди улазити. Није рационално.
Америка се буди из ове хипнозе, а кад неко схвати да је до ове мере био манипулисан, то на крају неће моћи да прође без великог белаја. Сачекајмо још мало.
Погледајте још
Анимирани лого Стања ствари (Далибор Шкорић)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар